Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

реке Босне. Од Сплита водио је један пут

преко Дувног поља ка граду Призрену (у.

Босни) у долини Раме, а одатле преко Вратне горе у руднике фојничке и кретшевске. 4. Д. паралелан јадранској обали: Аквилеја— Ливањско поље—Дувно поље—Невесинско – поље—Гацко поље—ОногоштОкадар. 5. Стари Егнацијев Д.: Драч—ЕлбасанОхрид—Битољ—Воден—Пела—СОолун и даJbe sa Цариград. |

Д.: Осек—Митровица—Београд. |

Цариградски Д., царски или велики војнички JI: Београд—Гроцка—СОмедеревоБраничево (село Костолац)—Равно (Ћуприја) — Ражањ—Бован—Липовац—НишМокро—Пирот—Драгоман—Софија —Шловдив—Једрене—ПЦариград. S тону Босански Д.: Љубљана—Метљика—Кључ —Прусан—Оарајево—(Врх Босна)—Вишеград—Добрун—Прибој—Нова Варош—(Ојеница—Трговиште—(Нови = Пазар), MaMa стир Бањска—Звечан—Митровица—Вучитрн —Приштина—Липљан—Качаник—Окошље. Београдски Д.: Београд—Барајево—Рудник—Борач—Жича—Матлич—(Отуденица— долином Ибра и Рашке за ПШећ—ДечанеЂаковицу—Призрен. Смедеревски Д.: Омедерево—НекудимКрушевац—Приштина. Д. долином реке Босне.

Д. долином реке Дрине.

Шоред напред поменутих главних, било је у старој нашој држави и многих мањих Д. нарочито оних, који су спајали рударске насеобине и пределе са главним JL Kako је рударство било веома развијено, и ових је Д. било врло много.

По средњевековној нашој држави путовало се пешке, на коњима и мазгама. По речи »колник«, која је за Д. употребљавана у старој држави, да се вакључити, да је било Д. којима се и колима, путовало. Товари су ношени само коњима, и мазгама. Трговци су носили робу кара занима. И трговци и пратиоци били су добро наоружани, због разбојника. Било је и предузимача преноса, робе, који су у својим караванима имали и по 300 товар них коња. Они су се звали поносници, данашњи шпедитери. Коњи су узимани из катуна (пастирских, цинцарских и арнаутских села), а било је и станица за, мењање коња. Ова је трговина била у рукама Дубровчана и приморских градова, али је било много WT странаца трговаца, нарочито Млечана, Флорентинаца и т. д. и из градова северне Далмације: Оплићана, Задрана и т. д.

Дубровчани су у почетку 14 века установили и поштанску службу овим Д. за своје многобројне колоније и факторије по српским земљама. Пошту су носили књигоноше (сптвогез), који су у: повратку смели примати и приватну пошту. По Д. је било гостионица, које су се вероватно

ДРУМ

звале »отан«, јер се гостионичар звао стањанин. У Законику цара Душана, има одредаба о одговорности стањана за сигурност путника и њихове имаовине. Изгледа, да је безбедност на Д. била доста слаба, иако су се наши владаоци трудили да је оситурају. По чл. 195, 157 и 160 Законика, цара Душана, види се да су по Д. биле постављене страже, којима су заповедале кефалије и властелини (данашњи срески начелници). Штете, учињене на Д. путницима од стране разбојника, плаћала су села и крај, а у крајњој инстанцији властелин или кефалија (према томе, ко жупом управља) и стража.

Како су се Д. градили и како су били технички израђени у старој нашој држави, о томе нема никаквих података. Судећи по чл. 157 и 160 Законика, Д. су градила, села и жупе (срез), кулуком, и предавали су их властелину или кефалији (старешинама жупе) на чување. То се види из ЧЛ. 157 >...ако буде ћефалије ши судије царства, ми, којих јест поставило царство. ми, да поставе страже по всех путех и ћефалијам да предаде путеве да их бљуду стражами«; из чл. 160 »...а царство ми да, иште ћефалије и властеле, којима буде пут предан и страже предане«. Овај став очигледно показује, да је неко други путове градио, а властели и ћефалијама сју давани на одржавање и за оситурање безбедности саобраћаја. Ове страже Ha друмовима, имале су на опасним местима, своје станице, које су се звале вардишта, па ваљда по томе је и остао назив села, Вардишта. Ове су страже носиле црно одело.

За време опадања. српске државе, после цара Душана, безбедност је на Д. била, рђава. Турци су по освојењу Србије у почетку завели добру безбедност на, Д.

За време турске владавине над српским земљама саобраћајни су путови остали исти, као у средњем веку, али су по неки изменили по негде свој правац, 2 и нови су се Д. подигли, према новој оријентацији власти и трговине, која је све више ишла, са северозапада на југоисток и обратно.

Од свију Д. у овом добу најважнији је Цариградски Д., као главни и војнички и трговачки пут са истока на северозапад. То је исти Д. као и у средњем веку, само је његов правац у неколико измењец. Сад је био: Београд—Гроцка—ОмедеревоКолари—Паланка—Баточина — Ј алтодинаПараћин—Ћушприја (Равно)—Ражањ—А ле ксинац—Ниш—Пирот— Софија, и даље за Цариград.

Ради удобности путника Турци су порел

подизали каравансераје (гостионице), често врло луксузне, а у градовима куршумли-ханове. Ови су ханови били већиHOM за трговце, који су ту плаћали врло мало или ништа за утврђено време, јер су ови подизани као завештања и као добротворне установе. На опасним местима, као заштиту од хајдука, подизали су

— 649 —