Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

и Цветко Рајовић. У мају 1831 штампарија је приспела у Београд, и одмах је почела припрема за рад. Отарање о штампарији поверено је Цветку Рајовићу, али су сви технички послови, управа и благајна, били у рукама Адолфа Бермана, који је као стручњак доведен из Петрограда. 1832 постављен је за администратора Димитрије Исајловић, који је у ствари био први управник. Први радници били су стран-

IH, ali је одмах почело спремање ученика ·

из земље. : 16/0 1833 штампарија је пресељена У Крагујевац, где је остала до половине јуна 1635, када је враћена у Београд. Од тога доба била је стално у Београду, све до 1914, када је, због Оветског Рата и ради редовног излажења Српских Новина, један део пренесен у Ниш; други део је наставио рад у Београду. У току тата, приликом бомбардовања, штампарија је претрпела велике штете. После окупације Србије 1915, Аустријанци су са преосталим машинама и материјалом створили •Штампарију 'гувернемана«, и у њој се радило до јесени 1918. : Упутства за рад и управу прошисао је у почетку кнез Милош. 12/7 1835 дао је штампарији Привилегије, т. ј. шраво да може издавати Новине Српске, календаре, забавнике и црквене књиге, како би се дошло до прихода. 8/6 1841 дат је Пропис за чиновнике, а 1842 главне уредбе, и штампарија је стављена. под надзор Министарства Просвете. 8/2 1862 донесен је вакон, који је регулисао издржавање штампарије. 10/8 1862 прописано је Наставленије, које је 1/11 1864 замењено новим. 25/10 1872 донесен је нов закон о штампарији, који је допуњен 1887. У току времена, и према потребама и захтевима управ-

ника, допуњавана су правила и пПрописи-

ване надлежности.

Шосле назива Књажевска Печатња, Београдска Типографија, Књажевско-Српска Књигопечатња и Правитељствена Књигопечатња, дошао је назив Д. Ш. Кнежевине (Краљевине).

Први радови Д. Ш. били су протоколи, објавленија и др. 5/8 1832 отпочело је штампање прве књиге Српска Отихотворенија, која је изишла исте године у 500 примерака. 28/3 1832 штампан је оглед за Новине Орпске, али је први број изишао тек, 51 1834 у Крагујевцу. 1833 штампано је 17 књига, а до 1844 штампано је годишње 5—22 књиге. Око 1850 уведена је JIMтографија, 1890 фото-цинкографија. — До 1885 машине су окретали робијаши, а тада, је уведена парна снага. Сем Српских Новина Д. Ш. је штампала и друга већа дела (Гласник Друштва. Српске Словесности, издања QC. К. Академије, Вукове Песме, Вуков Речник, Вукову Преписку и т. д.).

Одмах после ослобођења. Београда 1918 Д. Ш. је обновљена и почела се развијати по принципима најмодернијег штампа ства. Сада има заступљена сва трафичка,

— 641 —

| ДРЖАВНИ ОДБОР

оделења: слагачница са монотинима, ма-

шинарница са 20 великих машина, две

ротације и одељење за стереотипију, књи-

говезница, литографско-цинкографско оде-

љење, словоливница са седам машина ли-

вачица, одељење за офсет машине, гравер-

ница са нотографским одељењем, галвано-

пластичко одељење, механичка. радионица, | електрична централа. · :

У току времена Д. Ш. је постала и издавач књига. Сада су јој главне публика ције: Службене Новине, Просветни (Гласник, радови за сва Министарства и државна надлештва. Штампала је у последње време неколико · университетских · уџбеника, од којих се техничком израдом нарочито истиче Геоморфологија Др. Ј. Цвијића. Садањи управник Д. Ш. је Властимир Будимовић,. а целокупан број особља. је 350. Буџет за 1926/27 предвиђа. 37,000.000 прихода, а 26,000.000 дин. расхода. У. Џонић.

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА У САРАЈЕВУ основана је после уједињења. (Има. осам штампарских машина. Највише ради послове државних надлештава и показује напредак у сваком погледу. · ЈИ. 77

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА НА ЦЕТИЊУ обновљена је после уједињења. Има две велике штампарске машине. Задовољава потребе локалних државних надлешта,ва. И

ДРЖАВНИ ОДБОР је законом о избору народних посланика за Народну Скупштину Краљевине ОХО (од 10/7 1990 m новеле од 27/6 1922) предвиђено колегијално тело за проведбу избора за Народну Скупштину. — Д. (О. састављају: Шретседник и оба потпретседника Народне Окушштине, претседник Државног Оавета, Касационог Суда у Београду, Стола (Седморице у Загребу, Одељења B. Omvoma Седморице у Загребу, Врховног Суда у Сарајеву, Великог СОуда у Подгорици и Касационог Суда у Новом Саду, односно њихови заступници као заменици. — Д. 0. одређује, колико који изборни округ има да бира посланика према броју стар новника, дели евентуално – административне срезове на изборне сревове, одреЂује колико ће у којој општини бити гласачких места, односно колико ће се општина, саставити у једно гласачко место, и одређује претседнике бирачких одбора, и претседнике односно чланове главних бирачких одбора (чл. 36 изборног закона), решава сукобе о надлежности првостепених судова за потврђивање кандидатских листа (чл. 383 изборног закона) и саставља, за Народну Скупштину, на основу извештаја главних бирачких одбора, списак свих изабраних народних посла ника (чл. 83 изборног закона). Д. (0. сазива у седнице и у њима претседава, претседник Народне Скупштине. (О. Ст.