Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

тургију за мушки хор у лаком стилу, 30

игара за виолину, 34 народних песама 38.

клавир, Школу за виолину, Мешовите и мушке зборове (У колу, Била једном ружа једна, Ашиковање); соло песме уз пратњу клавира, као и композиције за флауту, виолину и клавир, Општа теорија музике. e. M.

ЂОРЂЕВИЋ ВЛАДАН ДР,, научник, књижевник и политичар (21/11 1844, Београд). Промовисан је за доктора медицине у Бечу 1869. Још као ђак био је један од покретача. Уједињене Омладине. 1871 постављен је за војног лекара, 1872 основао је Српско Лекарско Друштво, 1873 постао је лични лекар краља Милана, 1876 узео је. великог удела у оснивању српског друштва Црвенога Крста. За време првога турскога рата (1876) био“ је начелник санитета сједињене моравско-тимочке војске под командом ђенерала Черњајева. За време другога турскога рата, (1877/78) био је начелник санитетскога, одељења врховне команде. После тих ратова, постао је начелник цивилног санитета, и законом од 30/8 1881 реформисао је из основе санитетску струку. 1884 до 1885 био је претседник општине вароши Београда. 1885, за време бугарскога, рата, био је начелник санитета врховне команде, 1887 министар Просвете и Народне Привреде у Христићевом министарству. 1891 био је посланик у Атини, 1694 посланик у Цариграду. За време његовога посланиковања у Цариграду, Орби у Македонији добили су од патријаршије владике своје народности. 1897 до 1900 био је претседник министарства, с портфељом министра Иностраних Дела. Његово министарство покушавало је да обустави партиску борбу, да обрати паж њу земље на економска титања, и да преуреди војску (ради овога краљ Милан је био постављен за команданта активне војске). Под Ђ. министарством десио се атентат на краља Милана (1899) и веридба, краља Александра са Драгом Машин (1900). Услед те веридбе "5. кабинет је отступио. После силаска с власти, '. се бавио књижевним пословима, а 1906 био је осуђен на шест месеца затвора, по оптужби, да је у својим историским публикацијама обелоданио тајне државне документе.

ТЂ. спада у најплодније српске писце.

Писао је романе, стручне расправе из медицине, велика дела из историје Србије у 19 веку; водио је многобројне полемике и 'издавао је, с малим прекидом, од 1875 до 1892, часопис Отаџбину. Његова су главна дела: Историја српскога војног санитета (у 4 свеске, 1879, 1880 и 1886), Крај једне династије (у три књиге, 1899/1900), Српско-турски рат (две књиге, 1907), Историја српско-бугарског рата (две жњиге, 1908), Цар Душан (историски роман, три књиге, 1919/90).

ЂОРЂЕВИЋ

Литерат ура: B. Суботић, Др. Владан "Ђорђевић (1910); Годишњак Српске ~

Краљевске Академије, 8, 13, 91. 20 C. Јовановић. ЂОРЂЕВИЋ | (ГЕОРГИЈЕВИЋ) ЂЕРА-

СИМ, шабачки епископ и писац (1779, Видин — 29/3 1839, Шабац). Као дечко од 12 година отишао је у Отуденицу, и тамо се доцније замонаштио. 1813 шребегао је са студеничким братством и моштима Ов. Отевана Првовенчаног у (Срем, али се већ 1814 вратио у Србију, и у Вољавчи и Руднику писао стихове о Србији. Налазио се често уз архимандрита Мелентија Павловића, "те га је, поред њега, и кнез Милош упознао и заволео. 1831, по жељи кнежевој, постао је први владика шабачки по одласку Грка. 1838 штампао је у Београду свој састав у стиховима и прози: Знаменити догађаји новије српске историје на кратко у везаном и простом слогу. Po

ЂОРЂЕВИЋ ЂОРЂЕ, ђенерал (31/10 1863, Неготин Краински). По свршетку целе реалке у Београду, ступио је у Војну Академију 1888. За коњичког потпоручника произведен је 12/9 1885 (пред рат), за коњичког капетана 6/12 1895, за потпуковника 22/2 1903, пенсионисан 925/5 1904, реактивиран 1908, произведен за шуковника 13/10 1913, за Ђенерала 25/9 1918. ЛПенсионисан је 8/9 1921. Командовао је у коњици водом, ескадроном, пуком и бригадом, командом краљеве гарде (1901 до 1908); био је 1% годину у руској коњици (1 Московском Лајбдрагунском пуку у Тверу). 1888—1890 био је на вишој школи Војне Академије. У рату 1885 био је ордонанс-официр у пешадиском пуку (ГМ), командовао је четом и батаљоном. У рату 1912 био је начелник штаба Тимочке дивизиске области. У рату 1913 био је начелник штаба Тимочке војске и командант здруженог одреда, који је заузео Белоградчик. У тату 1914—18, командовао је 1914 армиском коњицом ЈТ армије и здруженим · Мачванским и Јубовиским одредом, 1915 здруженом СОоколском бригадом и ОСтрумичким одредом. 1916 био је командант српских трупа у Африци, 1918 командант коњичке дивизије. (ем чланака, оригиналних и преводних, у Витезу и Ратнику, написао је и штампао: О даљном јахању (1900), Улога 4 пешадиског пука, Успомене из српско-бугарског рата (1911). B.B.

ЂОРЂЕВИЋ ЂОРЂЕ ДР, филолог и професор (3/11 1867, Београд — 926/4 1898, Беч). Овршио је гимназију и Велику Школу у Београду. 1890 положио је професорCKH испит, 1891 постао је наставник Ш Београдске Гимнавије. 1892 отишао је на продужење студија у Беч, где је код проф. В. Јагића добио и докторат. После повратка из Беча радио је на прикупљању грађе за речник Академије. Прерадио је и допунио расправу П. Кулаковског о

— 698 —