Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ДРЕЖНИЦА
торње Коране. Као властела и жупани дрежнички у другој половини 13 и 14 века долазе Нелипићи, Бабонићи и Франкопани. 1393 поклонио je „Il краљ Карло 1 крчкоме, сењскоме и модрушкоме кнезу Фридриху Франкопану, сину Дујмову. У власти Франкопана, остао је JUL до 1578, када су га освојили Турци, и држали готово непрекидно до 1788. 'Гада је Д. опет шрипао Хрватској. Краљевски та је ерар 18969 продао приватнику, који та је сасвим раскопао. J. M-n.
· ДРЕЖНИЦА, речица у Херцеговини, десна притока Неретве. Извире из неколико врела испод Карауше (1.567 м) и Полица (1.377 м), а утиче код железничке станице Дрежница. Дужина јој је око 20 км, а површина слива око 140 км“. ПИРА
ДРЕЖНИЧКА ПОЉА, три мала карсна поља у Хрватској, око 17 км југозападно од Огулина, између планина: Велике Ка-
пеле (Дебели врх 1.050 M, Грбин врх 904 м, Црни врх 1.102 м) на североистоку, Греде (Торине 1.047 M, (Опито
1.052 м, Бијела Греда 1.105 м) на југозападу, и Битораја (1.107 м) на јуду. Поље је на апсолутној висини од 430 до 660 м. Највеће је од њих западно поље (7:29 км), северозападно од села, Греде, које се дели на двоје: Луг на западу и Сушик на истоку. Североисточно је од овог друго поље (2:84 км), а, северозападно од њега најмање поље Кракар (1'1 км). Кроз њих протичу речице Сушик, Мајна, Косановић, али све три пониру у понорима. У јесен и пролећу сва три су поља под водом, са местимичном дубином до 9 м. Шреплаве трају неколико недеља, али им се дужина мења према, количини атмосферских талога у кишној перијоди.
Литература: А. Сама, Die Seen дез Кагзвез (АЂЋ, а. К. К. веовг, Сез., Ва. У, 1903/04, JI 8.
ДРЕНАН. 1. Врсте грожђа, беле и црне, са, шиљастим бобицама, те се у народу зову и козје сисице. Грожђе је обично, није тако добро као што је лепо.
2. Дрво, које расте у шипразима, и уз ивице шума, и има црвен, сочан, киселаст плод с крупном коштицом. Од плода. се кува изврстан пекмез. И P.
ДРЕНИЦА, простран планински предео у Јужној Орбији, у Рашкој Области, који чине две жупе: већа, на западној страни, у јако разгранатом сливу горње Глине, левог изворног крака Белога Дрима, до прелаза (у доњи ток (апсолутна. висина, око 500. м) у Метохији; мања, је жупа на, истоку, око Оедларске Реке, левог изворног крака реке Дренице, и даље око реке Дренице до села Доброшевца (апсолутна. висина, 560 м), одакле се ова између ЧИичавице на северу и Голеша на југу пробија у Косово поље и притиче Оитници. Оба дела области везују се нижим раз-
· Бранковић,
вођем река Глине и Дренице у планини“ Девичу. На северу је област затворена. Мокром гором, на североистоку Чичавидом. Превојем између ових двеју шпланина. област је везана са доњим Косовом код Митровице. На југозападу је Д. то-
ком Глине спојена са Метохијом, и преко
ове са, Шрекорушљем, а на југоистоку TOком Дрзнице најпре са жупом Лапушником, у јужном сливу ове реке, затим са средњим и најширим Косовом око Приштине. Д. се најпре помиње 1413, када је Гргур с мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазарем, поклонио село Добрашевце манастиру Св. Павла у Ов. Гори. Деспот Ђурђе (1427—1456) је на Влаши, притоци Глине ниже Лауше, подигао манастир Девич. — У целој овој области има сада мало православних (Орба. Beћину становништва чине познати дренички Арнаути, који су знатним делом српскога, порекла. Многи Арнаути имају српска презимена и знају за своје крено име. У сваком дреничком селу има развалина, српских цркава, а Арнаути још чувају гробља својих предака из времена, кад су били православни Орби, знају још за записе у дубовима од ранијих крстоноша. Топографска номенклатура и многи етнографски називи још су остали српски. Поред множине Арнауташа има у Д. и правих Арбанаса, досељених из Малесије и од Гаша. Малисори су се доселили као католици, па су се тек овде потурчили. У Лауши има досељеника од Васојевића, из Црне Горе, који су овде примили ислам, као и други, затим се поарбанасили. Из Д. је знатан број православних Орба избегао у Метохију, неки скорије, а неки почетком 18 века и још раније. Бежали су од арнаутских насиља и да се не би турчили. Главно насеље Д. је Лауша, седиште поглавара среза дреничкот, која се сада, зове Србица. У Д. је до скора владала, анархија, због многих арнаутских качака, али је она, после погибије злогласног качачког вође Азема Бејте у Галици (1924), шресечена.
Литература: Ј. Цвијић, Основе за теотрафију и теологију Македоније и Отаре Србије, 3 (1911), 1112, 1132, 1174, 1208, 1997; От. Новаковић, Законски споменици српеких држава средњега века (1919), 529—530. B. Радовановић.
2. Речица у Јужној Орбији, лева, притока Ситнице. Извире под Црнољевом планином, а улива се код села БВраголије. Дужина тока је 38 км, а површина слива 495:6 км“. Џ.
ДРЕНОВАЦ, село у срезу прилепском, округ битољски, где је 24/2 1906 била борба наших чета са Бугарима и Тур цима. У тој борби погинуо је војвода. Илија Прилички са још пет a
1 6093 —