Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУД

ДУД БЕЛИ, врста воћке, која је раширена у Војводини, Срему и (Србији, где јој се лист много ушотребљава. за гајење свилене бубе. Плод се употребљава за печење ракије »дудоваче«. И. р.

ДУД ЦРНИ, врета воћака, која je paширена по свој држави. И. JO.

ДУДАШ ЂУЛА, мађарски историчар (19/11 1861, Сента — 9/1 1911). Нашисао је доста чланака, из историје Бачке и српског народа у Угарској. Писао је врло "много по разним часописима и листовима, а као секретар Историског друштва бачко-бодрошке _ жупаније, = нашисао je многе чланке у Годишњаку тога друштва. Од већих радова, који се односе на историју нашег народа, јесу: zentai csata (1885), Васз-Водгов varmegye rćgćszefi emlčkei (1886), A baAcskai ćs bansagi szerbek szereplćsćnek tortenete a XVI ćs XVII sz, (1796), Bacs-Bodrog varmedye nemes cesaladai, У друштву са Гросшмидом и Тимом издао је монографију о Бачкој на. мађарском језику (1896). 7 И

ДУДИЋ | АНДРИЈА (Dudich, Рис сз, Дианћ), одличан познавалац старокласичких језика, латински песник и говорник (16ј2 1533 — 93/2 1589). Био је пореклом од старе племићске, осиромашале породице, у Будиму. У Братислави, где је умро, чувају се његови рукописи. Његова мати била је од рода Зђагаејан (тако се и он сам често назива). Ујак Августин послао та је на науже у Верону, где је код Павла Мануција (МапиНиз) одлично научио латински и трчки језик, ша је У домовини одмах постао бискуп, и био послат на црквени сабор у Триденту, где је остао 1562—1563. Ту је држао 5 класички лепих латинских говора. Као печуски бискуп отишао је 1566 послом цара. Максимилијана у Пољску, и заљубио се онде у краљичином двору у неку племићку, којом се оженио 1567. Искључен из католичке цркве, остао је до смрти у Пољској, као посланик царева Максимилијана и Рудолфа. Бавио се књижевним радом, па се и по други пут оженио. За владе краља Стјепана Баторија преселио се у Бијелско (Влаја), где се на свом имању бавио математиком, природним Haукама и астрологијом. 1579 вратио се у Братиславу, где је умро. Његови говори с Тридентског сабора су више пута штампани, а и остали је његов књижевни рад обилан.

Литература: Кипиј, Егесћ-Сгиђег, АПв. ЕпсуКТор., I, 28; Horanyi, Memoria, 1,

тд.

ДУДЛЕБИ, старо панонско-словеначко племе у ШПрекомурју, негде између Радтоне и Блатног Језера. Стари облици из доба 9—11 века гласе: Ои ера, ОиаЈегри, ТаШерш и Рићеђ, и значе без сумње и 'имена рано-средњевековних племена Дудлеби у јужној Ческој или Ду-

леби (Дулаба код Арапа) у руској Волинији. Одавде су вероватно Авари насилно раселили Дудлебе у слив Драве и Лабе. Име изгледа да није словенског порекла и да је састављено из корена и алародиског плуралног суфикса »би«. Можда значи ово гентилно име толико као »људи из племена Дуло«, које је посведочено у историји понтске степе. „О JE:

ДУЖИ, манастир (Успења Ђогородице) код Требиња. Основан је после пропасти манастира Тврдоша 1694, кад се један део монаха овога манастира настанио код

"црквице у Д., која је била посвећена Св.

Пантелејмону. Они су обновили ову прквицу, посветили је, за успомену на Тврдош, чије имање и приходи су прешли на њих, Успењу, и тако постаде манастир Д. Митрополити херцеговачки од тада су седели у Д. све до 1763—77. 1855 подигнута je нова црква, ну како је 1857 одавде почео устанак Луке Вукаловића, Турци су манастир запалили. Садашња. црква је неугледна. В. И-Ћ.

ДУЗЛУК. ВБ. Ораховица.

ДУКА, византиски историчар 15 века, из царске породице Дука. У својој историји (хроници) описао је поглавито догађаје свога, времена (до 1462). Важан је извор за османлиско продирање у Византију 'и на Балкан, за пад Цариграда под Османлије (1453), и за српску историју тога доба.

. Ан.

ДУКА БАРОН ПЕТАР, генерал артилерије (1756, Осек — 929/12 1822, Беч). Ступио је као кадет у војничку службу. У ратовима са Турцима показао се врло способним, те је већ 1789 унапређен за мајора. Нарочито се одликовао у битци код Еагтапз 23/5 1793, када је био наименован за потпуковника. 1796 постао је пуковник. 1799 ратовао је у Немачкој и Швајцарској. 1805 унапређен је за подмаршала и постављен је за начелника, генералата у Банату. За време ратова шпротив Наполеона 1813, био је Д. уз цара Фрању 1 код којега је уживао неограничено поверење. Он је склопио мир са Наполеоном. После Париског Мира био је именован за члана државног већа. 1813 постао је артилериски тенерал. _

ДУКАТ, млетачки златан новац. Отворен Je 31/10 1284, под дуждом Јованом Дандолом, а код нас се спомиње већ под краљем Милутином, његовим савремеником. Кован је по једном истом типу и тежини за све време трајања млетачке републике (до 1797). За све време аустриске владавине над Венецијом, па и доцније, по ослобођењу Италије, Аустрија је продужила. ковање Д., по новом типу, иако је престао бити новац. Због чисте летуре Д. је био веома омиљен на Балканском Полуострву и целом Леванту У средњевековној – трговини Ca Млецима.

== 674 —