Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЂЕВЂЕЛИСКА БАНКА

нови градови на Југу (1922), 98—99; А. Станојевић, Преисториски и археолошки остаци на средњем Вардару (из Отаринара, 1922); Министарство Народног Здравља, Лековите воде (1929), 165, 180—181, 197 до 198. В. Радовановић.

ЂЕВЂЕЛИСНКА БАНКА. Основана | је 1999. Централа Ђевђелија. Капитал 500.000 дин. Претседник Анастас Анасташевић, директор Михајло ФР. Пушпић. „1. О

ЂЕВЂЕЛИСКО ПОЉЕ, котлина у Јужној Србији, у Битољској Области, у долини Вардара, између Бојмије на северу и Цаганске клисуре на југу. У средишном делу, код Ђевђелије на Вардару, има апсолутну висину 50 м. Са Бојмијом је скоро срасло, те чине утисак једне котлине, дуге 30 км. Највиши је оквир на западу, у шумовитом Кожуфу и његовим огранцима, док је на истоку ниско развође према Дојранском Језеру. Најнижи део котлине, испод Ђевђелије, потпао је под Грчку. Раван котлине покривена је песковитим речним наносима, а из ње се често издижу осамљени ниски ридови купастог облика. Поље је врло наводњено, стога је веће шлодности, и често под зеленилом. Ово је најнижа котлина Јужне (Србије, а шреко ниске Циганске клисуре продиру јаки утицаји Егејског Мора. Стога ту влада скоро права средоземна клима. Жарко лето донекле освежавају шумовите планине на западу и лугови од павитине и џбуња у наводњеној равници, а зиме су сасвим благе, скоро без снега, те је овде врло погодно зимовиште Влаха сточара. 'Đ. IH. je прави свиларски крај, а сем дудара има BHнограда и таје се калинка (нар), афијон (мак), бубаћ (памук), сусам, дуван, смоква, бостан. У шкриљцима поменутих ридова налазе ,се жице бакарних и жељезних руда. Поље је богато и минералним изворима. Добро је насељено. Највише има Срба, затим Турака, и нешто Влаха у планинском крају према Меглену у Грчкој. Орпско је становништво далеко напредније од осталог, а у опште је културно даље о одмакло OJ становништва, многих области Јужне (Србије.

Литература: Ј. Цвијић, Основе ва географију и геологију Македоније и (От. Србије, 1 (1906), 344—351; Ј. Дедијер, Нова Орбија (1913), |149—151.

В. Радовановић.

ЂЕДИЊСКА ПЛАНИНА, у Босни, између peka: Гостиље - Храбање - Оскове, 15 км северо-северозападно од Кладња. Највећи висови су: Куман 1.209 м, Винокрушке 1.088 м, кота 1.206 м, Шупљи ЈаBOD 1.157 м. Источним подножјем води друм Доња Тузла— Кладањ, северозашадним, локална железничка пруга Лугузводно речице Оскове и Крабање, до подножја планине Коњух (1.328 м).

ЂЕЛЧИЋ ЕУГЕН (Сејссећ) (1854, Котор. — 13/8 1915, Беч). Овршио је Поморску Академију на Реци. 1878 био је управитељ Наутичке Школе у Котору, 1895 управитељ Поморске Академије у Трсту, а доцније је именован за инспектора за. трговачке и поморске науке код Министарства Просвете у Бечу. '. је организатор наших поморских школа. Писао је о економској географији и наутици, и издао је уџбеник за наутичке школе. КЕ,

ЂЕНОВИЋ, село у јужној Далмацији, сада област Зета, котар Котор, општина.

_ КЕрцегнови, на северној обали Боке Ко-

торске, где се Кумборски теснац проширује у Тиватски затон, на обалној паробродарској линији – Котор—НЕрцегнови. Знатно је поморско-војно место. Ту је команда подводног оружја, хидрографско одељење, машинска подофициреска школа морнарице, државно угледно пољопривредно добро. Ј. М-н.

ЂЕРДАН, носе га жене и девојке о врату. Нанизан је од сребрног или злат- · ног новца, а праве га и од бисера, мерџана, џинџуфа, каранфилића и другог. Богатије носе Ђ. од златнога новца: цекина, дуката, суверендора и т. д.

o

ЂЕРДАПСКО ПИТАЊЕ. Б. Дунавска пловидба.

ЂЕРЗЕЛЕЗ АЛИЈА (ЂЕРЂЕЛЕЗ), највећи јунак народне песме и традиције код наших муслимана. Деловао је у Босни, односно у Сарајеву и Подунављу, и има највише шосла са деспотом Змај-Вуком Бранковићем, Данас се узима, да је то Алибег, први управник смедеревског санџака, који се врло много истицао у борбама са Мађарима и Орбима 1437—1470. Иза њега помиње се од 1472 други смедеревски санџак Алибег Михалоглу, који наставља борбе с деспотом Вуком, Јакшићима и Мађарима. Оба Алибега слила су се у народном предању у једну личност. Народна предања о Ђерзелезу прикупио је M. Byкићевић (Зора, 1899). BB. TH.

ЂЕРМАН (ЏЕРМАН, ГЕРМАН). је, У источној Србији, демон, од кога зависи суша и киша. Он предводи облаке с градом. У врачању за кишу начини се лутка, која претставља '., опоје се и прописно сахрани. О Бадњем вечеру бива он позиван на част, и за њега се спрема хлеб и вино. Према свему изгледа, да је . претставник категорије »неопојаних« мртваца, а донекле потсећа и на O

ĐETMHMA, peka у Србији, лева притока. западне Мораве. Име своје носи од става. Коњске Реке са Сушицом. Изворишта су јој под Таром планином (Висока глава 1.271 м), Леском гором и Градином (Шанац 1.172 м). Улива се у Мораву пред Овчарско-Кабларском клисуром, око 4 км источно-североисточно од Пожеге. Највећа.

— 690 —