Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДРУМ

Турци паланке, мале насеобине, ограђене јаким плотом, где је и стража, становала. —_ За ово време Д. су прављени такође кулуком и 3, саобраћај су били тешки и неугодни. Сигурност на, Д. је у почетку била врло добра, али од почетка опадања турске државе све гора и гора док, пред српски устанак, нису били готово опустели и зарасли у шуме. Њима су гослодарили хајдуци.

У Словеначкој и Далмацији почели су правити Д. Французи за Наполеона 1. Маршал Мармон израдио је т. BB. Средоземну цесту, тада звану Мармонову цесту у Далмацији, од Книна до границе Дубровачке републике и даље, од ПТрстенога до Затона, од Гружа до Ерцегновог и од Котора до Будве.

Аустрија, поново тосподар Далмације, почела, је градити Д. тек 1832: Задар—демуника—Карин—Крушево—Обровац, JT 58 км; завршен је 1841. Тад се заостаје у грађењу. Од 18950 почиње поново грађење и прво се преграђује Груж—Дубровник, па гради Плоча —Дупци—Конавље. 1876 почело је грађење Д. Котор—Цетиње и завршено је на аустриској страни 1881. После овога, у разним временима, за време аустриске ~ владавине | израђени Oy и остали, већином краћи, огранци Д.

У Црној Гори израђен је први Д. Котор —Цетиње— Ријека. Кнез Никола тражио је од Аустрије помоћ за грађење овог Д. на својој територији још 1873, и добио је субвенцију од 30.000 фор.. годишње, али ускоро, због херцеговачког устанка, и: ратова за независност 1875—11878, није ништа, рађено. Тек после 1884 почело се радити нешто и ваљда је завршен око 1889. У ово време настале су У Црној Гори тладне године, и кнез Никола је добијао помоћ од Русије за исхрану гладног становништва у житу. Кнез је ушотребио ово жито и давао га народу, да та, одради на Д. 1889 и 1890 израђени су Д. Ријека—Подгорица и Орја лука—Никшић, на исти начин, и аустриском субвенцијом. После је настављено и даље трађење, употребом народне снаге и малом новчаном помоћи од стране државе, те је Црна Гора према свом економском стању о уједињењу имала знатну мрежу и врло добрих Д. Ови су Д. добро трасирани, имају доста велике успоне преко 6%, узани су, највише 5 м, а 'има их и са 83 M. Ha серпентинама су врло мали полупречници, али су са врло добрим коло возом, благодарећи природи самога, земЉИШТАа,. У Босни и Херцеговини за време турске владавине није за дуго било радова на Д. Сазидано је неколико мостова, најчувенији,. преко Дрине код Вишеграда, сазидан је 1577 од тесаног камена, има 11 сводова од 13:70 и 18:60 м отвора. Caзидао та је чувени Мехмед (Соколовић, Србин, велики везир турске царевине. За, време завођења рефорама у Босни и Хер-

цетовини (1851, 1852, 1861—62) побољшани“ .

су Д. и начињени неки нови, названи Топски · путови. 1850—1870 саградио је чувени Осман-паша Латас Д.: Метковић Мостар—Коњиц-—(Сарајево; _ Сарај ево—Какањ; Сарајево— Окаоник—Маглај—Дервент —Брод на Сави; Сарајево— Гравник—Хан —_ Бихаћ; Хан—Бањалука—Градишка; Сарајево—Вишеград—увац; Сплит—ПологЛивно— Бугојно; Требиње—Билеће; Ма тлај—Грачаница— Брчко; Грачаница—ТГузда—Зворник; Зворник—Бијељина—Рача; и Бијељина—Брчко— Шамац, Свега OKO 900 км. За време реформистичког покрета у турској царевини (1869) донет је и један закон O. JI. којим су ови подељени на државне, земаљске, среске и општинске, и прописана им је ширина: 9 м, 7 M, 5:50 M и 3 м, са највећим дозвољеним успоном 6%. По овом закону Д. су рађени и одржавани народном снагом, работом, кулуком. — По аустриској окупацији Босне „о Херцеговине (1578—1879) били су њеним властима потребни добри друмови. Зало је Аустрија настала свом снатом да. старе Д. преправи и нове изради. Радили. су их војском, инжињерским трупама, и преко приватних предузећа. Тако je Ompaвљено око 1000 км, старих, 8, 900 км OGCILOсобљено за колски саобраћај. 1879 предато. је цивилним властима Ha одржавање 1.375 км. главних и 1.033 км котарских Д. = Аустриска. је управа и даље продужила грађење JI, уводила нову администрацију и класификацију, али је задржала стари турски закон и све је Д. радила. работом све до 1/1 1909, када је укинута. У доба уједињења 1918 Босна a Херцеговина имала је укупно 6.960 км Д. Босанско-херцеговачки Д. су добро трасирани и добро израђени, али су доста узани за садањи саобраћај, имају оштре кривине 12 и 15 МИ слабе мостове, нарочито оне провизорне ME гвоздене.

У Словеначкој, Хрватској и Војводини, радиле су аустриске и мађарске ушраве Д. још од 16 века, а са државним ушравама напоредо су радиле и самоуправне, у последњим деценијама прошлог и по четком овог века; али о грађењу њиних. Д. немамо података.

У Старој Орбији и Македонији има мало Д. из раније турске владавине. У Старој Србији, до ослобођења, били су само ови JL: Приштина—српска. граница, ка Куршумлији,; Приштина —Митровица—Џећ; Приштана—Качаник—Окопље (y врло: рђавом стању); Приштина—Призрен—'Ђаковица— Пећ. Митровица Нови ПазарОједица, такође је врло рђав и слабо. употребљив. — У Македонији су младотурци у новије доба. израдили били неколико врло добрих Д., које смо ми затекли при ослобођењу. То су: Скопље—КумановоКрива Паланка— Ћустендил; Скопље—ТГетово—Гостивар—Кичево—Охрид—Отруга— Елбасан (али од Гостивара до Елбасана. је врло рђав); Куманово—Бујановац—Врање

= 1650 —

правити каноне