Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУНАВОКА ПЛОВИДБА

Прибрежних Држава од Париског Конгреса 1856 до рата 1914. Али, у пракси је имала важност само Европска Дунавска Комисија (са седиштем у Галцу), која се бринула за дунавско ушће. Она је управљала његовом регулацијом и пловидбом. Версајски Мир од 1919 протегнуо је интернационализацију Дунава на цели пловни ток, до Улма, и на притоке, које чине границу између две државе, и реорганизовао је Шрибрежну Комисију ca седиштем у Братислави.

Закључци Бечког Конгреса 9/6 1815 O речној пловидби гласе: Чл. 108: Државе, које раставља или протиче иста пловна река, уредиће заједничким споразумом све што се односи на пловидбу по овој реци. Чл. 109: Пловидба у целом току река, спо-

менутих у пређашњем члану, од тачке, где“

свака од њих постаје пловна, до њезина. ушћа, биће потпуно слободна,“ и неће моћи бити затворена (забрањена) у трговачком погледу никоме, под претпоставком да се покорава прописима, који се односе на речну полицију, који ће се саставити једнаки за све, и што повољнији за трговину свих народа.

Чл. 15 париског уговора о миру од 1856 пшротегао је одредбе уговора Бечког Конгреса о пловидби на рекама, које деле или протичу више држава, и на Дунав и ушћа, и забранио овако ометање и намет, који није нарочито предвиђен у овом уговору. Састављена је Комисија од по једног делегата Енглеске, Француске, Аустрије, Пруске, Русије, Сардиније и Турске (Европска Комисија). Њен задатак. био је да се брине о уклањању песка, и других сметњи за пловидбу на дунавском ушћу. За покриће трошкова одређено је, да Комисија узима таксе од бродова, једнаке за све (16). Даље одредбе су: образовање ~ ПШерманентне – Комисије (прибрежних држава), са по једним делегатом – Аустрије, Баварске, "Турске и Виртемберга, којој ће се придружити по један комесар три дунавске кнежевине (Молдавске, Влашке и Србије), којих ће именовање Порта одобрити. Ta Комисија има задатак да 1. изради правилник пловидбе и речне полиције, 2. да уклони запреке, које би пречиле примену одредаба, бечког уговора на Дунав, 3. да шроведе потребне радове на целом току, 4. да се брине за ушће, по распуштању Европске Комисије (17). То се има да проведе пошто ова Комисија испуни своју задаћу, а прибрежна прве две тачке У року од две године (18). Свака сигнатарна сила може држати два лака (ратна) брода на ушћу (19).

ПШрибрежна Комисија донела је правилник о пловидби Дунавом 7/6 1857. Он је резервирао каботажу (пловидбу ~ између дунавских пристаништа без дотицања мора) прибрежним државама. Оигнатарне силе су га одбиле на париској конференцији. 1858. Европска Комисија је из-

радила правилник о дунавском ушћу 2/11 1865. И лондонски црноморски уговор од 13/3 1871 потврђивао је права Европске Комисије и продужио јој рок трајања до 24/4 1888.

Шо закључцима Берлинског Конгреса (13/7 1878) задржана је Европска Дунавска Комисија да врши функције до Галца, независно од територијалне власти, и потврђена су њезина права и дужности (53). Годину дана пре истека рока Европској Комисији (24/4 1883) имају силе

да се споразуму о продужењу њезине "власти или о потребној модификацији

(54). Правилник. за пловидбу, речну подицију и надзор од Ђердапа mo Tama, има да изради Европска Комисија, уз суделовање прибрежних држава, и да га. доведе у сагласност са оним од Галца на ниже (55). Извршење радова за отестграњење запрека пловидби код Ђердапа и катаракта поверено је Аустро-Угарској. Прибрежне државе тога дела реке имале су да олакшају све радове. Одредбе чл. 6 лондонског уговора од 13/3 1871, о шраву подизања таксе за покриће трошкова за те радове, одржале су се у корист. Аустро-Угарске (57). Додатком пловидбеној уредби до ушћа (од 28/5 1881) попуњене су. одредбе о раду Европске Комисије. Лондонским уговором од 10/8 1883 продужено јој је трајање за 21 годину, од 24 априла 1883 даље, и предвиђено прећутно даље трогодишње шпродужење, ако на годину шре истека рока. нека сила потписница не предложи 'измене. Овим уговором потврђен је и шправилник за речну полицију и надзор, који је израдила 2/6 1882 Европска Дунавска Комисија, уз асистенцију делегата CDбије и Бугарске, за линију између Ђердапа и Браиле (Правилник од 10/3 1883).

1590—1896 уклоњене су стене у кориту код Ђердаша, које су пречиле пловидбу.

Дефинитивни Дунавски Статут установљен је конвенцејом од 23/7 1921 између Белгије, Француске, Енглеске, Грчке, Италије, Румунске, Краљевине ОХО и Чехословачке. Д. П. је проглашена слободном (у смислу чл. 331/32—353 'версајског уговора о миру) и равноправна за све заставе на целом пловном току од Улма до Црног Мора (1). Интернационализована речна мрежа обухвата Мораву и Тају, уколико чине границу између Аустрије и Чехословачке, Драву од Багрча, Тису од ушћа Самоша, Мориш од Арада (2). Слободу пловидбе и равноправност застава осигуравају две оделите Комисије. Једно је Европска Дунавска Комисија. ва поморски Дунав (3) у Галцу (7) од по једног претставника ~ Француске, Енглеске, Италије и Румуније (4) са предратним пуномоћима (5). Друга је Међународна Дунавска Комисија, – састављена према чл. 347 Версајског, 302 СОен-Женманског, 93 Нејског и 286 'Трнанонског уговора о миру, од два прететавника, не-

== 678 -—