Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

архив, који је дошао већ у врло трошном стању), а не могу се никако 'грејати, тако да је зими у њима врло тешко радити. Пре свега треба напокон извршити инвентарисање и каталогизирање неколико хиЉљада књига и свезака, а много хиљада повеља и разних других акта. Да споменемо само неке важније серије: око 450 дебелих књига са закључцима, трију већа (Великога, Малога и Умољеног), око 9280 књига писама и комисија (напутака) дваступницима код других Влада, око 970 књига тужби у грађанским пословима, ORO 160 књига тужби у казненим пословима, 93 књиге опорука, око 230 књига ШОјуегза СапсеПатјае ит. д. Све су те књиге и сви ти акти дубровачке државне канцеларије написани латински или талијански.

Колика је важност Д. А. за политичку, литерарну и у опште културну историју нашега народа, показали су многи научници, који су црпли из њега материјал за своје радове, почевши од Кукуљевића, који је први у новије време у њему радио, па до К. Јиречека, који је велики број својих описа израдио помоћу шодатака прикупљених у Д. А. те га нико није тако савесно проучавао, па зато и тако високо ценио као он.

Од огромнога материјала што се налази у Д. А. нешто је у целини издавано. Најпре се пробудио интерес за ћирилска, писма, што је Дубровник добивао од суседних владара, па пре него су та писма пренесена у Беч, тадањи дубровачки шравославни прота (а потоњи архиепископ сарајевски) Ђорђе Николајевић преписао је њих 174, те их је 1840 издао у Београду свештеник П. Карано-Твртковић под натписом Орпеки споменици, као да их је он скупио и преписао. Иако их је преписао човек, који није прошао HHкакву филолошку школу, издање је доста добро. Много је боље наравски издање Миклошићево у Мопитепа Зег са (1858), где су, уз друге повеље, издане и све ћирилске повеље, што су из Дубровника пренесене у Беч, па и те Николајевићеве. Друге ћирилске повеље, што нису биле пренесене у Беч, издао је, шод натписом Српски споменици, М. Пуцић у две књиге 1858 и 1862, и то врло слабо. Крупније погрешке исправио је, и издао још нешто ћирилских повеља што се нашло у Дубровнику, К. Јиречек у 11 Споменику Српске Краљевске Академије, 1892. Најзад све повеље Д. А., и на нашем језику и на туђим, издаје од 1904 Југославенска, Академија у своме Codex Diplomaticus, Она је почела и издавати књиге дубровачке државне канцеларије и издала је досада 5 књига Мопишепа Кадиз па (1879—1897), у којима, су закључци (ВејогтаНопез) дубровачких Већа од 1301 До 1379. На жалост издање није критично, особито у првим књигама.

ДУБРОВАЧКО ДРУШТВО »СВ. ВЛАХО«

Литература: Ј. Ђелчић, Дубровачки“ архив (Гласник Земаљског Мувеја за Босну и Херцеговину, 929, 1910). . ;

1 : М. Решетар.

ДУБРОВАЧКИ ДОМИНИНКОВАЧКИ САМОСТАН. Предање „тврди, да су први доминиковци приспели у Дубровник већ 1225. Они се нису мислили тада ту и настанити, али их Дубровчани склоне, те остану код њих. Испочетка су своје свете чине обављали у капелици (Св. Јакова, Што су им је Дубровчани поклонили. Ту су у близини и становали. Но „касније доминиковци подигну себи и цркву (1307) и самостан (1348), у коме и данас станују. Црква је последњи пут обновљена 1882. У самостану редовно станује рпог ргоушејанз далматинских доминиковаца; Ту се налази новицијат и књижница. Осим тога, дубровачки V(OMHHHKOBILH ITIOседују | BHMITĆ „HOTODHCKHX драгоцености, поименце: слика. (Тицијанова, Магдалена, Васаријево Дошашће Св. Духа, икона Распећа из 14 века, слике [О4гег] Дирерове школе: Богородичина Глава mw Ecce

отој и Крст српскога краља. Стефана. Уроша Ш (1321—1331). ДОДА С. бе дао католиштву више одличних проповедника и шисаца. , di

ДУБРОВАЧКИ ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН. Фрањевци (У Дубровнику обично: Мала Браћа) дошли су у Дубровник већ у првој половини 13 века. Испочетка су становали изван града, у месту Јамине, Данас се налазе у граду, близу Шила, на, некадашњем поседу породице Менчетића, штр им га је Сенат уступио 1315. За потреса и пожара 1667 настрадао је и фрањевачки самостан с црквом, али су касније брзо обновљени. У самостану посебну пажњу на се свраћа уметнички изведени клаустар, дело Михаила Барскога, у коме се налази и уметникова, надгробна плоча. — Оамостан поседује књижницу, у којој се налази око 15.000 свезака MH многобројни рукописи. Осим Тога, самостан од давнина издржава лекарну и воштарницу. Ту је богословски завод. редодржаве Ов. Јеронима, у коме делују и наши истакнути црквени писци: У. Талија и П. Влашић. У дркви, која, броји више мраморних олтара, почива и прослављени песник Шиво O.

ДУБРОВАЧКО УЧЕНО ДРУШТВО »CB. ВЛАХО«, учено и шросветно друштво. Основано је 30/11 1923, са задатком: свестрано проучавање Дубровника, било у сопственом развитку, било у његовим везама са нашим или туђим. земљама, оснивање једне јавне библиотеке, сарађивање на развитку општинског Музеја. У 1993 и 1924 друштво је тек почело развијати своју делатност јавним бесплатним шредавањима, И

— 659 — <