Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

(српска, граница); ОСкопље—Велес—ШтинКочане—Царево = село— Берово; = ВелесБабуна — Прилеп—Битољ—Ресан—Охрид; Штиш — Криволак—(Тиквеш) — КавадарМорихово— Прилеп; 'Ђевђелија—Отрумица —Дојран; железничка станица _ У довоСтрумица. Поред ових било је још неколико примитивних Д., који су служили караванском саобраћају. На овим Д. мостова. по правилу нема. — Шрво побројани македонски Д. израђени су врло добро (радили их већином Немци и Французи), али им траса није увек добра, има, великих успона и преко 15%, мостови су врло рђави, изузев неколико тгвоздених, пропуста. скоро и нема, а место ових израђени су преливи. Шри улазу у Македонију 1912 због ових рђавих и слабих мостова, наши су се возови тешко кретали, на мостове већином нису смели наилазити, него су их обилазили. — Ови су Д. довољно широки, 7 и 8 м, мостови се сада већином реконструишу, да би се могли употребљавати за тешке возове и аутомобиле.

У Србији за устанка, под Карађорђем изгледа, није на Д. ништа рађено. Орби за своје успехе у овој револуцији имају У многоме да захвале тђавим Д. у турској царевини. За време устанка под кнезом Милошем о Д. се није могла водити брига. Но овај је устанак кратко трајао, и народ је брзо почео улазити у миран живот. Кнез Милош, војник, трговац и. државнихк, увиђао је велику важност путева, и од почетка, своје владавине почео је о њима водити бригу. Земља је била исцрпљена дванаестогодишњим ратовањем. Ова зла и последице рата, беснеле су у највећој мери, земља је била пуна, разбојника. То је требало брзо и рационално лечити, и то радом у два правца, подићи народ економски и осигурати му безбедност. Обоје се то могло у многоме постићи добрим путевима, а, њих није било. Зато већ првих година по ослобођењу почиње просецање путева. демља је била, готово сва обрасла густим шумама, путовање од разбојника онемогућено. Онда се просецају широки путови кроз ове шуме, названи крчаници. Оредина пута била је ошанчена, малим (јарцима, то је био коловоз, а, са обе стране широка, стаза 38а, прогон. Џут је био широк из два разлога, сигурнији је био од разбојника, и трговачка. се стока, могла. лакше гонити и успут напасати. Трговало се искључиво стоком, свињама. и шишарком, а све је било упућено Сави и Дунаву, у Аустрију. Путови су рађени кулуком, и народ је 'и мостове радио о свом трошку. Ови кулуци тешко су падали народу исцрпеном ратом, било је због тога, негодовања, и буне, али се брзо увидела, потреба, и народ се није бунио због кулука на путовима. ШЏредвиЂајући рат између Русије и Турске Аустрија је понудила кнезу Милошу, да сатради шут кроз Србију, како би она могла, туда, слати своју пошту за Турску, у слу-

– ДРУМ

чају рата, а дотле је путовала, преко Влашке. Кнез Милош је примио понуду, и за непуну годину дана, оправио је цаприградски Д. Он је сада тако био саграђен »да, је Србија имала најлакши и најситурнији пут између Европе и: Цариграда«. После овога просечени. су главни правци путева у земљи а »после Једренског Мира, 1829, који је у земљи изазвао велико одушевљење, народ је радо кулучио на путовима«. — Овако саграђеним тутовима кнежеви чиновници MH гласници брзо су свуда стизали, хајдучија је била, готово уништена и безбедност убрзо je била у Србији »да ни у једној европској земљи не беше веће«. — Кнез Милошеви путеви у почетку нису. имали горњи строј, али су доцније рађени“ као макадам, са подлогом или без ње. Место туцаника насипано је речним и брдским шљунком искључиво, и због тога, се ови први Д. пшрозваше насиш, која се реч и данас чује за Д. у Шумадији. Путови су провођени по терену без икаквих земљаних радова, траса опет веруга по терену, на успоне се није пазило, на нивелету тако исто. — Поред путова подиване су механе за путнике и штале за, стоку; све је било врло удобно за оно време. Путовало се на; коњима и колима, а тако је и роба шревожена. Кнез Милош је установио и пошту, која је чак за, Царитрад ишла. Колико се кнез Милош бринуо о саобраћају најбољи је доказ, што је радио и на регулацији Дрине, те је хиљадама јутара добре земље од ње отео, и што је радио да Мораву начини пловном. Набавио је експерте из Европе, који су изјавили, да, се то може шостићи без Beликих жртава, а, кнез је све годишње буџетске вишкове на ту сврху одвајао, који су милионе износили за, време њеTOBOT прогонства 1839. — Kako путеви тако су и мостови рађени кулуком, само су плаћани мајстори, »који ћуприју склапају« и твожђе (решење од 3/7 18936). Доцније је укинуто и плаћање мајстора, а остало је само гвожђе, да. та, народ плаћа, прирезом, и то само на, главним Д. Мајстори су били већином странци: дунђери, Цинцари 'и гоге, и наднице су им биле регулисане: пропис од 4/8 1838. Законских уредаба и прошиса о Д. за прве владе Милошеве нема. Радови на Д. потпадали. су под министра. Унутрашњих Дела; њему се устројством централне управе даје задатах »еадржаније велики друмова«, Д., путове и мостове и пошту у добром стању одржавати (29/5 1839).

ПЏод, владом Александра Карађорђевића, изашла је уредба о устројству поште: (15/10 1843 од 27/10 1847) при Министадроству Унутрашњих Дела. Височајшим peшењем од 10/6 1846 основана је инжењерока, школа, која је имала ове тшредмете: земљомерје, механика, архитектура, начертаније и немачки језик. Имала је свега, три професора и курс је трајао 8

= 1051. —