Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

и поморство и трговина, особито од када је (1901) жељезницом спојен с Босном, а

много новца шаљу и доносе дубровачки ·

»Американци«, који на неко време, ређе стално, прелазе у Америку. После (Оветског. Рата, крајем октобра. 1918, Одбор Народнога, Вијећа узео је власт у своје руке, а 13/11 стигао је у Д. први одред српске војске.

Д. је мали град с малом области. Тачних старијих пописа нема, те се зна само да је у првој половини 16 века у граду било око 1.000 људи, способних за, војну службу. 1673 било је изван града, осим острва Млета и Ластова, 18.754 душа, а по првом званичном попису, што су га за 1807 извршиле француске власти, у граду је било 4.175, а изван њега 27.070, свега дакле 31.245 душа, на територији од 1.375 кмг. |

Иако мали град, Д. је био жив центар културе и цивилизације. Од друге половине 15 века деловао је низ књижевника, и научника Дубровчана, који показују и високи степен културе у Д. И морал приватнога и јавнога живота стајао је високо. — Најкасније већ почетком 14 века постојала је општинска школа, за коју су позивани учитељи из Италије, и коју Cy посећивала властеоска и грађанска, деца. Али је још у средини 15 века било младе властеле, који нису умели ни читати ни писати. Ту су: школу преузели 1658 исусовци, и развили је у средњу школу. После укинућа њихова реда, (1776) прихватили су је пијаристи. Напротив, влада није желела да се отвори штампарија, и тек је 1783 то допустила.

Администрација је била поштена, судови шрави и чак у најстарије време релативно човечни. Инквизиције и шпијунства није било, а нема примера, да, је ко за казну жив спаљен. Тортура је у Д. фактички пре укинута (крајем 17 века), него ли у културним земљама западне Европе (у Француској на пр. тек 1789). Већ 1416 Д. је забранио трговање робљем, пошто је још од 1319 ограничавао ту тртовину. — Влада се доста, бринула и за јавно здравље и социјалне прилике: најјкасније од 1301 држала. је по два општинска лекара, интернисту и хирурга, а од 1440 по 4. Од 1318 била је уређена и алотека, а од 1411 биле су две. 1347 основана је болница за сиромахе. 1493 влада се је побринула за коначење странаца, 1432 основано је находиште за незакониту децу, једно од првих у Европи, а 1650 јавна залагаоница. 1784, дакле 12 година пре првих Џенерових покушаја, дала, је општина да се свима становницима. каламе богиње, по прастарој источној меTOJUH. За уметности није било у JI. много смисла, и из њега није изашао ни један бољи музичар, сликар, скулптор или архитект. Једино је око 1500 сликар Никола Дубровчанин оставио неколико нешто бољих

ДУБ РОВНИК.

слика. Позориште су Дубровчани јажо волели. Од прве половине 16 века давале су се јавне претставе, и то у почетку редовно под ведрим небом на јавним трговима (понајвише пред кнежевским Двором), а изузетно у градској вијећници и у приватним кућама. Крајем 17 века уде шен је као позориште стари арсенал (»Opсан«). Претставе су приређивале, највише за време поклада, разне дилетантске дружине младих људи. Властела и прости грађани имали су своје посебне дружине. Комади су претстављани са доста певања, свирања и играња. Те дилетантске претставе на народном језику крајем 18 века, када је у опште у Д. јако ослабио инте-· рес за народни језик и народну литературу, биле су замењене претставама талијанских драматичких и оперних дружена. |

Д. је имао највише интереса за трговину и за књижевност. Према свом положају, Д. је морао тражити да с шомоћу мора. живи. И доиста, у половини 9 века цар Константин Порфирогенит каже, да Д. »живи од мора«, т. ]. од риболова и трговине малим лађама у ближој околини. Али је Д. бев сумње већ тада трговао и по суву са суседним Оловенима. До средине 12 века нема никаквих података, али од тога времена постоје трговачки уговори Д. са разним талијанским градовима. Први је око 1148 уговор с градом Молфетом, у Апулији, затим уговор од 1169 с Пизом, који доказују да је Д. већ тада био посредник трговине између Балкана и Италије. Кроз Д. су се увозили производи талијанске индустрије, а HBвозио сирови материјал са Балкана, тако да је „UI. постао најважнија трговачка, лука на источној обали Јадранскога Мора за, целу тадашњу »Олавонију«, т. ј. ва Далмацију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и северну Арбанију, Србију и Хрватску. Ту је трговину Д. у 13, 14 m 15 веку водио понајвише са својим великим лађама (крајем 15 века имао их је преко 300), које су валазиле у све главније луке Италије и Леванта, особито од када је концил у Баселу 1433 дао Д. дозволу, а папа Павле П 1469 потврдио му је, да сме тртовати и с муслиманима. У другој половини 15 века ишле су дубровачке лађе и У Црно Море и у Француску, Шпањолску, Енглеску и Фландрију.

Од 16 века поморска дубровачка. трговина почела је назадовати и пропадати, као и у Италији, због открића Америке и морскога пута око Африке до Индије. Нарочито је дубровачка, морнарица. стра– дала у три маха, кад је много њених

лађа било у флоти цара Карла У у ње-

товим несрећним експедицијама против Туниса. (1531), Триполиса и Алжира (1541). Jom је више дубровачких лађа, пропало у ратовима Шпањолске с Енглезима и Холанђанима, тако да се рачунало, да их је до 1654 уништено преко

— 663 —