Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУБРОВАЧКИ АРХИВ

јавних и приватних повеља, извештаја и писама, што су врло важан материјал за политичку и културну историју балканских држава и народа, те се у томе погледу с JL А. могу поредити још само манастирски архиви на (Ов. Гори. Више локално значење имају напротив акти сваке врсте што су се састављали код разних дубровачких власти, а тичу се самога Дубровника, и јавног, и приватног живота у њему, али нам зато лепо помажу, да расветљујемо тако интересантну историју тога нашега културнога дентра.

Чим се је Дубровник, у раном средњем веку, развио као град, чији су се становници бавили трговином, поморством и занатима, 5 имао је власти, што су њим управљале, нема сумње да је стварао свакојаке акте, којима су се сређивали правни одношаји целокупног грађанства и појединаца, а помало и тражио и добијао од византиских царева, под којима је у најстарије време био, и од суседних словенских владара, разне привилегије ва своју трговину, па је сигурно већ од најстаријега времена Дубровник чувао те домаће акте и уговоре и повеље са стране, тако да се може рећи да је с градом Дубровником постао и његов архив. Него од свега тога најстаријега материјала, сачувало се је до краја 13 века само мали број иностраних и домаћих повеља и неколико књига домаће државне канцеларије: најстарија је повеља, што се је У њему сачувала, царска повеља, којом je 978—1023 основан бенедиктински MaHaстир на острву Локруму, али ни она није сачувана у оригиналу, већ у овереном препису од 1929, Док је најстарија у оригиналу сачувана повеља арцибискупа Доминика од 1108, а најстарија књига државне канцеларије Diversa Cancellariae (разни зашиси канцеларије) од 1278 До 1980. По свој прилици што се из времена пре 14 века тако мало сачувало крив је највише велики пожар од 1298, који је готово уништио цели град, па јако оштетио и кнежевски двор, где се је чувао и државни архив с актима државне канцеларије, и столну (саборну) цркву, У којој су се чували инострани списи (повеље и извештаји). И касније су елементарне непогоде нанеле велике штете, опет пожар двора 1642, па велики потреси 1520 и 1667. Али су и људи помагали да се државни архив смањује, шре свега сама дубровачка влада, која је проводила ревизије архива, те из њега избацивала све, што јој се чинило да више не треба, или да би јој могло бити на штету. Таке су ревизије извршене, што се зна 1358, када је Дубровник прешао под врховну власт Угарске, а онда 1807, када се већ видело, да су старој републици одбројени дани, те су том приликом уништене готово све књиге тајних сенатових закључака. Али је много ствари

нестало и за време француске окупације (1808—1814) и у почетку аустриске владавине, али и касније, па је тако 1878 нађено у оставини једног ученог свештеника око 400 комада аката из архива, а. неколико година касније у другог ученог човека двашута толико! |

После пада републике пренесени су (од Француза или Аустријанаца) у државни архив и спољашњи документи из столне цркве Асба 5. Машае Малог, али је 1820 аустриска власт, да добије у кнежевском двору више места за своја надлештва, добар део архива пренела у државне зграде, и то судске у суд, финансиске у финансиску дирекцију, поморске и санитарне у лучко поглаварство. То се међутим прилично површно извршило, тако да су серије аката што скупа спадају, често раскинуте, те су поједине књиге дошле на сасвим криво место. 1830—1538 састављен је неки врло непотпун инвентар и каталог архива, па су том приликом све важније старије повеље, нарочито све повеље писане нашим језиком и ћирилицом, пренесене у државни архив у Бечу (њих око 5.000 комада). По предлогу професора К. Јиречека 1895 су опет враћене у државни архив (који је тада био у две мале собе, одмах лево од улаза у двор при земљи) све књиге, што су 1520 из њега пренесене у друга надлештва, а нешто касније и архиви административно судских власти и других мањих места дубровачке области, нарочито из Стона. Тако се је у архиву накупило толико материјала, да се у досадашњем локалу није никако могао ни сређивати ни обраЂивати, па су зато 1900 за њега удешени локали при земљи, десно од улаза, где су за време републике били канцеларија и нотаријат. Ту је било и доста простора и светлости, па је могло и неколико лица у исто време радити.

Кад је Италија ушла у Оветски Par, аустриска је влада већи и важнији део Д. А. спаковала у сандуке и послала у Земаљски Архив у Штајерски Градац, 8 после 1918 наша је влада и оно што је остало од архива опет спаковала и пренела у Опћину. Што је 1916 пренесено у Градац, то је 1920 враћено, па је тада враћен у своје локале и онај део из Опћине. Тада су за архив увети и његови стари локали лево OJ улаза. 1990 је аустриска влада вратила и ове повеље, што су биле пренесене у Беч, али оне нису враћене на своје место, него су ва“ држане. у Београду.

Д. А. је дакле осим тих повеља из Беча. опет на окупу, али није му суђено да мирује. Већ 1923 одузети су Му стари локали, а управа старог кнежевског, а са“ дашњег краљевског двора, на сву силу хоће да та избаци сасвим из двора. Кад би му се само дали згоднији локали, то би било добро, јер ови су садашњи доста влажни (особито где је смештен Стонски

— 959 —

reka аиндкађа