Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРЕНОВО, планина у Хрватској, североисточно од Загребачке горе, висока 547 м. Њеним подножјем воде друмови: ЗагребВараждин, Сесвете—Брестовец, Марија Бистрица— Шаловец. И. 8.

ДРЕНОВСКА ЦРКВА, храм Св. Спаса, у Јужној Србији, код села Дренова, на. језерској тераси изнад ушћа Рајца у Црну Реку у Тиквешу, у Битољској Области. Црква, је подигнута за време цара Душана (1345—1355), а »по смрти светороднато цара Стефана« живописао је 1356 »Димитр зуграф«, »при државе Николе и Марка«, властеле цара Уроша. Црква, је била посвећена, Мајци Божјој, иза, време Костантина Дејановића помиње се 1378 међу поклонима манастиру CB. Палнтелејмона на (Св. Гори. У старијем добу под Пурцима, (1394 до краја 17 века) црква. је порушена. Мада је Дреново од почетка 18 века, досељавањем Турака. од Дебра, већим делом потурчено, Д. ПЦ. је почетком 19 века обновио Миле СОаздовец уз шприпомоћ заосталих православних Срба из Дренова, којих је онда, имало још око 70 кућа. Миле је био знатан грађевинар; градио је куће и у Солуну. Од велике и високе цркве са три олтара стајали су само јужни и источни зипови. Била је о епископска црква и врло импозантна и лепа, грађевина. Кад је обновљена, изнова је и посвећена.

Литература: ВБ. С. Радовановић, Тиквеш и Рајец (Насеља, 17, 1924): РВ. ПЦетковић, Отари српски споменици у Јужној Србији (1994), 32. 1D. Pp.

ДРЕНСКА ПЛАНИНА, у Македонији, северно од Селечке планине, 13 км источнојугоисточно од Прилепа. Највећи висови су: Вашак. 1674 м, Бели камен око 1500 M, кота 1.250 м. Западним подножјем пролази друм Велес—Битољ, Прилеп—Кавадар—Неготин.

ДРЕНЧА, манастир (Ваведење), код Прстеника, (према традицији звао се и Душманица). Сазидао та је монах Доротеј 1382. Сада, је модерна црква,

В. П-ћ.

ДРЕТА, речица. у Словеначкој, десна. притока Савиње. Извире под планином Чрна (902 м). До Горњег Града тече на исток североисток, затим од места Шмарто на исток, одатле на, југоисток. Улива се код манастира Назарја. · Дужина, тока je 25% KM а површина слива 129'6 КМ.

ПИ.

ДРЖАВНА АРХИВА y БЕОГРАДУ основана, је законом о Државној Архиви 2112 1898. Министар Просвете био је Андра, Ђорђевић. За првог државног архивара био је постављен Др. Мих. Гавриловић. Д. А. у Београду засебно је о државно надлештво, које стоји под врхов-

ном управом и надзором министра Шро-'

свете. Њен је задатак, да прикупља, сређује 'и чува све документе од општег зна-

северним друм JI. B.

ДРЖ. ЛИКВИДАЦИОНА БАНКА

чаја и историске вредности. А., према закону, има ове одељке: 1. политички, 9.

– историски, 3. административни и 4. зако-

нодавно-судоки. -— Законом је предвиђено, да се из А. државних надлештава, уступају Д. А. документа 'опште вредности до 1870. Документа после 1870 штре-“ носе се у Д. А. само у случају, ако нису: више потребна за службу дотичних надлештава. Поред државних аката Д. А. прибира (поклонима, и откупима) и поједине приватне архиве од' општет значаја. — Државни архивар има положај редовног професора Университета, а поред себе има Одбор, који му помаже у даје савете, ради што бољег и свестранијег рада. У . овом Одбору има 10 чланова, који се постављају краљевим указом, на предлог министра, Просвете. — Годишњи бупет

А. на личне и материјалне издатке, износи до 300.000 динара (због повећане станарине и шлата по новом закону O државним чиновницима и службеницима). Поред управника у А. раде: 1 секретар,

3 шисара, 1 приправник и 2 послужи-

теља. Џо указаној потреби, ва повећани рад и сређивање докумената, узима се потребан број дневничара. — Д. А. налази се у приватној згради (улица Краља, Милана, 48). Она има 94 просторије за, смештај архивских докумената и канцеларија. — За време аустро-угарске окупације (1915—1918) однесена су многа важна документа, од којих највећи део није ни до данас пронађен ни враћен. Исту је. судбину имала и архивека, библиотека, архивски намештај и разни архивеки прибори. — Као једини велики депо докумената, из постанка, и развитка. нове (Орбије, од устаничких покрета до 1870 и доцније, Д. А. је привукла на себе пажњу надлежних државних власти, које су одлучиле да се приступи взидању на рочите зграде за Д. А., која би одговарала, свима техничким и хигијенским | захтевима. На новоодређеном простору за блок университетских | зграда на, 'Тркалишту, појачана новим тековинама својих депод, Д. А. моћиће још више и боље одговорити захтевима, и потребама наше увећане државе. Р. Одавић.

ДРЖАВНА ЛИКВИДАЦИОНА БАНКА основана, је 19922, по закону о ликвидацији мораторног стања (априла 1990). Циљ је Л. Б., да прикупи меничне портфеље свих предратних новчаних завода у Србији и Црној Гори, и да, њихову вредност исплати заводима, а држава да предузме наплату, односно да отпише оно, Што се не може наплатити. Тек у априлу 1922 успело се да министар Финансија отвори новчана сретства за JI. Ђ. (Стављено је на расположење, од стране државе, 25 милиона дин. Одмах су одређене комисије, које су извршиле попис свих предратних меница код новчаних завода. Од 1/9 1922 почеле су исплате. 30/6 1924 признало је свима, новчаним за-

— 639 —