Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

становништва, 19, 1925), Варошице у Јасеници (Гласник Географског Друштва, св. 6, 1921), Постанак насеља и порекло становника у Омедеревском Подунављу (Зборник радова посвећен. Јовану Цвијићу, 1994). ПА

ДРОЖЂЕЊКА, ракија из дрожђа. Обично се све дрожђе употреби за печење ракије. И.

ДРОНЧИЛОВ КРУМ ДР., доцент на Университету у Софији, антрополог и антропогеограф (16/8 1889, Самоков, Бугарска). Ha Университету у Берлину слушао је географију и етнографију и промовисан је за доктора, 1914. После повратка у домовину постао је асистент Етнографског Музеја у Софији 1914—1915. За време Светског Рата, узет је у војску 1915—1918, 1918—23 служио је као асистент Университета, а, 1923 изабран је за доцента. Д. се бави у првом реду антропологијом и антропотеографијом краљевине Бугарске, но нашисао је ваљане радове и о Арбанасима и о становницима Јужне (СОрбије (Македоније) на основу материјала, из свију. срезова. Главна су му дела: Материали за антропологијата на Блгарите; Македонските Блгари (1921); Шринос км антропологијата на Албанците (1921).

| IH. A:

ДРУГОВИТИ. БВ. Македонски Словени.

ДРУЖИНА ЗА ПОТПОМАГАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. B. Либерална, странка,

ДРУЖИНА МЛАДЕЖИ СРПСКЕ, прво ђачко друштво у Србији. Основано је 15/6 1847 на београдском лицеју, са задатком: управљање у српском слогу, писменом и усменом, спјевном и простом. Редовне друштвене седнице држане су сваке недеље. Рад Д. М. GO. састојао се из декламовања, говорења беседа и читања превода и изворних дела, највише џшесама. 1848 издала је Д. М. (С. алманах НевенОлогу, састављен 'из радова примљених У дружини. Већина штампаних радова, су лирске песме, певане највише под утицајем Симе Милутиновића, и највише са, патриотском тенденцијом. Одмах од почетка Д. М. (О. стушила је у везу са ђачким дружинама СОрба у Аустрији. Поред тога, У дружини се јасно огледао и дух либералног демократског национализма, какав је владао у напреднијим европским звемљама око 1848. У њој су отпочели рад и политичко васпитање Јован Ристић, Владимир Јовановић, Јеврем Грујић, Милован Јанковић, вођи доцнијег либералног покрета. Либерална расположења Д. М. (. сметала су влади и 1851 она је забранила, ДАМ. (у,

Литератутра: Ј. Скерлић, Омладина, и њена књижевност; Ј. Зрнић, Српске Ђачке Дружине (1919). 5. 4.

ДРУЖИЧАЛО. БВ. Ружичало.

ДРУМ

ДРУМ. Најстарије Д., који. су шролазили кроз наше вемље, начинили су Рим- љани. Рим је био центар из кота су ишли чувени и изванредно добро израђени JI. на све стране огромне царевине. Они су били тако добро изведени и трасирањи да су остали у истим правцима и трасама, кров дуги низ векова све до данас. У срп ским земљама било је више римских Д., као наставак. главних из Италије. Једним од најбољих и најлепших римских Д. Мза Аррја полазило се из Рима, па ишло преко Капшуе, Беневенте и БВенузије Ha Тарант и Бриндизи, одатле прелазило преко мора у Драч. Од Драча се овај Д. звао Мја ЕвпаНа (Егнацијев пут), и ишао је преко Албаније, Епира, Македоније, Тракије и завршавао се у Византији (Цариград). Овај је друм додиривао Драч, Елбасан, Охрид, Битољ (Негасјеа), Boден (Едезза), Јениџе Вардар (Реја), Со лун и т. д.

Из Драча су полавила. још два, римска, Д., све поред мора, један на југ у Грчку, а други на север, у Далмацију, и шреко Цавтата (Ер ашгиз) долазио је у Сплит (Salona), тде се везивао са другим DHMским Д. Из Рима се полазило још двама. Д. у наше земље, и то са Via Aemilia и Уја Еашина, који су се састајали у Милану. Из Милана ишло се на Аквилеју, па преко Истре и Лике долазило се у Далмацију, у Сплит. Из (Сплита су полавила 4 Д.: Сплит ОСињ—ПролотЛивањско поље—Старетина планина—Гламочко поље —Млиниште—Бања Лука до Градишке (Зегушашта) и даље на север; други Д.: Салона—Атржано—Селло Шревала до Жушпањца. Ту се рачвао на једну страну преко Купрешког поља и Травника до реке Босне, а на другу страну, шреко: Љубуше до Раме. Трећи пут: СалонаИмотски —ЈЉубушки—Нарона (Ов. Вид, код. Метковића). Од Нароне водио је велики римски JI долином Неретве преко Мостара—Коњица—Сарајева и планине Романије у долину Дрине, код Дрињаче, а одатле низ Дрину до Оремске Митровице (Уипуишт), Од Дрињаче водио је други пут уз Дрину до Бајине баште. Сем овога по Босни се налазе трагови још и других, мање важних римеких Д. Четврти Д. је био: – Оплит—Нарона—ДЦавтат—ГребињеБилеће—Гацко—Плевље. Од ШПлеваља во- | дио је римоки Д. ка Сави преко Добруна, Мокре горе, Пожеге и даље ка, Дрини и Митровици. Од Шлеваља, исто тако изгледа, да се продужавао на Шријепоље— Нови Пазар—Ибар (село) ma, испод Копаоника, на реку Топлицу, Куршумлију—Шрокупље —Ниш.

_ Изгледа да је из Аквилеје полазио још један IL, паралелан морској обали, али дубље у копно увучен, преко Истре и Лике на, Ливањско—Дувно—НевесињекоГатачко (поље), у Никшић и Скадар. Због оловних и сребрних рудника по целој Босни били су разгранати и ови рударски

— 647 —