Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДУНЂЕРОКИ

вом Саду, а правне науке у Будимпешти. Има угледно добро Чеб, велики млин, пивару и творницу шпиритуса, у Чебу, шивару и творницу ћилимова. у Великом Ђечкереку, и друга индустриска предузећа. У Чебу има ергелу за гајење пунокрвних и тркачких коња. 1910—1919 био је претседник Матице Орпске, претседник је Новосадске Продуктивне Берзе, члан управе Народне Банке Краљевине ОХО и друпих великих новчаних завода.

· ДУНЂЕРСКИ ЂОНЊНА, велики поседник и велики индустријалац (13/10 1873, Србобран). Гимназију је учио у Тата-Товарошу, трговачку школу у Будимпешти, а агрономске науке у Немачкој. Има угледно добро Кулпин, некадашњи спахилук породице Стратимировића, и многобројна индустриска предузећа, од којих су најзнатнија: Камендин (творница серума), Кулпин (творница консерве меса и воћа), Графика (уметнички штампарски завод, литографија и светли тисак). На своме добру Камендину има ергелу за гајење пунокрвних и тркачких коња. n

ДУНЂЕРСНКИ ЛАЗАР (априла 1833, Орбобран — 13/7 1917, Србобран). Пимназију је свршио у Врбасу, Карловцима и Пожуну. Права је слушао у Бечу, али је, услед болести, морао прекинути студије, те пређе на економију и трговину. У шездесетим годинама одао се индустрији, и основао је многа индустриска подузећа, већином такова, која су у вези са пољопривредом. У раду је био неуморан и о његовом раду постоје читаве легенде. Купио је спахилуке: Чеб, Кулпин, Камендин, Турски Бечеј, Црну Бару ши Хајдучицу. Основао је у Будимпешти васпитни завод за српску женску децу, O a

ДУЊА се сади на обрубима воћњака и винограда. Има је свуда, особито у севернијим крајевима – државе. – Плод се много кува (кувано воће), или се прави мармелада. И. P.

_ ДУРДЕЏИЈА. Јавна несигурност, која је била стална појава у областима европске Турске, а нарочито у крајевима према. Албанији, створила је једну особиту врсту односа између појединаца или и читавих села, и личности, које су узимале. на себе да штите њихову имовину. Д. се зове ч0век, који за извесну, унашред утврђену, награду брани непокретну имовину, стоку или друго имање од пљачкаша, качака, или лопова. JI су били обично Арнаути, који су имали везе са качацима, а често и сами били качаци, и који су се обвезивали појединцима, групама 'или селима, да ће их штитити од упада качака и чували њихову имовину од крађе, пљачке и напада рђавих људи. Било је гласовитих Д., који су цео век проводили радећи тај

посао, и који су своју скупо плаћану заштиту наметали Њнезаштићеним селима. Ако би одбили да их приме, и појединци

читава села били су у опасности да им одбијене Д. дођу у походе као пљачкаши и уцењивачи. М. М.

ДУРДЕЏИЛУНК. Сума новаца, која је плаћана дурдеџијама зато, што чувају појединце, извесне породице и читава села од крађе, пљачке, напада или убиства, звала се Д. За време турске владавине Д. је плаћан у златним турским лирама. Али поред Д. у новцу, дурдеџије су имале право и на храну, када би наилазили у куће оних, које штите. То није била надничарска храна већ читаве гозбе, због којих је и постала узречица: дурдеџиска. вечера. Због поремећених поратних прилика, Д. се одржао до наших дана, осо0бито у извесним деловима тетовског округа, где је главно имање сељака хришћана у стоци, која цело лето проводи на бачијама по планинама. Тамо су села, и поред наших власти, морали плаћати Д. извесним Арнаутима, да их штите од шлачкаша из Албаније. — У преносном смислу Д. је награда, апанажа и субвенција појединцима, да не чине оно, што би иначе радили и што би ишло на штету онога који је принуђен да Д. тачна

ДУРЕДЕПЏИЈА. :8. Дурдеџија. ДУРЕДЕЏИЛУН. Б. Дурдеџилук.

ДУРИХ ФОРТУНАТ (1738—18092). Д. је хтео да изда енциклопедију словенске филологије, али је изашла само 1 књига под називом ВфнНоћеса slavica, 1795. Имао је богат материјал о славистичким питањима. свога времена и расправљао је о њима са

Добровским и другима. 4. B

ДУРМАН АДАМ, генералмајор | (5/8 1837, Јаворње,. Хрватска). Овршио је коњичку школу у Будимпешти (1876/1877) и постао је кадет код 5 хрватске уланске пуковније. 1878 постао је поручник. Учествовао је у окупацији Босне и Херцеговине и у битци Хан Отрежевица (Добој) 5/9 1878. 1883 постао је натпоручник, 1891 капетан, 1905 мајор, 1909 потпуковник, 1913 пуковник, 1916 тенералмајор, 1919 пенсионисан је. Од 1900 до 1918 био је шеф тајења коња у Хрватској и Олавонији код земаљске владе у Загребу, и на томе пољу стекао је многе и велике заслуге. B. JL

ДУРМИТОР, планински масив у Црној Гори, 8 км западно-југозападно од Жаг бљака. Највећи висови су: Ћирова пећина. 9.534 м, Шљеме 2.458 м, Пруташ 2.393 м, Соје 2.388 м. Д. је међу планинама динарског система на северозападном делу Балканског Полуострва најпространији и најшири масив, а 'Аирова пећина највећи врх. На Д. је пуно трагова некадашње глацијације. JI. DB.

— 680 —