Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРЖИЋ

у TacoBy Aminta, Ha,memma je Ul Maja Новела, од Станца, (шала, што су неки весели младићи направили староме »Влаху« Станцу, који је хтео да се подмлади). Како су се у Д. доба једино стихови сматрали литерарним производом, Д. је 1551 издао Тирену, Пјесни разлике, Венеру и Новелу од Станца, али се није сачувао ни један егземплар. Његове драме у прози су најбоље његове ствари. Сачуване су само у једном рукопису, у коме је свакој од њих изгубљен или почетак или крај. · Од њих су две пастирске итре, једна без-

имена, у којој има 'и понешто стихова, и,

Џухо Крпета, од које се сачувало само неколико реченица. Остале су праве комедије, у којима Д., у чистом дубровачком дијалекту свога времена, приказује, нешто крупнијим бојама сликане, социјалне и моралне прилике у Дубровнику из средине 16 века. Одлике његових 'драма су вешто сложена композиција, интересантни типови, комичне ситуације, живописан M досетљив дијалог. Због тих особина. JI. комедије су најбоље што има стара дубровачка драмска, литература. Особито су му успеле комедије Дундо Мароје и Скуп (израђена по једној Плаутовој); слабије су Аркулин и Манде (мотив за Манду узео је из Бокачова Декамерона, а дотађа се у Котору). Од Шјерина (такође са мотивом из једне Плаутове комедије) остало је само неколико реченица, а од Помета, сачувано је само име. Литература: Стари писци XDBaT-

СКИ, 7. М. Решетар. ДРЖИЋ ЏОРЕ (ЂОРЂЕ), песник (6/2 1461 — 96/9 1501, Дубровник). Био је

свештених. Певао је готово саме љубавне песме. Он и Менчетић шрви су Дубровчани, од којих се сачувало песама, на, српскохрватском (језику. Обојица су имитатори Петрарке, с мало правог песничког талента, а с много претераности, неискрености о понављања. у описивању лепоте своје драге, својег уживања, када им је она добра, а својег бола, када их она не воли. Д. се, истина у врло малој мери, угледао и на народну поезију, и неколико је народних песама шрекројио сведавши их на, римоване стихове али задржавши њихов мета. Литература:

Стари писци | хрвалски, 9. M. P.

ДРИВАСТ, главна стара скадарска тврђава, данас у рушевинама, 10 км источно од Скадра. Албански се зове Дришти. Сад је мало село. Ту је било седиште епископа, који је. најпре припадао драчкој, а од 11 века барској архиепископији. Од Немањина времена, (1184—85) па, до краја 14 века био је Д. у српској власти. 1393—95 држали су га Турци, а 1396 је припао Млечанима. Од 1418 водили су Срби борбе око града и држали су га поново 1421—1449. 1442—1478 владали су њиме Млечани, да га за неколико векова

уступе Турцима. — (Становништво је у граду било измешано, али је превлађивао романски елеменат. Град је једно време ковао и свој бакарни новац. У Д. је била чувена породица (СОпановића, чија се једна линија осећала Орбима. У граду је постојала жива традиција о српској краљици Јелени, која је подигла Д. после велике татарске најезде од 1242, када је град силно настрадао.

Литература: С. Јгебек, Шупвзећ-

albanische Еогзећипвел, I, 111—144; M, Šufilay, Stidte und Burgen Albaniens, · 26—27, ĐĐ. B.

ДРИВЕНИНК. В. Винодол.

ДРИД, брдо у далматинском приморју, на запад од Трогира. По њему се звала старохрватска жупанија Дридска, која је заузимала не само сву Босиљину него и унутарњу земљу између Трогира и Шибеника. Наврх Д. био је жупански град и црквица Блажене Деве Марије. — Д. и околину, која је била испрва краљевска земља, поклонио је 1226 хрватски војвода. Коломан трогирској цркви. Кад су почели наваљивати Турци, саграђена је била на Д. тврђавица, да се у њу склоне сељаци у опасности. Босиљина и Д. заједно се спомињу већ у анонимног географа Равењанина у другој половини 7 века (Ваџsiona 14 езе 01140), J. МИ-н.

ДРИМКОЛ, жупа у Јужној Србији, у Битољској Области, на граници према Арбанији, око Црног Дрима, између Отрушког поља на југу (апсолутна висина 692 м) и дебарске жупе и Голог брда на северу (апсолутна висина 620 м). На западној страни је Д. уоквирен планином Јабланицом, а на источној Отоговом и њетовим јужним огранком Кара-Орманом. Највиши врхови ових планина били су у ледено доба шокривени вечитим снегом и са њих су се спуштали ледници, као сада у Алпима. Д. је турски назив (жупа Дрим). Скривена клисуром Црнога Дрима и околним планинама, ова је жупа скоро потпуно сачувала српско православно становништво. Оно је врло напредно. Привредно и управно средиште за овај крај је Струга.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Отаре Србије, 3 (1911), 1003, 1006—1011; Ј. Деdijer, Traces glaciaires en Albanie et en Nouvelle Serbie (La Gćčographie, 31, 1916 до 1917, 325—336), ЉОР.

ДРИМПОЉЕ. ВБ. Једрене.

ДРИНА. 1. Десна, највећа притока. Оаве. Име има од става Шиве и Таре, које се састају испод села, Крушева и Буковика. Улива, се у Саву преко пута места Раче, око 925 км северозападно од села Црна бара. Најважније су Д. притоке са леве стране: Јања, Дрињача, Прача, Сућеска, а с десне: Јадар, Љубовиђа, Рвав и Лим.

= 644 —

| } i }