Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

5из, Из Ливорна је послао Кунићу у Рим, да је штампа, дидактичку песму Есћо, у две књиге (1361 хексаметара, Рим, 1761). 1768 штампао је Кунић у Риму Ђ. дидактичку песму ХМамфз сета, у две књиге (1473 хексаметра), у којој се даје наука исусовца Франа Терзија Лане о лећењу зраком (друго издање у Бечу, 1784). У Милану је издао латински песнички превод познате Хезијодове дидактичке песме (1780) и буколичко-грчко песништво (1784). Тај превод допунио је Кунићевим преводом седам Теокритових песама и наново штампао у Сијени (1788), затим у Парми (1799), упоредо с грчким оригиналом. И његов се превод. Одисеје још два пута штампао (Млеци, 1783, Задар, 1832). У Дубровнику је свршио превод свих Хезијодових песама, па га је издао са својим исцрпним жоментаром (Парма, 1797). — Као преводиоцу није 'Ђ. тада било такмаца: његови су преводи нешто дужи од оригинала, али дају сваку њихову мисао у савршеном песничком облику. Бе-

лики је број оригиналних његових латин-.

ских песама. Избор "BD. песама, заједно с приказом његовог живота и рада, објавио је Ф. Апендини у Задру, 1830. Знатан је његов говор, који је у спомен Руђеру Бошковићу по наређењу дубровачког сената, одржао 21/5 1787. Матерњем језику није био толико вешт, да би могао на њему састављаши песме. Латинским ~ хексаметрима превео је неколико строфа Гундулићева, Османа и Менчетићева Радоњу.

Литература: Шрепел у ШПрађи, 92; Ђ. Керблер у Раду, 146 и Грађи, 5,

Ђ. Керблер.

ЂАЧНЕ ДРУЖИНЕ. 1. Код Срба. Шрве српске 'Ђ. Д. биле су организоване у првим десетинама, 19 века, по вишим аустриским и мађарским школама. На организовање Орба Ђака утицало је скупљање и удруживање немачких ђака. Шрво грушисање ђака, Срба и Хрвата било је око 1813 у Бечу. Прва Ђ. Д., о којој се зна, нешто више, била је Српска Влада у Грацу (18929 до 1831), испочетка под именом Илирски Клуб. Међу истакнутим члановима у тој организованој дружини били су Људевит Гај, Ђожидар Петрановић, Димитрије Деметер. То је друштво било и за веселе састанке, и за књижевни рад и читање народних песама. — У (Сегедину је 1835—1837 постојало Ђђачко књижевно и патриотско друштво Младо Јединеније. Најважнији чланови тога друштва били су "Ђорђе Малетић и Јован Оуботић. Највише се радило на, поезији, и она је била сва под утицајем Лукијана Мушицког и Јована Хашића. — Опет у Сегедину постојало ђе мало доцније књижевно ти забавно Друштво учећих се Србаља, (15/10 1843—10/6 1844 и 929/5 1846—20/5 1848).

Јачи и организованији, и са мноло више утицаја јавио се ђачки покрет четрдесетих година, под утицајем највише Људевита

ЂАЧКЕ ДРУЖИНЕ

Штура. у Пожуну и Јана Колара у Пешти. Нарочито у Пожуну је Љ. Штур, тада професор у лутеранском лицеју, јако деловао на српске ђаке, који су се окупљали око Светозара Милетића, имали друштво (Олободу и рукопиони лист Соко. Рад омладинаца био је сав у панславистичком духу, и приређивале су се заједничке седнице свих словенских ђака. — У Пешти, где је такође било много Срба Ђака, постојало је пред 1848 такође организовано друштво, које је имало своје састанке, и сав свој књижеви рад, нарочито под. утицајем Јана, Колара, упућивало у чисто словенском духу. И у Пешти су ђаци имали свој рукописни лист Световид. — И у Сегедину је у то време . постојало друштво Орба, Ђака. Оно је првобитно било организовано као читаоница, па, се ускоро претворило у књижевно друштво. Тако исто постојале су српске 'B. JI. у Темишвару и Шрешову. — Сва та друштва одржавала су међусобне везе, а :и са, београдском омладином. Као Младеж СОрпска, осећали су се као једна духовна целина. 1847 издали су алманах (СОлавјанку, под уредништвом ~ Оветозара ~ Милетића, испуњен књижевним · радовима ~ чланова, равних дружина, све у словенском духу. Пред 1848 сва та омладина из '%. Д. учествовала је у спремању буне против Мађара. и 1848 активно је учествовала. у њој. Нарочито је 1848 активно радило 'у томе правцу друштво Српски Напредак (први претседник био је Др. Данило Медаковић), које је и издавало лист Напредак. 1848 тшрекинула, је рад по овим дружинама. 14/6 1847 основана, је на београдском лицеју 'Дружина Младежи ·Орпске, књижевно друштво лицејаца и старијих гимназиста, а. доцније и шитомада Војне Академије. Испочетка; је рад у тој дружини био само књижеван, и то највише је било песама. Цео рад је бивао у чисто словенском, а и у палтриотеком српском духу. Шалриотски дух је постепено надјачао, и дружина је изгледала као чиста национална патриотска установа. Она се исто тако мешала и у унутрашњу политику, у цравцу либералном и демократском. Због THX њених слободоумних тежњи влада је 1851 забранила JI. M. O.

1849—1860 рад 'B. Д. је слабији, и код српских Ђака по школама у Аустро-Утарској и у кнежевини Србији, због пПоли- | тичких прилика. После 1860, у повољнијим политичким прилинама, оживео је и рад шо Ђачким дружинама, и отварале су се нове. 1861 основана је у Пешти Шреодница, која се искључиво бавила књижевношћу (1863. издала, је алманах Преодницу). 1863 у Бечу је основана, Зора, у којој се Daдило и на књижевности, али исто тако и на буђењу српске народне свести, ши на разним политичким питањима. Нагочито је Зора одржавала везе са свима словенским удружењима. У (Сегедину је 29/10 1861 обновљено Друштво учећих се QCpбаља, и од 28/11 1863 звало се (Слога. У

— 687 —