Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

мачких прибрежних држава и од по једHOT претставника других прибрежних држава и оних неприбрежних држава, које

су заступане у Европској Дунавској Ко

мисији (8) с компетенцијом за линију Улм—Бранла и интернационализовану речну мрежу притока (9). Седиште Међународне Комисије одређено је за први квинквениј у Братислави. За други квинквениј и даљње може комисија преносити седиште у друге дунавске градове (36). (В. и Дунавски Статут.)

Литература: Каг 5фширр, ПРосиmenis pour servir a lhistoire du droit des SCns, 2 HOJL. OB. ], 261, 304, 414, 415, 493, 427; И, 3792, 373, 375; ШЋ 146; ТУ, 502, 511; У, 481 (дефинитиван статут); M. Тодоровић, Међународно-правни положај Дунава (1910); Иван В. Суботић, Нови статут Дунава (Орп. Књ. Гласник, 16/12 1924). В. Поповић.

ДУНАВСКИ НРЕДИТНИ ЗАВОД, Beoград. Основан (је 1908. Капитал је 5,000.000. Резерве 155.000, улози 928.540, TOBeриоци 2,394.719, готовина 1,970.861, менице 1,664.1971, дужници 5,498.060, добит 5.879 дин. Претседник Павле Маринковић, директор Милоје Јовановић. H. G.

ДУНАВСКИ СТАТУТ. (В. и Дунавска Пловидба.) Основне одредбе Д. С. су: зајемчена је слобода пловидбе и транзита за лица, робу, бродове, без обзира на националност, порекло или на место упућивања, на основи потпуне травноправности. Од овога начела изузима се право прибрежног промета (мала каботажа, превоз путника и робе између домаћих пристаништа), сем ако се то изрично не одобри, али, у том случају, то би морало важити и за све остале. Иначе, имају права даљњег прибрежног промета, (велика каботажа, између једног страног и једног домаћег пристаништа), под услоBOM потпуне једнакости са домаћим бродовима. Никакве транзитне таксе немогу се наплаћивати, сем пристанишних такса и такса за отплату радова, учињених у интересу пловности, но и тада подједнако за све заставе. Бродови у транзиту ослобођени су од царинског прегледа и једине формалности, које смеју шредувимати царинске власти јесу: стављање под печат или царинску шратњу на своме делу међународног тока дотичне реке. Забрана. транзита дозвољена, је само Ha основи нарочитих одредаба међународних | уговора (на пр. уговори о миру забрањују увоз оружја у бивше | непријатељске земље) или на основи ветеринарних и санитетских | закона. Шредвиђа, на послетку, низ подробних правила и ствара, међународни орган, коме оставља у нарочиту дужност, а даје правна сретства, na заинтересоване – државе – испуњавају своје обавезе.

Надлежност Дунавске Комисије је да се стара о очувању слободе пловидбе; из-

+

ДУНЂЕРСКИ

рађује јединствен правилник о пловидби, који дотичне земље уводе у живот путем свога унутарњег законодавства, и старају се о његовом извршењу; даје потетрека, за хидротехничке и трегулационе радове 38, поправку пловности, и. даје свој суд о њима, утврђујући годишњи програм радова, које подносе прибрежне државе; извршује оне радове, који су програмом утврђени, кад дотична прибрежна држава. није у стању да их сама изврши, решава у опште о свима питањима односно тумачења или примене самога JI. (О. али све то. у виду надзорне, али не као непосредно извршне власти.

За део Дунава између Молдаве и Ђерnama Д. (О. (чл. 32—33). предвиђене су изузетне одредбе. Систем радова и нашрава (насипи, канали, сигнали, водометри, бране, вуче и т. д.) на овом делу Дунава

веома је сложен, сачињава једну целину,

и изискује нарочиту пажњу у управљању и одржавању. Д. (О. предвиђа, стога, да правилник за ово уређење изврше споразумно М. Д. К. Румунија и Краљевина ОХО, а да се само извршење повери Румунији и Краљевини СХО. Највећи део ових радова и направа налази се на земљишту Краљевине ОХ(О.

Д. 0. није успео решити сва питања, на пр. право о пловидби ратних бродова. Наше је тумачење, да то право не постоји, ма да то заинтересоване државе тумаче свака, на свој начин.

JI. С. претставља знатан напредак у погледу слободе пловидбе и једнакога поступања, уноси ред у правну органивацију, повећава материјалну и правну сигурност и ствара основицу за живљи разBOJ бродарства и примењене хидротехнике на Дунаву. Од увиђавности и предузимљивости прибрежних земаља Дунава зависиће, уколико ће тај развој бити и у њихову сопствену корист.

Пловни део Дунава од Галца. (Румушија) до утока у Црно Море потпада под надлежност нарочите, већ постојеће Европске Међународне Комисије. Ова комисија. има, права не само надзорне већ и непосредне извршне власти, за разлику од М. Д. К. која има, као што је речено, само надзорну власт над поменутим слиBOM Дунава од Улма до Браиле.

Р. Аврамовић.

ДУНЂЕРСНКИ ГЕДЕОН (1807, Србобран — 80/9 1883, Србобран). Од 16 година остао је без оца, од којег је наследио 60 ланаца земље. Отекао је, својом снагом и вредноћом иметак, који је вредео милионе форината. Оставио је 35.660 форината за школовање сиромашних Срба ученика на реалним и техничким школама. Задужсви управља Матица Српска у Новом

аду. Ће

ДУНЂЕРСКИ ГЕДЕОН ДР., велики дпоседник и велики индустријалац (1/2 1875, Србобран). Пимназију је свршио у Но-

= 679: -—