Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРЊЕ

ДРЊЕ, село У Хрватској, жупанија, Ђеловар-Крижевци, = котар Копривница; гранична железничка станица пред Дравом (Загреб—Д., 100 км) у Мађарску. Има 1.996 становника | (неки испитрају · злато из дравскога песка), пошту и телеграф, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу. J. M-w.

ДРОБЊАНК, племе у Црногорској Херцеговини, има око 2.000 домова. Границе су му на истоку Шаранци m Горња. Морача, на југу Никшићско поље и Жупа, на западу Џива и на северу река Тара. Планина Ивица дели Д. на два морфолишки различна дела: дробњачко корито и висораван језера. Дробњачко корито је велика увала испресецана косама и коритима неколиких река, које се сливају У Буковицу, а ова притиче Џиви. Од Никшићеког поља га одваја планина Војник и висораван Крново, а од Мораче шланине Јаворје и Лола. У овом делу племена је варошица Шавник и од већих села Превиш, Пошћење, Добра Села, Петњица и Комарница. Језера ~ захватају североисточни део племена, то (је висораван средње висине око 1500 м, ограbega, планинама Дурмитором, Ивицом, Сињајевином и реком Таром. У Језерима је варошица Жабљак, близу ње је под Дурмитором Црно Јеверо. Некада је у Језерима, становало старо племе Кричи, мешовитог порекла, а Дробњачко је KOрито било слабо насељено. У -·Д. се око 400 тодина раније преселило из Никшићских рудина пет сродних породица, Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, чија је по предању даља старина из Травника. Од њиховог пресељења почиње оснивање овог племена. Њиховим намножавањем и насељавањем у Д. других јаких брастава, као Караџића, Јакшића и Абазовића, ојачало је племе, па је настала оскудица у земљи и паши. Они су тада напали на Криче, протерали их преко Таре и заузели Језера. До 1863 тамо су само изгонили стоку, а од тада су почели у Језерима обрађивати и земљу и стално се насељавати. Висоравни и планине су омогућиле да се у првом реду ТРазвило сточарство, а сем њега и земљорадња. Колски пут везује Шавник са Никшићем. Луда је водио пут у средњем веку, који је везивао Котор преко Оногошта, Левер-Таре са Пожегом и даље.

Литература: Цвијић, Насеља, књ. 1, Издања Академије Наука.

П. Шобајић.

Од шездесетих година прошлога, века па до уједињења Д. је био у границама Црне Горе. Д. је име племена, племенско, етничко, а не географско. Дробњаци, расељавајући се, носили су то име са собом и данас име Дробњак, Дробњачки, налазимо: у Лици и на Гласинцу као презиме, у Бањанима као име места (Дробњачка међа), у Рисну, у околини Бео-

града, у Подрињу, у сливу западне Мо-

раве, као презиме, у Окопској Црној Гори као име села, на Косову се читав крај између Штимља и Неродимља зове ДУ, Кузмину и Вучитрну, као презиме, неколика села у Ибарском Колашину насељавају Дробњаци и тако се зову, око Новога Пазара као презиме и T. д.

JU се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354, а као шлеме 1390. Дробњаци су чисто српско племе, без икакве туђе примесе и очували су необично чистоту језика и чистоту народних обичаја. Горштаци су, високи, лепо развијени, потпуно здрави и бистри људи. је имао неку полуаутономију и чувао је своју стару племенску организацију, која је била демократска и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења Црној Гори. На челу племена је био наследни кнез, а на челу војске војвода, кога су бирали племеници на збору, %

потврђивао га везир у Травнику. Збору ·

је претседавао кнез, а право бирања. имали су сви племеници, који су носили и који носе оружје. Одлуке су морале бити | једногласне. Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су се у 17 веку доселили из Бањана на катуне у Д. На Ивици # на Језерима су затекли Криче (Кричкове), побили се с њима и протерали их преко Таре у Кричак, где их има и данас. Племенска, је слава Ов. Ђорђије (23/4). Скоро све су цркве и манастири у посвећени (Ов. Ђорђију, и сваки прави Дробњак мора славити Ов. Ђорђија. Али да би могли ићи један другоме у посету о слави, многи славе преславу, и о преслави секу колач, а о Ђурђеву-дану само шаљу пуње и свећу у цркву. Тако једни Томићи у Д. славе Св. Николу, Караџићи Св. Аранђела, Абазовићи Оавин-дан, Косорићи Никољ-дан и т. Д. Данас Д. има у 40 насеља, до 2.200 домова са, 14.000 до 15.000 душа. Главна му је варошица Шавник.

Литература: Јиречек, Историја Орба TI, III; Цвијић, Насеља, 1; Љ. Стојановић, Стари записи и натписи, T, MT, JU.

C. Томић.

ДРОБЊАНКОВИЋ БОРИВОЈЕ ДР., кустос Етнографског Музеја у Београду (4/8 1890, Крагујевац). Учио је основну школу и гимназију у Крагујевцу, а Университет у Београду, где је 1913 положио дипломски испит из групе географије и етнографије, а 1923 промовисан за доктора философије. До 16/6 1920 био је суплент и професор гимназије у Крагујевцу, од тада професор Треће Београдске Мушке Гимназије и кустос Етнографског Музеја. — Д. се бави антропогеографским испитивањем Шумадије, о чему су му главни радови: Јасеница (докторска теза, Насеља и порекло становништва, 13, 1993), Смедеревско Подунавље и Јасеница (Насеља и порекло

— 640 —