Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Најважнија функција Д. С. је административно-судска. JI. C. решава админи-

стративне спорове. Административни спор

постоји између појединца и правног лица с једне, и управне власти с друге стране, -ако је актом ове власти повређено какво право појединца или правног лица. Под актом управне власти разумеју се решења и одлуке управне власти, којима, се одреЂује јавно-правна ситуација појединца. Спорови приватно-правне природе између државе и појединца дакле нису административни спорови. — Административносудска функција подељена је између Д. С. и Управних СОудова тако, да само они административни спорови, који су засновани против указа и министарских трешења, долазе у надлежност Д. (О. Остали административни спорови спадају у прBOM степену у ткомпетенцију управних судова. Д. О. решава ту као другостепени административни суд само о жалбама, шротив пресуда управних судова. У циљу поделе административне судске комшетенције на Д. С. и управне судове спроведена је у зажону о Д. С. и управним судовима, (чл. 18) деконцентрација, управне власти тако, да се у административном поступку допушта, жалба само једној вишој управној власти, а против оддуке те управне власти само тужба управном суду, односно ако је другостепена власт министар, тужба Д. (О. (8. Управни Судови.) Административни спор може се засновати против сваког акла другостепене административне власти (систем – генералне клаузуле).

У блиском сродству са административним споровима, су вукоби о надлежности. Сукобе о надлежности између управних власти, између самоуправних власти и између управних и самоуправних власти решава JI. О. Сукоб може постојати само између власти, које решавају у последњем степену. Предлог за решење негативHOP сукоба ставља заинтересовано лице, а, позитивног свака од заинтересованих власти.

Најзад је законом о државним чиновницима и службеницима од 31/7 1993 JU 'C. постао дисциплински суд за чиновнике првих пет група штрве категорије, сем судија, редовних судова.

Предмети административне природе трешавају се у општој седници, на основу

звештаја. одељења, коме је као од пленума, изабраном одбору била ствар Ha, проучавање _ упућена. Административни спорови заснивају се тужбом лица, које се сматра повређено у свом праву актом управне власти. Тужба шротив решења мора, се поднети у року од 30 дана после предаје решења, а против указа у року од два месеца од дана објављења, указа, у Службеним ПНовинама. Тужба се подноси непосредно Д. (., не путем административних инстанција, и то у два при-

ДРЖИЋ

мерка. Прилаже се и решење, које се напада. Но, ако у тужби тужилац наведе, . да није могао добити никакво решење за, три месеца, рачунајући од дана када га је поновно нарочитим актом тражио, Д. C. решава о тужби као да је тужилац одбијен од управне власти. Према закону. o JI. O. требало је о тужби донети пресуду после јавно одржаног рочишта, но! уредба. о пословном реду одустала је од тога. i

Превудом Д. О. тужба се одбацује или уважава; у последњем случају нападнути управни акт се поништава. Ако би било потребно донети нов управни акт, доноси та надлежна управна власт у смислу: примедаба Д. О. Ако управна власт не би учинила то у року од три месеца после достављења, пресуде, тужилац има право жалбе Д. (С. који у том случају донесе решење, којим се потпуно замењује упраВНИ акт. | -

Д. C. pemana као другостепени административни суд о жалбама против пресуда. управних судова. Жалбу може поднети и управна, власт, чији акт је пресудом поништен, али само по одобрењу надлежног министра. · Обновљење – административног спора. допуштено је под условима прошисаним у грађанском судском поступку за. обнављање спорова.

Као дисциплински суд решава, Д. (С. на основу јавног претреса према поступку предвиђеном у закону о државним чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда,

Литература: К. Кумануди, Административно Право Краљ. Србије; С. Јовановић, Уставно Право Краљевине ОХО.

(О. Сагадини.

ДРЖИЋ МАРИН, књижевник (око 1510, Дубровник — 2/5 1567, Млеци). Учио је неколико тодина, у Сијени (Италија) и био је 1541, док је био још ђак, ректор тамошњег Университета (у то доба ректора. су бирали професори и Ђаци заједно). Пошто се вратио у Дубровник, постао је свештеник. Највише се бавио књишжевношћу и брзо је изашао на глас као песник шаљивих комедија и у опште као шаљивџија. Кад је 1545 'дошао У ДубровHHK некакав немачки гроф, дубровачка, влада је одредила Д. да прави забавно друштво грофу, с којим је пошао у Беч. После кратког времена вратио се У! Пубровник. 1546 пошао је с истим трофом у Цариград, али се ускоро вратио. — JI. је Једини од старих дубровачких писаца, који се више прославио својом шровом него ли стиховима. Писао је и песме, највише љубавне, али оне су му слабије. Превео је, са једне талијанске прераде, Еврипидову трагедију Хекубу. Писао је и драме у стиховима: Венере је митолошка, сцена, (о љубави божице Венере за Адона); Тирена. је конвенционална. пастирска. игра, У 5 чинова, у којој је исти мотив као

= 648. __ ~