Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

пољем, и Дрина, која притиче са јужне стране. Поред тога, Шујица прима неко-

лико поточића са северозападних падина,

али све те воде пониру у Великом шпонору, на западном рубу поља. Зато су у томе пољу поплаве врло кратке, најдуже десетак дана, 2 само су некоја места мочарна. То је најсувље и најбоље дренирано поље западне Босне. Површина поља је 122 км“. Највеће је место Дувно или Жупањац, на северозападном рубу.

Литература: Ј. Цвијић, Карсна шпоља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900); Е. Рихтер, Прилози земљопису Босне и Херцеговине (Гласник Земаљског Музеја, 17, 1905). 17.

Д. П. било је насељено већ у преисториско доба, нарочито у римско. Први пут се помиње средином 10 века. У средњем веку то је жупа Д. у Хрватској, кров коју иде пут из Ливна у Скадар. 1325 отргнуто је Д. П. заједно са Ливном и Гламочем, од Хрватске, и придружено Босни. У 14 веку била је у Д. П. основана католичка епископија. Становништво се бави поглавито сточарством. Главно је место Жупањац. : И. o:

ДУВНО је стари илирски град Делминијум, који се одржао и за римске власти и са својим именом прешао и СОловенима (Думно и Дувно). У средњем веку је ту било седиште жупана, ради чега је место добило и назив Жупањац. Око 1344 подигнута је ту нова католичка, епископија. За време турске власти Baрош је много опала. Данас је среско место, В. Жупањац. 8

ДУГА, кланац у Црној Гори, између Никшићеког и Гатачког поља. То је дугачка карсна увала, ограђена од запада планинама Његошем и Сомином, а од истока Голијом. У њој су главна насеља Пресјека и Новгдра. У турско доба њоме су често пролазиле војске и трговине из Хердеговине у Зету и обратно. Због многих заседа и бојева Црногораца с Турцима у њој позната је, а у народним песмама због тога је опевана под именом Дуга крвава. Била је под густом шумом, коју су Турци после рата 1862 уништили, да би имали слободнији пролаз до Никшића. и даље. TI...

ДУГА РЕСА, село у Хрватској, жупа нија Загреб, котар Карловац; железничка, станица Ha прузи ~ Карловац — Сушак (—Река); wa Мрежници, on Карловца, 11 км к југозападу. Има 1.242 становника, општинско поглаварство, пучку школу, жупаниску болницу, творницу предења и ткања памука. И-п.

ДУГАЛИЋ ДЕСА, глумица (28/11 1897, Чачак). Овршила је 6 разреда гимназије у Београду, а глуму је студирала у Паризу, код професора Ларшеа {Larcher}, На позорницу у Београду ступила је први пут 8/3 1921 као Мими (Чергарски жи-

ДУГИ ОТОК

вот). После тога поново се вратила у Париз, да заврши залочето драмско школовање. Од месеца 'марта 1922 стално је на“ београдској сцени, на којој је стекла MI велики број првих улога, као и искрене симпатије београдске публике. Главне су. јој улоге: Јудита (Уриел Акоста), Госпоbina Маличевска, Она (Промашени жиBOTH), Персина (Романтичне душе), Грас (Овадбени марш), Анђелија '(Омрт мајке Југовића). 1 2. 0).

ДУГАН ФРАЊО, оргуљаш и композитор (1874, Крапиница, код Златара). Апсолвирао је математику и физику на Университету у Загребу. Музику, специјално оргуљање, · учио је прво у Загребу код Коландера, а затим је на Музичкој Академији у Берлину апсолвирао композицију и дириговање. Био је професор у средњим школама у Загребу и у Осеку, равнатељ бивше музичке школе Глазбеног Завода у Загребу, потом равнатељ Државног Консерваторија, затим Музичке Академије, а сада је професор за контрапункт, анализу форма и читање партитура у вишој школи Музичке Академије у Загребу, оргуљаш првостодне цркве и уредник музичког прилога (Ов. Цецилије у Загребу. Написао је неколико радња за оргуље, Већином у строгом стилу и старим формама, два гудачка квартета, једну сонату за виолину и клавир, један Апдале за оркестар, женски збор с клавиром Траје шрољеће, мушки Посветница и мешовити На води, много композиција старих хрватских корала у прилозима Ов. Цецилије, и збирку женских црквених зборова с оргуљама Ушви Ман, намењену школи. својим радовима подражава немачке класике. У композициској техници је консервативан, а садржајем је еклектик. Местимице се служи страним сретствима, да, постигне наш народни музички израз.

Литература: 5. Широла, Шреглед повјести хрватске музике (811—319).

ДУГИ ОТОК, веома издужено острво на Јадранском Мору, око 16 км далеко на, пучини. Пружа се од 44% 1:67 mo 43% 51:97 северне ширине и од 14949:4' до 15" 13:97 ист. од Гр. Острво је дугачко 44 км, широко 45 до 15 км, и због тога изгледа као сувише високо, ма да највиши висови не премашују 400 м: Оувзана 294. Златно Брдо 236, Градина 9208, Шишљавица 372, Вела Отража 338, Бручастац 200 м. Површина му је 194-7 MP, Острво је местимично пошумљено, доста разуђено и има неколико врло погодних шристаништа, 'и лука. Нарочито су се дубоко увукла у копно два залива на северозападном и југоисточном крају острва, одговарајући правцу пружања ~ слојева, где су пристаниште Лунго и лука Тајер. Земљиште је на југозападним падинама, неплодно, а пристранци брежуљака на североисточној страни обрасли су виногра-

— 1669! —