Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
Дужина од става до ушћа је 333 ЕМ, а средњи шад 1:01 м/км. Са Таром је Дрина, дугачка 461 M. Површина слива je 19.659:4 км“. Због великог пада и кривудавог тока, Д. није пловна ни на свом доњем делу. Највише воде носи у пролећу, при топљењу снега, најмање у позном лету. У Вишеграду је 1896 забележена незапамћена висока вода, 14-6 M, која је преплавила зидани мост. JL ca својим притокама и саставницама располаже, при средњем, најнижем водостају, са просечно 391.500 НР; нарочито много
хидрауличне снаге имају Лим и Урал
2. Област у Босни, око торњег отока, Дрине. Помиње се први пут у 12 веку. До 1376 била је у саставу спреке државе, а тада је бан Твртко придружио Босни. Област је особито жупна, са напредном земљорадњом и воћарством. Извози ce много воће. Главно је место по 2
3. Понорница у Босни, у области крша, Извире из снажних врела под: Оштрацом (1.299'м) и Циганским брдом (1.115 м), тече ка северу и северозападу у. Дувнањско поље, где понире, али се, при високом воденом стању, спаја са Шујицом. Дужина тока је око 17 км. JL B.
JIPMHOB MAPHH NHP., историк и филолог (1838, Панађуриште — 28/2 1906, Харков). Био је једно време учитељ у Бугарској, До 1858. Затим је отишао у Русију и свршио у Кијеву и Москви историско-фИлолошки факултет (1865). Као домаћи учитељ у породици кнежева Гаљицина пропутовао је Европу и утврдио интимне везе с чешким историцима и филолозима. рви' научни радови Д. тичу се бугаске црквене историје. Доцније је највитше радио око првих векова историје Јужних Словена на, Балканском Полуострву, али није занемарио ни филологију и фолклор. Магистарска. дисертација, Д. је знаменита, студија – Заселеније Балканскато Полуострва Олавјанами (1878), тде је пратио кретање Оловена на Балканском Полуострву од другог века после Христа, и она није ни данас још потпуно застарела. Исто тако му је темељан рад и докторска, дисертација Јужније Славјане и Византија в Х в. (1876). На основу њих постао је Д. професор Университета, у Харкову. Ту је службу прекинуо само 1877—78, када је био члан провизорне руске владе у Бугарској. — Д. има, великих заслуга, 88, почетке научних напора у Бугарској; и бугарски правопис је највише – његово дело. Осим споменута два, рада, особито му је знаменита студија: О неким радовима Димитрија Хоматијана жао HOTODHском материјалу (1894—95), Скупљени радови Д. изашли су у три књиге 1909 до 1915 под редакцијом B. H. Златарског,
И. Радојчић.
– ДРНИШ
ДРИЊАЧА, река у Босни, лева при-. тока Дрине. Извире под Коњух-планином (Коњух 1.328 м, Вранача 1.201 м), а. улива се око 1 км ниже села Сопотника. Веома је вијугава тока; углавном тече ка истоку, само у средњем току у великој вијуги од југа на север. Дужина, је 77 км, а површина слива 1.104 км. MIB.
ДРЉАЧА. ВБ. СОправе сељачке.
ДРЉЕВИЋ СЕКУЛА. ДР,, адвокат (25/8 1884, Морача, Црна Гора). Гимназију је свршио у Сремским Карловцима, -а шрава, у Загребу. По свршеним наукама постављен је за секретара у Министарству Фи-. нансија Црне Горе, а затим за начелника, Министарства Правде. 1909 постао је министар Правде. Као министар Правде израдио је казнени поступак, трговачки и менички закон и закон о адвокатима. Пошто је дао оставку на положај министра, Правде, · био је прво адвокат, а затим претседник шрвостепеног суда у Подгорици. 1911 био је министар Финансија, на којем је положају остао до свршетка балканског рата, а затим се поново бавио адвокатским пословима. 1909, 1911 и 1913 биран је за народног посланика. После балканског рата био је један од вођа покрета за склапање уније између Црне Горе и Србије. За време (Светског Рата, био је интерниран, до слома централних сила. 1918 постављен је за начелника, у Министарству Шравде. 1919 дао је оставку на тај положај, те је отворио адвокатску канцеларију, прво у Земуну, а затим у. Београду. 1995 изабран је за посланика. Д. је један од вођа федеративног уређења, наше државе. Написао je Црногореко уставно право (Мјесечник, 1908), Црногорско правосуђе у свом историском раввитку (Архив, 1910). II.
ДРНИШ, · „rppropmmrre У ~ Далмацији, област Оплит, котар Книн, уза поток Чиколу (ка Крци), пред теснацем између Мосеча и Шромине планине, врло знатна смештаја, јер осим железничке станице на прузи Перковић—СОливно (из Оплита и Шибеника) Книн и блиског, роднога, Петрова поља one је раскршће од 6 цеста. Има, 1673 становника, који се баве ратарством и трговином, а изводе доста, и вина (хрваштина дрнишка), пошту и телеграф, општинско потлаварство, котар ски суд, порезни уред, земљарински катастрални уред, уред за откуп дувана, римокатоличку жупу, које је црква. Ов. Ивана Крститеља била некад турска џамија. Из турскога, доба, има, још и мунара, покрај старога града, који је 1647 дао разорити млетачки генерал Фосколо, пошто су њим Турци 195 година, владали, и трагова. водовода, који су Турци с Промине извели, да имају авдес при руци. Д. је ослободио од Турака. сердар Накић после њихова пораза код Беча 1683.
J. M-n.
— 645 —