Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
—
од државе по курсу од 71:4% (1885). 06везнице овог дела назване су »Серија В«, за разлику од прве серије зајма за железнице од 90,000.000 дин., које су назване »Серија А«. Најзад за грађење пруге Кратујевац—Лапово и Смедерево— Велика Плана дошла је трећа серија обвезница (Серија О«), у номиналном износу од 12,500.000 дин. (1886). Ове обвезнице нису изнете на јавни упис, већ су уступљене Контоару за Есконт ради једне позајмице од 5,400.000 дин. :
Шрема томе, три сукцесивна зајма: од 90,30 и 12,5 милиона динара номиналних, била су закључена “ради грађења првих железница у Краљевини (Орбији.
За потребе наоружања направљен је 1882 зајам са 'Англо-Аустриском Банком у Бечу. Зајам је везан за један уговор, по коме је ова банка добила искључиво право увоза соли у Србију за 15 година. Номинални износ зајма био је 5,600.000 дин., интерес 5%, амортизација. 15 година.
Ради исплате накнаде ранијим господарима спахилука и чифлука у ново-ослобођеним крајевима, држава је закључила нарочити зајам 1882 са Контоаром за Есконт и Лендербанком из Беча. Износ аграрног зајма био је номиналних 8,403.000 дин., интерес 5%, нетокурс 71:4%. Зајам, међутим, није био искључиво употребљен на циљ, ради кога је направљен. Финансиске неприлике нагониле су владу, да један део новца троши и за покриће других
државних потреба.
Буџетски дефицити и летећи дугови учинили су потребним још један зајам, 1884 у циљу консолидовања државних финансија. Уговор је закључен са париским Хонтоаром и бечком Лендербанком, за номинални износ од 40,270.000 JIHH., интерес 5%, амортизација 70 година. У залогу су дати приходи од такса и од порезе на потрошњу пића. Образовала се нарочита >Каса Српске Ренте 5%«, која је управљала службом овог зајма и имала искључиво право продаје таксених марака и бандерола. Нето курс овог зајма био је 59%.
Пред _српеко-бугарски рат (1885) ЂВанредна Народна Окупштина одобрила је влади ода може закључити зајам OJ 25.000.000 дин. ефективних, »на. заштиту и одржање интереса земаљских« (закон од 22/9 1885). Истовремено донет је закон о монополу дувана и овлашћена је влада, да овај приход може дати ју залогу за зајам. На основу ових закона потписан је уговор о зајму, који је назван »Дуванска рента од 1885«, опет са Контоаром и Лендербанком. Номинални износ (HO је 40,000.000 дин., интерес 5%, амортизација 49 тодина, нето курс 59%. Монопол! дувана дат је под закуп банкама. Највећи део зајма употребљен је на набавку топова, муниције и на друге ратне издатке, али један део ши на плаћање купона ранијих зајмова. ;
JUyTOBH ДРЖАВНИ |
Иако је рат трајао свега неколико дана, његови трошкови нису били сви одмах ликвидирани. 1886 донесен је закон о исплати привременог дуга и закон о зајму“ на обвезнице Управе Фондова. Уговор о зајму на хипотекарне обвезнице, чији је износ био 12,000.000 дин., закључен. је са Берлинским Трговачким Друштвом. Дру-
штво је дало српској држави, на подлогу
тих обвезница, позајмицу од 4,000.000 ДИН., са 6% тодишњег интереса,
Велика сума летећих дугова, која je тешко притискивала државну благајну,
довела. је до новог зајма за консолидова-
· ње привремених дугова. Почетком 1888
закључен је зајам са Контоаром, Лендербанком и Берлинским 'Трговачким Друштвом, у номиналном износу од 30,000.000 дин. За гаранцију је дат порев на обрт, о чијем се прибирању имала да стара нарочита каса. Овај је зајам назван »Обртна Рента«. Интерес је био: 5%, курс 80%, амортизација 50 година.
1888 закључен је још један зајам, за откуп дуванског монопола. Оа друштвом је раскинут уговор и монопол је прешао у државне руке. Зајам је изнео номиналних 10,000.000 дин., са 5% интереса, амортизација 65 година, курс 61, залога приход од монопола дувана; установљена је специјална каса. Уговор је закључен са BHнер Банкферајном.
1889 пао је Контоар за Есконт, и тада је држава решила, да узме управу над железницама у своје руке. У томе циљу закључен је 1890 зајам од 26,665.500 дин., номиналних, са НЕ. Хоскијем и Народном Банком Краљевине (Србије. Интерес 5%, амортизација 60 година, куре 75. Гаранције: бруто приходи свих железница, сав материјал експлоатације, слободни вишкови прихода од обрта и крчмарења;: образована је нарочита каса за службу вајма.
Пошто је тако држава откупила монопол дувана и експлоатацију железница, 1890 приступила је и откупу монопола соли. У ту сврху закључен је са Народном Банком, Хоскијем и Берлинским 'Трговачким Друштвом вајам од 6,000.000 ДИН. по курсу ал пари, са 5% тодишњег интереса; рок амортизације 10 година.
Услед поновног гомилања буџетских дефицита приступило се 1893 опет једном зајму, ради консолидовања. летећих дугова. Сума вајма била, је 44.000.000 дин. номиналних, са 5% интереса, амортивација. 50 година, курс 76%, гаранције: прирез 16% за ванредне потребе, и нарочита каса за службу зајма. Уговор је направљен ca Лендербанком, Отоманском Банком и Берлинским Трговачким Друштвом.
Све горе финансиско стање натерало је владу, да 1895 изврши конверсију 5% државних вајмова у 4% ренту, са амортизацијом од 72 године. Ово је у ствари било прикривено делимично банкротство. Конвертовани 4% зајам 1895 закључен је са Отоманском Банком, Лендербанком и Бер-
— 071 —