Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРЖАВНИ ОАВЕТ

ДРЖАВНИ САВЕТ. Историја. Д. (О. почиње у доба Карађорђевог устанка. Опочетка врховна законодавна, управна и судска, власт, морао је доцније делити ту власт са књазом, а од времена органи“ зације судске власти остала. му је само законодавна и управна, власт. Под Милошем укинут, оживио је опет хатишерифом од 1830, али је добио свој облик тек Оретенским Уставом (1835) »kaO највиша, власт у Оербији до Књаза, која заједно с њим учествује и у управи и у законодавству«. У борби са. књажевском влашћу, моћ и надлежност Д. С. се час сужавала час проширивала. Под Александром КараЂорђевићем доживео је Д. (., у закону од з3/5 1858, кулминацију своје власти. Доласком кнеза Михаила на престо изгубио је Д. О. (закон о његовом устројству од 17/8 1861) значај шрвог 'и најважнијег чиниоца у држави, али је остао и даље важан фактор у законодавству и ушрави, док није, прокламовањем Устава од 1869, његова шравна природа из основа измењена: законодавна власт шрелази Ha Народну Окупштину, а за Д. (О. »отвара се ново шоље рада са врло широким административним и административно-судоким атрибуцијама«. У законодавству остаје му само функција саветодавног органа, као административни орган сарађује Д. (О. у грешавању важних питања, нарочито финансиске природе, а као управни суд решава, сукобе о надлежности административних власти и »административне спорове«, т. ј. спорове између грађана и Министара, о законитости њихових аката. Тим је Д. О. добио своје дефинитивно обележје. Доцније промене нису тангирале битност. — Устав од 1888 прописује за сваки законски предлог претходно обавезно тражење мишљења ЈЕО а OJC луке о административним споровима. 1ITOстају, за разлику од Устава од 1869, оба везне за, министре. Уставом од 1901 и законом о уређењу Д. (О. од 91/12 1901 И законом о пословном реду У G. од 31/1 1902, проширују се IM: грали BHOсудске функције Д. (О. тиме, што се допушта заснивање административног спора и против указа, и то од стране Главне Контроле, у циљу заштите државних ма“ теријалних интереса. — Ово стање траје све до Видовданског Устава. Овим Уставом задржава се Д. СО. у свима својим дотадашњим атрибуцијама, “Ca јединим изузетком, што му се одузима, саветодавна, функција. у питањима, законодавства. Чланак 131 прелазних наређења Устава, »до доношења, закона, о Д. С. о пословном реду у Д. (Q., привремено проширује се важност дотичних Закона, Србије на. целу државу, са изменама и допунама, која, буду извршена на начин предвиђен у чл. 1334 (скраћени поступак. 88, изједна чење законодавства). Место »измена и допуна« овим законима, донет је нов Закон о Д. С. и Управним Судовима, од 17/5

| 1922. Овај закон заменио је стари закон

о Д. О. као и закон о пословном реду У JL. 0. На основу, у чл. 47 новог закона датог овлаштења, донета, је краљева уредба о пословном реду у Д. СО. и Управним

· Судовима.

JL О. има 30 чланова. Половину именује краљ од двоструког броја · чланова, које му предлаже Народна Скупштина, а. другу половину бира Народна Окупштина. од двоструког броја, који јој предлаже краљ. Краљ на предлог претседника владе именује шретседника и потпретседника од наименованих државних саветника. — За чланове Д. OC. могу бити постављени само они виши чиновници ТИ они јавни радници, који имају факултетску спрему и десетогодишњу државну службу или јаван рад. Најмање % државних саветника морају имати диплому о свршеном шравном факултету. Чланови Д. (С. уживају судску независност и Hoпокретност. У пенсију када наврше 70 година, живота. Дисциплинску власт над државним саветницима, врши Д. O. y општој седници, по тужби министра Шравде. Д. С. решава у оде љењима од 5 чланова. Распоред (у оде љења врши се коцком за сваку тодину у напред. Послове административне природе решава, Д. 0. y општој седници; сви остали послови решавају се У одељењима. Општа, седница сазива се и у циљу одржавања једнообразности рада У одељењима, да донесе за одељења. обавезна, решења о правним питањима, која су поједина, одељења, различито решила. Општа, седница може решавати, ако је присутно бар % (20) свих чланова.

Функције JU (О. деле се према својој природи и поступку, У којем се решавају, у чисто административне, У административно-судске и у дисциплинско-судске. Чисто административне функције су на mp.: бирање кандидата 38 упражњена места у Апелационим Судовима и У Касационом Суду У Србији, кандидата, 38. чланове Главне Контроле, 3а претседнике и чланове управних судова, члана, за управни – одбор Државне – Хипотекарне Банке, давање пристанка. на разне административне акте као експропријација, примање у држављанство, поравњање у спору између државе и приватних лица, измена уговора између државе и приватних лица на штету државе, вршење надзора над локалним управним јединидама, општинама, срезовима и окрузима. Према закону о обласним и среским са моуправама, од og|4 1999 решава Д. C. n о уставности VW законитости обласних уредаба. (УЛ. 66), о жалбама, против вршења, надзорне власти министра. Финансија, над обласним финансијама, (чл. 76), о жалбама обласног одбора против алата, надзорне власти великог | жупана, над обласном управом (чл. 129).

— 049 —

се морају ставити |

и и