Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

јој је притока Скрапеж. Дужина јој је 63'6 км, а површина слива 1.182:9 кмг. JL Pp.

ЂИКИЋ ОСМАН, песник и публициста (71 1879, Мостар — 30/8 1912. Мостар). Овршио је основну школу и пет разреда, тимназије у Мостару, затим је отишао у Београд, оданде у Цариград, па у Беч, тде је довршио Трговачку Академију. Био је банкарски чиновник у Загребу, Брчком и Мостару. 1909 изабран је за секретара муслиманског потпорног ђачког друштва Гајрет. Тада се преселио у Сарајево, где је уређивао и друштвени лист Гајрет. 1910 покренуо је ПОЛИТИЧКИ лист Самоуправа у Сарајеву, и био му је главни уредник. Писао је песме и многе ствари у прози, у Босанској Вили, Зори и друтим нашим књижевним листовима. Штампао је засебно збирку песама, Ашиклије, а у друштву са Авдом Карабеговићем Хасанбеговим и Омербегом Сулејманшач шићем издао је другу збирку песама, под насловом ШПобратимсетво. (O:

ЂИНОВИЋ ПЕТАР, поручник црногорске народне војске и национални радник (1880, Краљске Баре, код Андријевице 16/11 1909, Књажевац, код Андријевице). Свршио је три разреда гимназије и пешадиску подофицирску школу у Београду. Акција његових земљака студената и других омладинаца привукла је и Њега, и он се сав предао народном делу. 1905 био је као четник у Јужној Србији, У чети Танкосића. После се вратио у Црну Гору, довршио официрски курс и ступио У војску као потпоручник, а затим је произведен за поручника у народној војеци. Када су у августу 1909 почела хашшења

по Колашинској афери, 'Ђ. је ухапшен као

један од главних кривадца, оптужених 3а

преврат у корист Орбије. Војни суд у Ко-

лашину осудио је Ђ. на смрт и пресуда : M:

је извршена стрељањем. И.

ЂОКИЋ ДУШАН, преводилац из француске књижевности (2/12 1869, Јагодина). Права. је свршио у Београду 1891, а 1899 ступио је у државну службу, као судски писар. У њој је провео 17 година, као судија, окружни начелник и главни секретар Управе Фондова. Од 1/1 1908 ради као адвокат у Београду. Штампао је до сада до 20 свезака превода из француке књижевности, већином романа и новела од писаца првога степена, као Иго, де Вињи, Балзак, Мериме, Мопасан, Доде и т. д. Осим тога превео је за Народно Позориште око 70 позоришних комада од угледнијих француских драмских писаца, као што су: Молиер, Ожние, Дима син, Иго, де Борније, Куртелин и т. д.

877.

ЂОНОВИЋ ЈОВАН, новинар (22/9 1883, Ријека, Црна Гора), Овршио је философски факултет у Београду 1908. Као студент узео је 1905—06 живог учешћа у политици Црне Горе. У процесу званом

ЂОРЂЕ СВ.

»Бомбашка. афера« (покушај атентата на. кнеза и преврат), Ћ. је осуђен (јуна 1908) . на смрт. Налазио се у емиграцији у Београду. 1910, кад је српска влада желела да обнови добре односе са Црном Гором, емигранти су склоњени из Србије, те је Ђ. прешао у Турску; и живео је у Скопљу и Оолуну. 1911 Ђ. је отишао у Оеверну Америку, где је остао 'до почетка балканског рата, стално у борби противу реакционарних режима у Црној Гори. У Бјуту је основао Прво Српско А нтиалкохоличко Друштво у Америци (1911). Учествовао је у бугарском и Светском Рату“ до јуна 1915, када је послан у Америку. Вратио се у току 1915 и био је на Крфу, све до шробоја Солунског фронта. Шосле ослобођења постао је прво референт, затим директор Министарства Исхране и Обнове Земље. За Уставотворну Скупштину изабран је за народног посланика, У Црној Гори. Од тада се бави новинарством. За време емиграције сарађивао je на Дневном Листу, Штампи, Покрету у Загребу и т. д. У Америци је покренуо два недељна листа са својим другом Т. Божовићем и то: Ослобођење у Чикагу и Народну Мисао у Бјуту (Вие, топе), Оба листа покренута су у току 1911, а престала бу излазити HO објави балканског џата. Пред улазак у Србију (1918) оживео је У: Солуну лист Српски Гласник. Уређивао Ta је два месеца. Маја 1923 покренуо је у Београду дневни лист Гласник, Био му је директор и уредник до престанка (јаHyapa. 1994). — Kao чиновник, доцније као посланик и новинар, писао је у мнотим београдским листовима. Оарађује на Републици и Буктињи. 1910 са Т. Божо. вићем написао је брошуру Црна Гора и напредни покрет. 1920 налисао је Шроблеми скупоће. Ј. Продановић.

ЂОРЂЕ КРАЉЕВИЋ (27/8 1887, ITeтиње), први син краља Петра 1 и Зорке, кћери црногорског краља Николе [. 15/5 1909 одрекао се свих права на, наслеђе, која су му по Уставу припадала. 7.

Д. П.

ЂОРЂЕ КРАТОВАЦ, млад Србин, кујунџија из Кратова, кога су Турци у Qoфији силили, да пређе ma ислам, па кад je OH то упорно одбијао, спалили га на ломачи (10/9 1515). Његово постојан ство у вери задивљавало је савременике. Још тада написано је његово житије најпре у Софији, после и у Русији. Проглашен је и за свеца као Георгије Нови. Житије му је издао (O. Новаковић.

Литература: Д. Руварац, Годишњица, 18 (1898); В. Ћоровић, Весник Орпске Цркве, 29 (1994), ИВ

ЂОРЂЕ СВ. 1. В. Нагоричино, Горажде, Скопље, Звечан, Лесново, Шризрен, Будимље. 2. Манастир (Ов. Ђорђа у. Расу (код Новог Пазара), »Ђурђеви Ступови«, једна од првих цркава, коју је Немања, подигао (пре 1168): био »краљевски« ма-

— 691 — +