Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЂАЧКЕ ДРУЖИНЕ

Џечују је 1863 основана '. Д. Друштво Печујске Омладине. У Пожуну је 1864 обновљено ђачко друштво, и од 1866 звало се Слобода. У Новоме Оаду су Ђаци од почетка шездесетих година нарочито били активни; издавали су неколико рукопи-

сних листова, а од 1866 дружина им се.

звала Вила. У Карловцима је 1863/64 радило и исте године било и забрањено ђачко друштво Венац. У Вршцу су 1864 богослови основали |друштво · Коло.

1866 било је 16 књижевних и певачких · друштава, састављених највише од Ђака. Пошто тада није било много школованих људи, ђаци су играли важну улогу, и по својим дружинама, и посебице, деловали су много. 29/5 1866 бечко друштво Зора упутила је предлог свима 'Ђ. JL, ma дођу У ближу везу, и позвала их је на састанак у Нови Сад, у августу. Тај предлог је примљен, и у Новом Саду су се 15/8 1866 скупили многобројни омладинци и основали удружење Уједињена Омладина Српска. — Тај важан догађај потстакнуо је оснивање нових ђачких друштава. 1867 Ђаци беопрадске гимназије основали су друштво Орпска, Нада (доцније Нада). 1867 биле су основане још '%. Д.: на Великој Школи у Београду Побратимство, у Крагујевцу Дружина УТ Разреда, у Кечкемету Братство (од 1868 Застава), у Великом Керешу Даница, у Араду Цвет, у Дебрецину Тићевци, у Темишвару Забава, у Вршцу Омладина Вршачка, у Загребу Звезда, у Винковцима Врушка, у Берлину Збор, у Прагу Вера, у Марош-Вашархељу ШПчела. 1868 богослови у Београду основали су друштво, које се од 1871 звало Братство. 1872 богослови на Цетињу основали су Црногорски Борац.

Ова та друштва, и још друга, деловала, су у оквиру широке акције Уједињене Омладине Српске. Неке су радиле само на, књижевности и науци, а неке су деловале више политички, према врсти темперамента агилнијих чланова, који су водили прву реч. Једне од њих су врло брзо престајале, а друге су се одржавале и имале важније улоге у књижевном и политичком покрету шездесетих година. Радовима из важнијих ђачких дружина (Зора, Шреодница, Побратимство и др.) испуњавани су часописи онога времена.

Али најважнији рад %. Д. у то време био је у Уједињеној Омладини Орпској. Из савеза ђачких друштава Уједињена Омладина Српска постала је један широки покрет национални и политички. За време свога трајања (1866—1872) учинила, је она много на буђењу народне свести. Издавала, је часописе, алманахе и поједине књиге,

“и у историји нашег духовног живота оста -

вила. је видних утицаја. “

Седамдесетих година 19 века 'Ђ. Д. добиле су нов полет од изучатаења природних наука. По свима њима преводили су се многи покушаји. Поред тога политички покрети тога времена, и ратови, које је Србија водила, давали су потстрека омла-

диноком расположењу, и управљали су рад ђака по Ђ. Д. у правцу политичком MT националном, поред књижевног рада, који је увек био велики. Ове до Оветског Рата 1914 биле су осниване Ђ. Д. свуда, где је било средњих и виших школа. Најважније . Д. у овом перијоду биле су: Побратимство на Великој Школи у Београду, Зора у Бечу, Србадија у Працу (најпре под: именом Соко 1874, од 1875 под именом Србадија, од 1884 до 1890 под именом Отражилово, и од 1890 и даље поново Србадија), Нада, дружина baka 1 Београдске Гимназије. Главни рад био је: читање ђачких радова и дискусија око њих, везе са другим %Ђ. Д., расправљање националних питања, која су се тада непрестано и све више истављала, час јаче, час слабије, прослављања успомена знатнијих Срба. Поједине Ђ. Д. издавале су и своја издања.. Тако је Побратимство целе 1881 издавало месечни часопис Побратимство (и 18992), Зора 1875 издала један алманах, а 1883. Споменицу о стогодишњици прве књиге Доситеја Обрадовића, Србадија је 1885 издала свој Алманах. — Поред ових било је свуда 'B. Д. по већим местима. Тако. у Загребу било је основано Орпско Акжадемско Друштво Његош (1903) m Балкан (1904) и др.; у београдским средњим штколама биле су дружине Пимназијалац (П Београдска Пимназија), и Дружина Ђака. Ђеоградске Реалке, које су се 1899 спојиле у дружину Вук Караџић; Јавор (Ш Београдска Пимназија), у Крушевцу Подмладак (основан 1967), у Ужицу Напредак (1883), у Шапцу Поука (1885), у Нишу Њеrom (1987), у Пожаревцу Развитак (1890), у ВБрањи Заштита (1891), у Чачку Рајић (1893), у Јагодини Омладинац (1906), у Нетотину Јакшић (1909) и др. Тако исто у српским школама. ван Орбије било је свуда Ђ. Д.: У Карловачкој Богословији Олога (1891), у Учитељској Школи у Сомбору Натошевић и Претходница, у Пакрацу Караџић, у Шризренској Богословији Братство (1889, доцније Растко), у Солуну Дојчин (1900) и т. MG

Нарочито je ma Београдској Великој Школи, и доцније Университету било доста и разноврсних 5. Д. Историско-филолошки отсек Велике Школе имао је дружину Даничић (око 1885 до 1905), која је подигла споменик Ђ. Даничићу; природноматематички отсек имао је дружину ПЏанчић (око 1885 до 1905): шравници су основали Правничко Друштво (1890), техничари Техничко Друштво (од 1900). Нарочито је користан био Фонд за потпомагање: сиромашних великошколаца. (основан 95/8: 1874, продужио рад и после рата).

По свима тим 'D. Д. перијодично је бивало много активности, која је по неки пут сасвим престајала, према темпераментности појединаца, који су изазивали живост, или према крушнијим догађајима, у земљи. У 90 веку до ратова нарочито је била велика активност по политичким

— 688: —