Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРЖ. СМОДИШНИЦА OXC

укупно потраживање у износу 67,976.268 ДИН. До краја 1928 наплаћено je од појединих дужника 8,594.617 дин. У 1924 наплата је текла живље и до 30/6 1924 наплаћено је. свега 13,369.372 дин. Новчаним заводима, ме ђутим, исплаћено је до з0/6 1924 укупно преко 30 милиона дин. — Управни одбор Л. Б. поставља, министар 'Грговине и то: 3 шретставника Управе Фондова и по ] Министарства – Трговине, = Министарства Правде и Финансија, као и 1 делегат Удружења Банака. — Претседњик је Л. Б. Др. Ђогдан Марковић, улравник Државне ХИпотекарне Банке. „СО.

ДРЖАВНА – СМОДИШНИЦА CXCE у Камнику. Оспована је 1860. Шокретна је снага 940 коњских снага, а запослено је око 150 радника. Израђује поглавито црни барут. Капацитет јој је 3—4 вагона дневно. Израђује и динамит и рударски експлозив »камниктит«. CG: JT.

ДРЖАВНА THAOHMIIA BE3A M „ВЕЗИОНИЦА ~ у | Сарајеву. ~ Основана | је 1592, ради унапређења. домаће ткачке NB везиљске индустрије. Израђују се све врсте босанског платна и везови MIO прикупљеним народним мотивима, као и сва. конфекција од платна 'и веза. каиша, је основала 4 филијале. СИ

ДРЖАВНА ТНАОНИЦА ЋИЛИМА y Сарајеву. Основана | је | 1888, као | Земаљска Ерарна 'Ћилимска 'Гкаоница, ради унапређења. ћилимарства у Ђосни и Херцеговини обуком радника, у ткању на, молерним разбојима, снабдевањем материјалом, финансирањем и продајом израђених ћилимова. Напредак је био брз, тако да је 1892 завод проширен, и рад усавршен, тако да су у ткаоници израђивани и најфинији ћилимови. Од 1896 основано је 9 филијала. У централи и филијалама вапослено је 400 радница. Ћилими се не продају само у земљи него се извозе и у иностранство. 0.

ДРЖАВНА – ХИПОТЕКАРНА _ БАНКА (УПРАВА ФОНДОВА). Основана је 1862, прикупљајући све јавне фондове, затим депозишне, пупилне новце код судова, општинске капитале и приватне улоге на: штедњу. Овај капитал улаган је у Хипотекарне зајмове по градовима, у првом реду, а затим на сељачка имања. После неколико шокушаја, У. Ф. је први шут успела да закључи зајам у иностранству 1586, у суми од 12 милиона франака. Емисиони курс био је 76, интерес 5% за 37 година, емисијом својих заложница, (Реала briefe), S3ajaw je закључен код Вег. Напдејзрезе есћан у Берлину. Још један зајам, у износу од 10 милиона, закључен је 1905 у Берлину, али није реализован. У Џаризу је 1910 дигнут зајам на 4%% валожнице у износу од 30,000.000 франака, 1911 на 4% обвезнице у износу од 30,000.000 франака и 1913 један аванс од

водима, (197 'на. број)

5,000.000' по 6%. — После рата. закључена. су два зајма код Зостеке de Banque Suisse у Женеви: 1922 5 милиона швајцарских франака и 1924 15 милиона швајцареких. франака.

Реорганизација ове установе изведена. је законом од 1896. Постављена. је на модерну основу и учињена, независнијом од министра Трговине и Финансија. Чланови управног одбора постављају се по избору

и по положају (Университет, Народна. Скупштина, Народна Банка. учествују У избору).

Законом од 30/3 1922 добила, је назив: JL X. B. Краљевине ОХО. У чл. 5 тоа. закона постављен јој је циљ у неких 20 тачака. Углавном, као и досада, прикупљање капитала и давање зајмова, овога пута проширено је и на менице и ломбард (залога државних хартија од вредности или државом тарантованих).

Управни одбор има 11 лица: 5 чланова. бира Народна _ Скупштина, 1 (трговац) бира, Народна Банка, 2 члана бира Привредни (Оавет, 1 члана. Државни (Савет, 1 члана правног факултета Београдског Университета бира Университетски Са вет, а једанаести је управник ДЦ УВ,

Потпретседник управног одбора. од штре рата, је Драгомир Живадиновић, Управник је Др. Богдан (О. Марковић.

Биланс 3112 1993: Благајна 5,160.258, зајмови на непокретности 473,393.211, зајмови на прирезе и приходе 100,312.405, самостални ~ фондови | 86,564.398, — разни фондови разних установа 157,065.274, Те“ зервни фонд 6,751.905, приватни капитали (улози) 103,594.734. Бруто приход 43,261.199, плаћене камате 26,680.000, трошкови по буџету 9,617.928, чиста добит 13,869.290, од које пришада држави по wu. 101. за кона 10,096.843.

После балканских (ратова, Краљевина. Србија преузела је сва права и обавезе зиратних каса турске државе на. нашој новој територији. Ове су придодате Управи Фондова (8. Зират-Банке).

Н. Станаревић.

ДРЖАВНА ЦИНКАРНА У ЦЕЉУ. Основана је 1875, ради прераде цинкане руде из Рабља, при Трбижу. Има, електричну централу од 500 коњских снага, и 10 пећи за прераду цинка. 1914 подигнута, је уз: њу фабрика сумпорне киселине и плавог камена. Када ради нормално, запослено је око 400 радника. Највећа производња. била је 1917 (4.300 тона). C. MH

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА У БЕОГРАДУ. Први покушаји да се оснује у Србији штампарија, у почетку 19 века, нису довели до резултата, По хатишерифу од 3/8: 1830 Србија је, поред признања, за аутономну кнежевину и других повластица, добила право да може установити и своју. штампарију. По налогу кнеза Милоша. Обреновића купили су, крајем 1830, у Петрограду штампарију Аврам Петронијевић

= 1640. —