Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
државе одазвале су се овом апелу. Француска је прва притекла у помоћ, за њом Енглеска; Русија је пружила потпору у ратном материјалу. На конференцији у Паризу, почетком 1915, било је утврђено, да Енглеска, Француска и Русија подједнаким деловима учествују у новчаној помоћи за Србију, но с тим, да и руски део по пола привремено исплаћују Француска и Енглеска.
После пропасти (Србије, крајем 1915, и преласком на Крф и СОолун, снабдевање српске војске у оружју и храни примили су савезници (Француска и Енглеска) на себе. Јуна 1916 у Лондону је постигнут споразум, да Енглеска и Француска дају укупно Србији ~ новчану потпору OJ 9.000.000. француских франака, месечно (по 4.500.000 франака, свака од ове две силе), и: да, такођер по пола, плаћају купоне срп CRHX државних зајмова у иностранству. Уласком Америке у рат, Србија је добила потпору и од Сједињених Америчких Држава, прво у новцу (192,000.000 долара, 1917/18), а затим и у материјалу (1919 и 1920).
30/6 1925 наш ратни дуг износио је:
1. Француској '1.486.581.250 франака,
2. Енглеској 26,696.489 фунти.
8. Америци 64,486.392 долара.
Начин исплате ових ратних дугова још није регулисан. ;
После свршеног Светског Рата и уједињења Срба, Хрвата и Оловенаца, влада се прво обратила на унутрашње новчано тр-
жиште за закључење једног већег инве-
стиционог зајма, за потребе железница, и изградњу пристаништа. То је био 7% gaјам 1921, издат по курсу ал пари, за вреМе од 50 година, у суми од 500,000.000 дин. Упис је завршен са доста слабим трезултатом: од расписаних 500,000.000 Дин. од публике је добивено 337,208.100 дин. Остатак је уписао синдикат домаћих банака, преко кога је зајам пласиран.
Регулисање разних питања, које је рат изазвао, довело је до читавог низа нових зајмова,
1922 издат је зајам од 130,000.000 ДИН. ва ликвидацију аграрних односа у Босни и Херцеговини. Емисиони курс био је ал пари, годишњи интерес 4%, рок 50 година.
1922 донет је закон о накнади ратне Штете, по коме су оштећена лица добила, обвезнице 2%%. ренте, која се има да амортизује по курсу ал пари, У року од 50 година. Ова рента има лутрију са згодитцима, који иду до 1,000.000 дин. Емисија 24 % ренте извршена, је 1923 у износу од 3.969,196.000 номиналних ДИН.
1923 извршен je откуп Оријенталних Железница, (Ристовац—Ђевђелија, Скопље— Митровица, Битољ—Кенали, Ђевђелија—Солун) за суму од 149:971.581 француских франажа, издатих у виду државних бонова, по курсу ал пари, са 756 % тодишњег интереса; рок амортизације 10 година. — 678 —
ДУГОВИ ДРЖАВНИ
Сем тога, преузет је црногорски зајам. од 250.000 фунти стерлинга, који је био емитован 1909 у Лондону. Годишњи интерес је 5%. Такође је преузет и црногорски 6% зајам од 12.000.000 франака из 1913. Најзад преузет је један део предратних дугова, бивше Аустро-угарске монагр-
хије, на основу одредаба уговора о ми-
Ру и споразума закљученог 1923 у Инсбруку, у износу од 43,575.887 француских. франака, и 95,580.380 златних франака.
За потребе грађења нових железница (јадранске пруге) закључен је 1929 уговор о зајму од 100,000.000 долара. Од овога је остварено свега 15,250.000 долара, по уговору са банком Блер и Комп, из Њујорка. Куре овог зајма је 86:75%, интерес 8%, амортизација 40 година.
Најзад, за допуну наоружања, – закључен је 1924 зајам код француске владе у изногу од 300,000.000 франака, исплата; ЈУ року од 10 година, интерес 5% годишње, по курсу ал шари.
Проучавајући историју наших дугова, долази се до закључка, да су три главна узрока изазивали задужења: 1. трађење железница, 2. наоружање војске, и 3. ликвидација ратова и ратних трошкова.
30/6 1925 било је стање нашег консолидованог дуга:
1. предратни дугови 2. ратни дугови 3. поратни дугови 4. обавезе по дуговима, бивше Аустро-угарске монархије 1.353,291.749:31 папирних динара 24.938,880.287-43
Годишњи ануитет на овај дуг износи 467,288.316:89 дин.
Горњој суми консолидованог дуга, треба; још додати:
1. државни | дуг ' 4.152,722.940:76 ДИН.
2. летећи дуг у суми од 744,839.665 дин.
Шрема томе целокупан наш државни дуг износио је 30/6 1925 папирних динара. 29.836,449.893:-19.
Шо овом прегледу види се како је цЦи-
2.217,630.960—. 15.312,967.707:40. 6.054,989.870:72
Народној Банци
фра консолидованог дуга расла у про-
шлости: година: државни дуг: 1867 ДИН. 2,350.0001880 1. 16,544.9991887 3 254,123.466:90 1892 = 326,170.041:75 1895 ЋЕ 413,997.0001906 5 : 551,096.118:04 1914 ЊЕ, 903,810.5001925 5 24.938,880.287—
Литература: М. Недељковић, Историја српских државних дугова (1909): D. Mišić, Les dettes publiques du Royaume S, C, S. (Revue Economique et financičre, 1923 et 1924), i
M. Стојадиновић.
43