Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

хију, где је био боље утврдио бусије шпреMa Али-палши зворничком, који је био

изашао у Јадар, сазнао је за ову прет-·

ходницу Куршид-пашину. 14/7 стигне Милош са војском на Дубље (где су Срби већ прошлог дана сатерали“ Турке у шанац) и позове Ибрахим-пашу да се преда. На негативан одговор, Милош wapeди, да се устаници снабду заклонима од проштаца и тако снабдевени изврше јуриш једновремено са свих страна. Око

15 сахати Орби пођу на јуриш, и под за- ·

штитом својих штитова (проштаца) пришли су турском шанцу, одакле су Турци отворили живу ватру из пушака и пиштоља. Кад су се примакли шанцу, устаници су успели да ускоче у шанац и да у шанцу принуде Турке на борбу хладним оружјем. После доста дугог клања, и тушања у шанцу, Турци почну да беже из шанца, али их Срби дочекају и ван шанца, и готово све побију и похватају. Губитци су Турака били: 1.199 убијених, а 83 заробљених (свега је 18 људи умакло преко Дрине у Босну). Међу заробљенима био је и сам Ибрахим-паша, Срби су изгубили око 50 људи, међу којима две војводе (Милић Дринчић и Оимо. Ненадовић). Резултати боја били су: Устаници cy изборили материјалну · и моралну победу, задобили велики Шлен · и цела Мачва и Поцерина дефинитивно су приступиле устанку. Последице су биле завршетак непријатељства на овом крају Србије у другом устанку. : В. Белић. ДУБОВАЦ. ВБ. Карловац.

ДУБОЧИЦА, манастир Св. Николе, код

Плеваља. Подигнут је и пописан 1565. ВИА.

1682 исликан је иконостас,

ДУБРАВА, село у жупанији БеловарКрижевци, котар Чазма: од Чазме 19 км х северозападу. Има 855 становника, пошту и телеграф, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, паромлин и творницу опека и црепова, Штедионицу. = -— IT. megan трговиште (орр: ит), знатно је историско место. Кад је угарски краљ Ладислав (брат Звонимирове удовице Лепе) основао загребачку бискупију (1094), међу осталим добрима, поклони јој и JI. Загребачки бискупи подитоше у Д. град (castellum), y којем су често боравили. Ту је изабран (6/1 1597) Иван Запоља за хрватског краља против Фердинанда, Т Хапсбугрга,

J. M-u.

ДУБРАВЕ, област у Херцеговини, између река Брегаве и Неретве. У средњем веку се помиње као жупа Д. Област је шумовита и сточарски је крај. Већа су насеља Почитељ и Домановићи.

Литература: Дедијер, Херцеговина. (Насеља, 6). ИМ. Ф.

ДУБРОВАЧКИ АРХИВ

ДУБРОВАЧКА БИСКУПИЈА. води порекло од некадање епидаурске (Ерапгиз, данас Цавтат) бискупије, исто онако, као што и Дубровник (Кабиза, Ragusium) BOJIH своје порекло од. некадалцњега, Епидаура. Када су Авари и Словени у 7 веку порушили римски Епидаур, епидаурски су грађани, скупа са неким Словенима, основали Дубровник, у који се доцније усеЛио и епидаурски бискуп. У 12. веку Д. Б. се уздигла на митрополиско достојанство, за чим је одавно тежила, док је пре потпадала под сплетску надбискупију. Под дубровачке су надбискупе потпадали бискупи у Требињу, Стону, на Корчули ит. д. 1828 дубровачка. бискупија, с ко- · јом су се ујединиле стонска и корчуланска, дошла. је под јурисдикцију задарских надбискупа. — 'Садања је столна, црква, дубровачка саграђена шосле потреса 1671 До 1713, а посвећена је Благој Дјеви Марији.. Она, је подигнута у стилу ренесанса, према нацрту Андрије КаНаши од Урбина, и са својом куполом потсећа на. ба– зилику (Ов. Петра у Риму. У близини се налази и црква Ов. Влаха, која је 1707 до 1715 саграђена у барок-стилу. ДИ 15. броји 70.000 католика, 5 деканија (дубровачку, конавоску, стонску, пелешачку и корчуланску), 47 жупа, 11 експозитура, 9 капеланија (7 непопуњених) и 100 световних свештеника. Уз свештенство, световно и редовно, делују и службенице милосрђа, милосрднице и доминиковке.

Литература: Тћотаз Archidiaconus, Historia. Salonitana (1894); От. Станојевић, Борба за самосталност католичке цркве у Немањићској држави (1912): Др. Грубер, О дукљанско-барској и дубровачкој надбискупији до половине 13 стољећа, (Вијесник Кр. Хрватско-Олавонско-Далматинскога Земаљског Аркива, 1919 и 1913).

Ј. Јеленић.

ДУБРОВАЧКА – ПАРОБРОДСКА ~ ПЛОВИДБА А. Д. Основано је 1909, с капиталом од 500.000 дин., који је постепено повишен на 4,295.250 дин. а 1994 одлучено је повишење на 10,738.195 дин. Има 13 лађа, са укупно 99.600 тона, с којима, плови на линији Груж—Трет, ГружБари, Сплит Бари. C. MJ.

ДУБРОВАЧКИ АРХИВ. У целој нашој држави највећи je M најважнији архив негдашње дубровачке републике, који је сада, као Државни Архив, код жушалиске области у Дубровнику. MI. AL. | има, много веће значење него ли просто локално, као што та понајвише имају остали наши старији архиви, јер јаке политичке и трговачке везе што је имао Дубровник са свим вемљама на Балкану, у ближем Леванту и у западној Европи, донеле су са собом, да је Дубровник склапао угоВоре и дописивао с државним властима. и са својим заступницима и посланицима, У свима тим крајевима, тако да се у ње“ гову архиву прикупљао врло велики број

— 657 — 42