Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЂОРЂЕВИЋ

настир ставропигион). Други ктитор му је био краљ Драгутин, чији је двор био ту близу у Дежеви, и који је после смрти у овом манастиру био сахрањен. Опомиње се у 16 и 17 веку. 1689 је разорен, и изгледа, да је од тога доба остао пуст. Црква је у жалосним рушевинама. 3. Манастир (Ов. Ђорђа у Дабру, Ораховица, Маржићи, Мажићи (у доњем Лиму). Спомиње се још под Немањом. Оазидао га је краљ Милутин. Изгорео је 1674. По неки спомен има о њему у 18 веку (1706, 1714). Сада је у рушевинама. 4. Црква у граду Магличу. Спомиње се за време архиепископа Данила. Сада је сасвим разорена. 5. Манастир Рујно, на реци 'Ђетињи (ужички округ). Чувен је са своје штампарије, у којој су се 1529 штампале црквене књиге. Сада је у развалинама. 6. Црква код Кичева, којој је краљ Милутин чинио прилоге. — 7. Цркве и манастири: а) Манастир Ломница (код Власенице, у Босни). Према традицији задужбина Je краља Драгутина. Опомиње се у 16 веку (1578, 1592). Црква је пописана 1608. Шри крају 17 века била је запустела. 1705 је отворена. Око 1774 је обновљена, а 1823 је покривена. 6) Црква у селу Крчишту (код Дебра). Сазидана је 1388. 8) Манастир код села Уложишта. Приложио та је Душан Хиландару. г) Црква код Валандова (у Бојимији). Приложена је 1349 од Душана Пантелејмону. (Атос). n) Црква у селу Колуши (код Ћустендила). Ив 14 је века. У њој као да. су, за турско OP пребивали митрополити коласиски. b) Црква на Ждрелнику (т. зв. Нова Црква). Посвећена је 1411. е) Манастир СенЂурађ (у Темишварском Банату). Основали су га српски деспоти Гргур и Јован у 15 веку. ж) Црква у селу Ајдановцу (код Прокупља) пописана је 1492. з) Црква у Бањанима, саграђена је и пописана 1549. и) Црква селу Крушевици. Опомиње се 1528. у Манастир Каменица. Спомиње се 1553. к) Црква у Крушопеки. Опомиње се 1531. л) Црква у селу Жуњевиће. Опомиње се 1568. љ) Црква у Горњем Битињу (Отара ФОрбија). Спомиње се у 16 веку (1592). м) Црква у (Струзи (на Охридском Језеру). Опомиње се 1590, а подигнута је много раније. н) Црква у селу Велики Лукавац. Спомиње се 1646. њ) Манастир Бијела (код Никшића). Не зна се, кад је основан. Опомиње се при крају 17 и у 18 веку. 0) Ћелија у Окиту Лавре (Ов. Атанасија) Ов. Ани. Спомиње се у 17 веку (1669). п) Црква код села Матагужа (Црна Гора). Спомиње се 1747. р) Црква код села СГлавата, у Грбљу. Опомиње се 1731. с) Црква у Грубишном пољу. Опомиње се 1701. т) Манастир Ковачевац. Спомиње се 1736. ћ) Манастир Сухи Илијак. Опомиње се пре 1692. у) Црква (саборна) у Новом Саду. Приложен јој је антиминс 1751. ф) Црква у Бастаји (Славонија). 1785 сли-

као јој је иконостас иконописац Мојсеј Суботић из Срема. х) Црква доња у манастиру Острогу. Саграђена је 1723, спаљена 1770. Данашња црква је модерна. n) Црква у Подгорици. Спомиње се 1761. ч) Црква у селу Дивци (ваљевски округ). Изгорела је 1789. џ) Манастир Дреновац у Славонији. Основан је 1719—1722. Иконостас је исликан 1758. В. Петковић.

ЂОРЂЕВИЋ АНДРА, правник и политичар (28/3 .1854, Крагујевац — 29/10 1914, Крагујевац). Овршио је права У Београду 1875. Пошто је служио неко време у судској струци, послан је 1882, као државни питомац, у Париз, где је положио лисанс права 1884. Исте године постао је професор права на Великој Школи. Предавао је прво римско, па онда грађанско право. 18983 ушао је у Скупштину, као напредњачки посланик. 1894, био је прво министар Правде у Оимићевом министарству (у том својству је премапотписао указ о амнестији Авакумовићевога министарства), затим министар Просвете у Николајевићевом – министарству, које је укинуло Устав од 1888 и васпоставило Устав од 1869. Васпостављење тога Устава била је Ђорђевићева мисао. После пада Николајевићевог министарства, крајем 1894, Ђорђевић је Bpaћен у Велику Школу. 1897—1900 био је министар Просвете у министарству Владана Ђорђевића. Његово министровање обележено је покушајима да се смањи број гимназија и повећа број стручних школа, и да се просветни радници, нарочито учитељи, отстране од. политике. 1902 постао је сенатор, 1903 државни саветник, те је године и пенсионисан. 1905 појавио се наново у политичком животу, као напредњачки посланик. — Ђ. је јако цењен као правник; има велики број расправа и неколико уџбеника. Његово је главно дело: СОистем приватног (грађанског) права у Краљевини (Орбији (две књиге; несвршено; 1893, 1896, 19000.

Литература: Годишњак Орпске Краљевске Академије, 19.

O. Јовановић.

ЂОРЂЕВИЋ ВЛАДА, композитор (19/11 1869, Брестовац). Учио је гимназију У Алексинцу и Нишу, а свршио је учитељску школу у Нишу. Три године био je учитељ, па је отишао у Беч, на консерваторијум. Учитељи су му били: Роберт Фукс у Бечу, а у Шрагу, где је био пола године, Шебор. Био је наставник музике у јагодинској учитељ ској школи, а сада је у Ш Београдској Гимназији и професор Музичке Школе Станковић. Бавио се бележењем и скупљањем народних мелодија, од којих је издао 8 свезака за мешовити и мушки хор. Ради и на оригиналној композицији у лаком и приступачном стилу, као и на музичкој библиографији. Написао. је: Ли-

— 8699 —