Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУБРОВЧАНИН

Турцима био је неко време тврђава и седиште нахије. Давно је напуштен. M. O. 2. Политички лист. Почео је излазити 1892 у Дубровнику и штампао се латиницом и ћирилицом. Д. је један од најбољих далматинских листова. 1

ДУБРОВЧАНИН НИКОЛА (БОЖИДАРЕВИЋ), сликар из Дубровника. 1476 ступио је на занат код дубровачког мајстора Петра Огњановића, али ra је већ после три месеца оставио и отишао у Венецију. 1494 вратио се у Дубровник и живео је ту до смрти 1517. Од његових су слика познате: Навјештење (у доминиканској цркви на Лопуду, са потписом: Месо

Raguseo pinse 1513; слика је 1898 рестау-·

рирана), полиптих Богородице, Христа на кроту и разних светаца (у дубровачкој цркви Св. Марије на. Данчама, потписана 1517), једна олтарска слика у капитулу доминиканаца у Дубровнику, и једна у малој збирци негдашњег фрањевачког самостана на Лопуду.

Литература: К. Ковач, Мсојаиз Каgusinus und seine Zeit {Jahrbuch des Kunsthistorischen Instituts, Wien, 1917),

41. JE.

ДУБРОВЧАНИН ПАВАО (Paolo di Antonio di Ragusa), вајар и медаљер 15 века. Помиње се у Шадови 1447, као ученик Донателов. Изгледа да је доцније радио у Напуљу и Урбину, упоредо с Фрањом Врањанином. Сачуване су од њега само две портретне медаље, једна краља Алфонза Арагонског, а друга војводе Федерика да Монтефелтре (1451—1458). Обадве су потписане: Ориз Раш de Ragusio,

Литература: Кукуљевић, Оловнић; Begrypm, Storia dellarte O

B.yBPOBHUAHMH CPERRHO [Felice da Raбиз10), минијатор. Живео је у другој половини 15 и првој трећини 16 века. На двору краља Матије Корвина постао је управитељ краљеве књижнице и надзиравао је рад преписивача и илуминатора. Никола „Олах га помиње у свом делу Нипватја (1536) још после краљеве смрти у том звању, и хвали та као веома умна и вешта не само латинском, грчком, халдејском и арапском језику, већ и као уваженог сликара.

Литература: Кукуљевић, Словник; Hevesy, Les miniaturistes de Mathias Corvin (Revue de Гаг chrćtien, 1911),

4. IH.

ДУВАН, подужи пешкир од српског платна, на оба краја извезен. Носио се на Омиљевцу тако, да један крај пада преко лица, а други се низ леђа спушта. Изобичајен у Србији. . 3.

ДУВАН. Култура Д. има врло велику важност за нашу државу, јер Д. као монополеки артикал даје држави знатан шриход. Производња Д. премашила је код нас

19%. три хиљаде вагона. Како се домаћа тодишња потрошња рачуна на округлих 1.200 вагона, то је у тој години остало 2.000 вагона за извоз, што претставља знатну вредност. 1928, која је према 1924 била слабија за нешто преко 1.000 вагона, монополска прерада Д. у 8 државних фабрика JI претстављала је вредност од 1% милијарде динара.

У производњи Д. 1924 од укупних 3.380

вагона, · учествују | поједине ~ покрајине

овако: Босна. 3:0% Војводина 19:9% Далмација 8:2% Јужна Србија. 38:7% Северна (Србија 10:5% Словеначка. : 70:50 Херцеговина 17:9% Хрватска и Славонија 07% Црна Гора 0:6%

Најбољи Д. производи се код нас у Јужној Србији, Црној Гори, Херцеговини и Далмацији. 1994 отпало је на те покрајине 06% целокупне производње. Црна Гора, Херцеговина и Далмација имају релативно мало културног тла, те им култура квалитетног Д. даје могућност, да, искоришћујући повољне климатске факторе, производе на малим површинама велику вредност, и тиме, бар донекле, отклоне природно сиромаштво и немаштину. За те крајеве, дакле, култура Д. има још и велику социјалну вреднсст, која се повећава још и тиме, што је код нас култура Д. готово искључиво у рукама малих поседника. 1994 било је код нас свега 162.602 произвођача Д., а површина засађена Д. износила је 31.238 хектара. Просечно дакле на 1 ха засађен Д. долази 5 произвођача, или на једног произвођача просечно He отпада више од %/5 ха засађеног Д. За 5 година родило је код нас на 1 ха просечно:

1990 759 кг Д. 1991 BOT 1922 816. 1923 509. 1994 1.078 „0,

Боље врсте нашег Д. потичу од тракиског Д., са којим наш Д. има у првом реду и да издржи конкуренцију.

С. Јурић.

ДУВАЊСКА БИСКУПИЈА. ВБ. Мостарско-дувањска. бискупија.

ДУВНАЊСНО ПОЉЕ, велико карено поље у југозападној Босни, југоисточно од Ливањског поља, између Љубуша-планине (1.797 м), Орла Кука (1.391 м), Оштраца (1.299 м), Медене планине (1.222 м), 'Тушнице (1.700 м) и Јеловаче (1.527 м); тектонски предиспонирано. Поље се пружа од северозапада на југоисток, дугачко је 18 км, широко око 8 км, на апсолутној висини од 860 до 890 M. Главна је речица поља Шујица, која извире из воклиCROP врела, непосредно под Купрешким

— 008. —