Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

вајарских градова кип Наде (са споменика папи Павлу П), по својој живости и покретности дело већ готово барокно. Литература: Кукуљевић, Словник; H. Tschudi, G. Dalmata, C. Fabriczy, G. Dalmata, Neues zum Leben ипа Мегке des Meisters {Jahrbuch der kgl, preussischen Kunst-Sammlungen, 1901); E. Mintz, Le sculpteur Jean Dalmata (La Chronique des Arts, 1896); A, Venturi, Storiz dell' arte italiana, 6 (1908); P, Schubring, Die italienische Plastik des Quattrocento (1924); A. Шнајдер, Иван Дукновић (Савременик, 1914). А. Шпајдер.

ДУЛАР ФРАЊО, ветеринар (26/8 1860, Подборшт, при Мирни Печи — 14/1 1994, Босанска Градишка). Гимназију је свршио у Новом Месту, ветеринарство у Бечу 1887. Служио је у Бечком Новом Месту и Бељаку до 1890, затим у Босни, у КуленВакуфу и Босанској Градишки. У Бељаку дошао је у додир са Дружбом OB. Moхорја, за коју је написао Домачи живиноздравник (1889). У Босни је саставио Умно марвогојство, које му тадашња 0Oсанска владина цензура није дозволила, штампати са мотивацијом да »босански народ није још зрео за књиге«. Са Рорманом заједно нашисао је 1915 књигу Гооподарске науке. Осим тога писао је велики број чланака у Коледарима Дружбе Св. Мохорја. Ова његова дела су врло раширена међу словеначким сељацима,

Литература: Коледар Дружбе CB. Мохорја, 1925. Ф. 93.

ДУЛЕ ВОЈВОДА. В. Димитријевић Душан. ДУЛЕНСКА РЕКА, речица у (Србији, лева саставница Лугомира. Извире под Гледићеким планинама (Дуленски Црни врх 919 м, Гомила 780 м), састаје се са Жупањевачком Реком код села Драго-

шевца. Дужина тока је 37 км, а површина : , 31. B.

слива 9223:3 км, 8

ДУЛИБА, карсна висораван у Хрватској, 12 км источно од Новог (пристаништа). Највећи висови су: Вучјак 1.033 м, Чубрин врх 1.146 м, кота 1.091 м, Недруг 1.046 M. JI. B.

ДУНАВ, највећа река у нашој држави. Протиче кроз њу од Мртваје, испод Мохача, до ушћа Тимока. О десне су стране највеће притоке Д. Драва, Сава, Морава, Тимок, с леве Тиса и Тамиш. Ток Д. је углавном управљен од северозапада, ка југоистоку. Дужина му је 591 км, т. j. 20:7% његове целе дужине (око 2.850 км). Код Рама носи при средњем речном стању 4.950 м“ воде у секунду, која се количина до Текије повећа до 5.840 MŠ у секунду, или 184'8 км“ у току године. — Ширина корита врло је променљива, као и дубина, али се ова у опште низводно повећава. Од Мохача до Паланке Д. је широк од 380 до 760 м, код Новог

ДУНАВСКА ПЛОВИДБА |

Сада 1.100 м, код Старог Сланкамена, на, ушћу Тисе, 687. м, а у Ђердапу се код Казана сузи на 190—113 м, да се на другим местима прошири до 1.890 м. — Дубина је од Мохача до Вуковара између 47 ДО 126 м, одатле до Паланке између 6'3 до 19 м, у Казану од 20 до 53 м, местимично и много већа. У обрнутом односу са дубином мења се брзина тока, услед промена у величини пада. Од Мохача до Рама шад је просечно 0:043 м/км, од Рама до ушћа Тимока преко три пута већи, око 0'154 м/км, али је код великих брзака у Ђердапу 0:54 мјкм, а у Демир Капији 14 м на дужини од % км. Ту се јавља до 5 м висок слап, где из воде вире само врхови стена. Д. на томе делу још није уравнотежио ток, и тек се регулацијом корита 1890—1896 успело, да на целом току постане плован. — Средња је брзина, тока од Мохача до Омедерева 0:91 м/сек. Висока вода је већином 'у мају, каткад У јуну, а ниска у јесени. Због доста незнатног пада на току кроз Панонску Равницу, Д. нема хидрауличну снагу, која би одговарала његовој количини воде. Од Мохача _ до Голупца ~ располаже ca 228.400 HP, om Голупца до Радујевца са 550.400 HP, mro је последица већег пада, јер је тај део тока много краћи од првог. При средњем најнижем стању воде Д. има на целом току кроз државу око 878.800 НР Ha расположењу. – Површина слива је 176.981 км“, или 71% целе државне површине, а петина (22%) од површине његовог целог слива (805.570 M”). Литература: А. Рећск, Гле Donau (Могргаве d, Ver, z, Verbreitunš naturw, Kenntnisse, 31, HE 1, 1891); A. v, Schweiger-Lerchenfeld, Die Donau als Volkerweg, Schilfahrtsstrasse und Reiseroute {1896), Џ. Вујевић. »ДУНАВ«, осигуравајуће Д. Д., централа Загреб, филијале Нови (Сад, Љубљана, Осек, Сарајево. Основано је 1920. Капитал је 2,500.000. Премиске резерве 2,164.000, некретнине = 4,030.423, | осигурање живота, 2.614 полица са дин. 37,605.099, осигурање против пожара 9,728.873, осигурање шпротив туче, крађе и транспорта, добит 129.548 дин. Дивиденда 6% на 750.000. Претседник Др. Адолф Михалић, директор Адалберт Марк. ИС. ДУНАВО-ПОСАВСКА БАНКА, Београд. Основана. је 1912. Капитал 1,000.000. Улози 413.679, дужници | 908.969, менице 343.460, добит 199.533 дин. — Претседник. Лазар Калмић, директор Коста, Џалигорић. И. С

ДУНАВСКА БАНКА, Београд. Основана, је 1897. Капитал је 500.000 дин: Претседник Милан Вукићевић. И. С.

ДУНАВСКА КОМИСИЈА. ВВ. Дунавска пловидба.

ДУНАВСКА ПЛОВИДБА. стајала. је под управом и надзором Комисије Дунавских

— 677 —