Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

био је угледан трговац. Буна је била уперена против Вујичина сина Петра, који је замењивао оца и био суров у постушку с народом, и против великих пореза. Буна је једно време постала опасна, јер су се побуњеницима били добрим делом придружили и људи, које је кнез Милош послао против њих. Кнез Милош се сам поплашио и био је именовао нове кнезове по жељи народа, а међу њима чак и Милоја Ђака. Али овај, понесен првим успехом, узео је претећи став према кнезу. У читавом покрету било је доста симпатија за Карађорђа, кога је Вујица убио. Главни скуп бунтовника одржао се у Тополи. Ту их је, 22/1, налао Тома Вучић, гружански кнез, с Милошевим људима, и потпуно. их разбио. 925/1 ухваћен је 'B. чак у Мокром Лугу, а сутра дан убијен. Ред је после тога брзо повраћен и ако са доста штете. Литература: М. Гавриловић, Милош Обреновић, 2, 568—616. 1

ЂАКОВАЧКА БИСКУПИЈА. БВ. Босанска или Ђаковачка и Оремска бискушија.

ЂАНКОВАЧНА ПЛАНИНА, у Србији, између река: Ибра-Дубочице-Рисовца-Студенице, југозападно од планине СОтолова. Највиши врхови су, од севера на југ: Слатина 1.330 м, Гусарица 1.528 м, Планиница (Рудо Брдо) 1.459 м, Боровац око 1.300 м. Источним подножјем пролази друм Краљево—Рашка—Нови Пазар, јужним колски пут Ушће—манастир СОтуденица. JI .B.

ЂАНКОВАЧКИ МЛИН НА ВАЉНКЕ Д. Д., Ђаково. (Основан je 1895. Капитал је 1,500.000 дин. Капашитет је 6 вагона дневно. Покретна снага 400 'НР. Запослено је око 70 радника. Уз млин је основана фабрика бисквита, с дневним жападитетом од 800 кг бисквита. СОЈ

ЂАКОВИЋ ИСАИЈА, први »врховни« митрополит карловачки, а раније ешископ арадско-јенопољеви и темишвареки (— 20/7 1708). Био је један од најдаровитијих и најенертичнијих претставника. Срба под аустриском влашћу у доба велике сеобе под патријархом Арсенијем Ш Црнојевићем, те је као народни пуномоћник често шиљан цару и другим властима у Беч. После смрти патријарха, Арсенија Ш изабран је Ђ. на сабору у Крушедолу 7/1 1708 за првог врховног митрополита свих Срба под аустриском влашћу, али је већ исте године умро у Бечу.

Литература: Ј. Радоњић, Исвија Ђаковић (1910). p. 7.

ЂАНОВИЦА, варош у равници око реке Еренике, близу арбанашке границе. 'B. је среско место. Има 13.724 становника. Постала. је у турско доба. Турци и Арнаути су је прозвали Ђакова, а Срби Ђаковица. Помиње је Хаџи-Калфа у половини 17 ве-

ЂАКОВО

ка, а један извештај од 1671 је ставља у ред главних вароши у Србији. Овобом Срба у Аустрију, крајем 17 века, настало је још јаче насељавање Арнаута у '. По Милеру је 'Ђ. 1838 била велика варош, имала, је 17.000 Арнаута, 3.800 Срба, 180 Турака и нешто Цинцара и Цигана. Хиљфердинг је 1857 нашао да у '8. има 3.500 арнаутских муслиманских домова, 60 сршских и 70 католичких. Цвијић је 1900 у: Ђ. сазнао, да у њој има око 4.000 мухамеданских и 70—130 српских кућа. У турско доба била је варош арбанашке анархије и крвне освете, главно седиште арнаутских (бегова и фисоних главара. У таком стању су Срби у њој осиромашили, постали махом права фукара, а бавили се највише занатима. Од Арбанаса су највише заступљени Малисори и Миридити. '. се дели у махале. 'Баковичани су врло предузимљиви трговци и хаптрије.: 11. JI. ЂАКОВИЧКИ ХАС. B. Xac Ђаковички.

ЂАНОВО, трговиште у Олавонији, жупанија Вировитица (Осек), на повишем равњаку (111 M), MITO Ce растављајући доњу Подравину од Посавине пружио од Славонскога Горја (Крстови) к истоку између Вуке и Брезнице—Босута; железничка станица на прузи Осек—Отриживојна—Вршоље и раскреница од 5 цеста. Има 6.305 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, порезни уред, шумску управу ђаковске бискупије, шум ску управу властеоства '5.-Оирач, римокатоличку жупу, столицу бискупије ђаковске – (босанско-сријемске) и калтола, римокатоличко богословно семениште, самостан милосрдница Св. Крижа с девојачким шинтернатом, израелитски рабинат, вишу пучку школу, вишу девојачку школу, женску стручну школу. У '. је развијена трговина земаљским шроизводима и стоком, незнатна индустрија (паромлин и млин на ваљке, творница кекса и хранљивих производа, средишња маслара, творница коњака и ликера, пецара жесте, две циглане). У "BD. je Задружна Господарска Банка и филијале (Загреб) Прве Хрватске Штедионице, Хрватске Ескомптне и Мењачке Банке.

Величанствена је Ђаковека првостолна, црква Ов. Петра, коју “је великим трудом и трошком (тада 83 милиона круна) подигао бискуп Штросмајер (зидана, је од 1866—18892). Црква је дугачка 73:90 M, широка, 25:50 M a у попречној лађи 51:50 м. У њу може стати до 7.000 људи. Црква, грађена по замисли великога бискупа, а по плановима и првим надзором архитекта К. Роеснера, затим Фридриха Шмита H Bollć-a у романском слогу, истиче се дивном симетријом и хармонијом свих делова и облика својих и уметничким сликама (А, М. и Т, Зеша, оца и сина). Има. два 84 м висока звоника на прочељу

== 685 ==