Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУГОВИ ДРЖАВНИ

линским Трговачким Друштвом, у номиналном износу од 355,292.000 диИн., ОД КОјих је дин. 281,543.775 употребљено за исплату десет раније закључених 5% државних зајмова, а остатак је био нов зајам за покриће дефицита. Цео износ зајма реализован је у току од 7 година, по просечном курсу од 64:67%. Гаранције су били: монополски приходи, приход од обртног пореза и царински приходи. Закон о конверсији дугова донет је 8/7 1895. Он је предвиђао још и установљавање (СОамосталне Монополске Управе, која има да управља приходима од заложених монопола, такса и крчмарине, и да води рачуна о уредном плаћању ануитета. Управни одбор Монополске Управе састојао се од 6 лица, од којих су двојица били странци, претставници ималаца државних шашира. До почетка Оветског Рата 1914 од странада био је један Француз (он је и данас у Управи) и један Немац (по уговору о миру, Немац је отпао). Ово увођење странаца ради контроле наших државних (финансија било је врло много критиковано, али се не може порицати, да је њихово присуство у онако рђавом стању српских државних финансија, ипак било од знатне користи за наш кредит у иностранству и за учвршћење јако уздрманог поверења код иностране публике. Споразум O конверсији дугова, по томе, што је углавном постигнут у Карлебаду, назван је Карлсбадски Аранжман. |

1898 држава се опет вратила унутрашњем тржишту, за један зајам од 1,000.000 дин. у злату. Овај зајам начињен је ради подизања | локалне пруге Београд—Кланица. Рок је био 10 година, интерес 6%, курс 90. Држава је дала следеће гаранције за овај зајам: хипотеку на ту пругу, железнички приход од пруге и, као супертарантију, приход Класне Лутрије, уколико је потребно. Кланично Друштво пак тарантовало је целим својим капиталом (1,250.000) ва. исплату купона и аморљизацију овог вајма.

Како се финансиско стање земље сталHO погоршавало (издавање чиновничких плата задоцњавало је по неколико месеца), а, зајам на страни није се могао добити, обратила се држава Народној Банци. 1898, указом је наређено · Шародној Банци, да учини Главној Државној Благајници позајмицу од 10,000.000 дип. Вајам је учињен ал пари, са 2% интереса, и са роком од 10 година. Гаранције су биле: незаложени приход од трошарине. Да би се могла извести ова трансакција, овлашћена је била Народна Банка, да увећа контингент новчаница у оптицају. Овај зајам је један пример инфлационе валутне политике. На курсу динара то се, уосталом, одмах и осетило. Ажија на злато, која је и дотле већ постојала, после одлуке о овоме зајму скочила је одмах од 2 на 3 дин. по наполеону.

1899 закључен је са бечком Унион Банком зајам од 30,000.000 дин., али је реализовано свега 11,500.000 дин. номиналних, по курсу 87%, интерес 5%, амортизација 15 година; гаранције: железнички приходи. |

Неуспех овог зајма и хитне потребе државне благајне натерале су владу, да се 1900 поново обрати Народној Банци, овота пута за суму од 2,000.000 дин., са роком исплате од 8 година, интерес 2%, гаранција: незаложени део прихода од државне трошарине. Новчанице, издате. по овоме зајму, нису улазиле у редован контингенат банчиних новчаница,

Ради исплате летећих дугова и консолидовања државних финансија закључен је 1902 нов зајам од 60,000.000 дин. преко једне групе француских банака, у којој су биле: Царска Отоманска Банка, Народни Контоар за Есконт, Генерално Друштво, Француска Банка за Трговину и Индустрију, Банка Аустриских Земаља, Финансиско Орпентално Друштво, Хоскије и Комп. Рок амортизације био је 50 година, интерес 5%, курс 80.

Са овим зајмом, који је емитован почетком 1903, завршена је једна перијода од тридесет година буџетских дефицита и летећих дугова. Буџет од 1904 остварен је ca суфицитом. Од тога времена настаје боље доба у државним финансијама Краљевине Србије.

Два зајма, које је држава после 1903, а пре балканских ратова (1912/13) направила, закључени су у циљу подизања железница и наоружања војске. То је био први зајам у Француској 1906, у суми од 95,000.000 дин., по курсу 86%, интерес 49 %, амортизација 50 година, гаранција: вишци монополеких и царинских прихода. Затим, 1909, зајам од 150,000.000 дин. такође 47 %, по курсу 87 %. Три четвртине овог зајма емитовани су у Француској, а једна четвртина у Немачкој. Помоћу ових зајмова прављене су железничке пруге: Обреновац—Ваљево, Параћин—3ајечар, Сталаћ —У жице, Младеновац—Аранђеловац— Ваљево. Сем тога, наоружана, је војска модерним оружјем и спремљена за балкански рат.

Ратови 1919/13 донели су. проширење државе према југу, државна територија је скоро удвостручена, али су финансије поново запале у тешку кризу.

Ради ликвидације ратних трошкова и попуне дефицита закључен је 1913 зајам од 250,000.000 дин. у Француској, преко једног синдиката банака, на чијем се чеmy налазила Француско-Орпска – Банка. Курс зајма био је 5724%, интерес 5%. Још овај зајам није био у целини ни пласиран, када је у лето 1914 избио Оветски Рат, да из темеља поремети, и иначе већ уздрмане, српске државне финансије.

Одмах, још у почетку рата, српска влада се обратила за финансиску помоћ Француској, Енглеској и Русији. Ове три

— 672 —