Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУБРОВНИК

Херцеговину, али су застали пред дубровачким границама, јер су Дубровчани већ били себи осигурали заштиту турских султана. При самом крају угарског доба задесиле су Д. две велике несреће: 1520 врло јак земљотрес, а 1527 велика куга.

У унутрашњем уређењу настала је промена утолико, што је млетачкога кнеза заменио домаћи. Њега су, после кратког времена, бирали сваког месеца, и имао је исто тако малу власт, као и у млетачко доба. — Ускоро после косовске битке Д. је ступио у односе с Турцима, те је 1396 добио ферман цара Бајазита Т, да сме трговати по Орбији, а 1397 други ферман, да слободно тргује по целом турском царству. Када 1459 Орбија постаде турски пашалук, Д. се обавезао, да ће плаћати султану годишњи харач за слободу трговања по Турској. Тај је харач износио спочетка 1.500 златних дуката, па је мало по мало подигнут до 15.000 дуката, али

је 1481 сведен на 12.500, и тако је остало“

до 1804, када су та последњи пут дубровачки посланици понели у Цариград (до 1703 ишли су оваке године, а од. тада сваке треће). То је била једина реална веза између Д. и Турске, иако се после угарске пропасти од 1526 сматрало да, је Д. под заштитом и врховном власти турском, коју је тек бечки конгрес 1815 дефинитивно укинуо.

За готово 300 година што је Д.. био под турском врховном власти, он је понајвише у миру живео, вешто одржава јући неутралност у ратовима између Турака и хришћана. Али је опет био у великој опасности за време рата CB. Лиге 1683—1699, јер су Млечићи, дубровачки конкуренти и непријатељи, били одасвуда опколили његову област, као што су 1602 до 1606 помагали устанак на острву Ластову. Зато се Д. 1684 вратио под BDховну власт немачкога цара као угарескога, краља, а у Карловачком Миру 1699 постигао је, да га са севера и с југа уски комад турске земље одели од млетачке области. Последњи пут долазили су до Д. непријатељи 1711, када су Црногорци, као савезници Џетра Великог, шроваљивали у Конавле и пљачкали их. За време рускотурског рата 1768—1774, због једне руске гусарске лађе, што је Д. запленио у 'Ђенови, дошло је готово до рата између Русије и Д. Оукоб се свршио. 1775 »миром« у Ливорну.

Под турском заштитом JL je стално развијао своју трговину, извор својега 60татства, јер су само дубровачки трговци могли да се слободно крећу по унутрашњости турскога дарства. Али је и Д. ускоро осетио последице открића Америке и нових трговачких поморских путова око Африке, који су мало по мало превагу у трговини преносили с обала (Оредоземнога, Мора на обале Атлантског Океана. И политичко и економско пропадање Турске у 17 веку донело је и назадовање дубро-

вачке трговине по Турској. Тако је Д. већ био шрешао најачу фазу свога економскога развитка, кад се 6/4 1667 Десио велики земљотрес, који га је напола порушио, упропастио неколико хиљада људи у њему и нанео му велику материјалну штету. После тога стање је било тако очајно, да Д. није могао ни да плаћа годишњи харач Порти, па му је зато 1678 запретила велика опасност од Турака, али се спасао, захваљујући највише јуначком држању Николице Бунића. Због погибије многе властеле за време земљотреса, примљено је онда међу властелу и 10 одличнијих грађанских породица, али и то је био један од узрока унутрашњега пропадања, јер су настала трвења међу старом и новом властелом. 1797 укинута је млетачка република, а њене поседе око Д., Далмацију и Боку Которску, добила је Аустрија. Кад је Аустрија 1806 уступила Далмацију и Боку Наполеону, Руси са Црногорцима заузеше Боку. Crora je Наполеон послао ђенерала Лористона са | нешто војске, да из Далмације, преко ДИ. прођу у Боку, а у ствари зато, да заузме Д. и учини од њега ослонац за даље операције. И тако, кад је француска војска 25/5 1806 ушла у Д., из њега није више изишла. У Д. су Французи стално наметали реквизиције и контрибуције. а. 311 1808 је дубровачка република укинута, а Д. припојен Наполеоновој краљевини Италији; 18914 постао је Д. покрајином њетове Илирије. Када су Енглези заузели дубровачка острва и Цавтат, нека дубровачка властела побунила су Конавле, 15/11 1813 истакла у Цавтату дубровачку заставу и заједно с Енглезима опсели JUL: 18/1 1814 прогласили су да је република обновљена и именовали су провизорну владу. Али су се међутим Енглезима придружили Аустријанци под ђенералом Милутиновићем, ша кад су Французи 28/1 предали град, Милутиновић та је заузео у име аустрискога цара, и поред протеста дубровачке властеле, завео аустриску администрацију, а Бечки Конгрес 1815 је то потврдио.

Француска окупација је Д. економски сасвим упропастила, јер су Французи испразнили све државне и јавне касе, Црногорци опљачкали сву околину и уништили у њој до 666 кућа, а Енглези запленили све дубровачке лађе. Аустриска пак влада није те штете ничим накнадила, осим што је до 1841 ослободила Д. од директних пореза, а до 1878 ослободила дубровачке грађане од. војске.

Илирски покрет од 1835 нашао је у Д. одзива, исто тако и либерални од 1848, а ново уставно доба у Аустрији, од 1860 даље, пробудило је и у Д. народну свест и потакло народну борбу. Д. је међу далматинским градовима био први, У коме је 1867 »народна« странка добила општину. Од тада се Д. опет помало економски подигао, у њему се опет развијало

— 669 —