Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРУМ

Д. Главна, артерија, био је т. BB. Босански Д. од Љубљане на ЈЛипљан (Ulpiana) o Скопља (Зсир!), Други главни Д. из Аквилеје био је долином Саве и Дунава: Аквиmeja—Neviodanum—1<ervitium (Градишка) _ Marsonia-—- Sirmium (Митровица Сремска) — Taurunum-—S9ingidunum (Београд)—М шј nacium (Костолац) и даље низ Дунав све Трајановим путем до ушћа Тимока RF преко Бугарске до Црног Мора. Од Беча је полазио један Д. низ Дунав на, Осек до Митровице, где се састајао са претходним.

Трајанов Д. низ дунавску клисуру био је делом усечен у стену у виду талерија, а делом на консолама од греда на отстојању од 2:70 м. На овом Д., испод Кладова и Турн-Северина, био је велики мост преко Дунава, од кога се остатци и данас виде. Мост је био дугачак 1.127 м, саграђен на 20 стубова; висина стубова. над фундаментом била је око 150. римских стопа, а, ширина преко 60. Размак стубова, био је 170 стопа; фундиран је помоћу сандука, 120 XX 70 стопа. Најмања, висина, моста била је 20 м, а поједини отвори 32 м. Не зна се да ли је тај мост био од камена на сводовима или од дрвета. Шреко овог моста спајали су се римски Д. Балканског Полуострва са Д. у ДакијиВлашкој. Остатци рајановог Д. још се виде на много места у Орбији, као и чувена, Тађија Тгајапа (Трајанова. табла), са натписом, ко је и кад Д. саградио. Судећи по извесним знацима, овај је Д. служио и за извлачење лађа уз Дунав. У 'Ђердапу су (село Сип) Римљани били ископали канал 3:50 км дугачак за пролаз лађа, (где је и данас нови саграђен), да би избегли катаракте при малом водостању.

Кроз Србију главна артерија саобраћаја, полазила, је из Београда ка Цариграду. Овај је Д. био главна веза запада са, Олижим истоком још из најстаријих времена, као што је био и тлавни војнички пут свију векова. Римски је Д. полазио из Београда. на Костолац, ту се рачвао, један је крак ишао на југ, долином Млаве, 8. други десном обалом Мораве, па су се поново састајали | код Медвеђе {Idimum), Одатле се ишло у Мораву на 'Ћуприју (Horeum Магр), Ражањ (Агзепа), Бован {Praesidium Pompei), Соко Бању—Липовац (Статрјапа) до Ниша. Од Ниша полазила су 4 римска JI. ка Цариграду, Окадру, Солуну и ка Лом-Паланци. Од Ниша, за Цариград ишло се на кланац Куновицу, близу римског Мибфано Кассез, па Нишавом на Белу Паланку (Катезјапа), Пирот, Сукову реку {Mutatio Translitac), Драгоман (Меј а), Затим у Софију (ЗагС«са) и даље на Филипопољ и Једрене у Цариград. :

За Д. Ниш—Оолун шреко 'Гиквеша мисли се да је постојао још пре Римљана. Вероватно да је постојао још један римски пут од Београда на Барајево, Рудник, па долином Ибра и Рашке у Призрен. — Поред ових главних путова постојали су и

многи други локални који су везивали многобројне римске насеобине.

Већ последња два века живота римске државе, због опадања државе и становништва, многих унутарњих немира и ратова, Д. су се почели запуштати. То се

продужило за време сеобе народа и шгро-

пасти римске државе. У средњем веку ови су Д. још више пропадали, изжо су кроз цео средњи век остали као једини копнени саобраћајни путови. Тада су ове римске друмове нарочито кварили и разоравали разни феудни господари и владаоци, да би спречили долазак непријатеља, или су то исто чинили разни разбојници и племићи, да би лакше пљачкали путнике на разне начине: разбојништвом, и наплаћивањем разних дажбина.

У српским земљама у средњем веку углавном саобраћај се кретао опет римским Д., само им је понегде правац нешто измењен, услед промене центра трговине, а понегде постају и нови путеви.

Главни трговински центар у ово доба постаје Дубровник, на месту старога. Епидауруса. Из њега трговина долази у српске земље трима друмовима.:

1. Дубровачки Д.: Дубровник— Требиње — Љубомир — Билеће — Гацко — Оутеска. —фоча—Плевље (Брезница)—ПријепољеСјеница— Трговиште (Нови Шазар)—Ибар (село на реци Ибру), па. испод копаоничких огранака, низ реку Топлицу на Куршумлију— Прокупље (Комплос) у Ниш. Од Ниша даље старим римским путем у (О0фију. Овај је Д. дакле водио кроз средину српске Немањићске државе.

2. JL om ушћа Неретве на ГабелуЂБлалај — Коњиц—Високо—Олово—БорачКушлат—Зворник—Митровицу Ha Оави. Овај се Д. у Борчу рачвао у два крака: источни, преко Сребренице и реке Дрине у Рудник, и северни, у Соли (Тузлу).

3. Зетски Д. (Мја де Лепа) од БараБудве и Котора преко Цетињског поља и Оногошта (Никшића) у Брсково (близу садањег Мојковца код Колашина), одатле у Бело поље, Будимље (код Берана) и Плевље.

(Са, Јадранског приморја, у коме су били

трговачки – градови Котор, Будва, Бар, Улцињ, Љеш и Драч, ишли су ови пшутови!:

1. Скадарско-Призренски JUL, ca при-

морја на СОв. Срђ, на Бојани, па шреко Скадра и Дања, Ов. Спаса на реку Дрим у Призрен, и одатле даље до Јипљана, тде се везивао са Босанским JI.

2. Которски Д.: Котор—Оногошт (Никтић)—Плевље—Добрун—Пожега, па долином Окрапежа, ка Митровици на Сави. Од Пожеге био је једап пут на Чачак—Рудник и Барајево за Београд, други низ Мораву, а трећи преко Маљена ка Ваљеву.

3 Сплитски JUL: Сплит Клис—ОињЛивно—Купреш—Прусац. У Прусцу je била раскреница 4 главна Д.: Босанског, овог из Оплита, из долине Лашве и из

— 648 —