Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЂОРЂЕВИЋ

Лукијану Мушицком ~ (отштампано | из Кола, 1890), писао је о Јовану Бошковићу (1893) и (О. Милутиновићу (Оарајлији (Београд, 1893 и Нови Cam, 1894); сарађивао је на повременим часописима, Најбоље дело Ђ. је о Матији Дивковићу, њетовом језику и тексту његових дела (Глас, 52 и 53, и засебно, 1896). 4. PB.

ЂОРЂЕВИЋ ЖИВОЈИН ДР, зоологије на Университету у Београду (28/3 1872, Пожаревац). Основну школу „учио је у Пожаревцу, гимназију у Неготину, Пожаревцу и Београду. Шриродњачко-математички отсек Велике Школе свршио је 1893. 2/12 1893. постављен је за професорског приправника на Великој Школи. 1894—1898 био је предавач и учитељ језика у београдској реалци. 1899 постао је ванредни професор Велике Школе, а 1901 редовни. 1905 постављен је за ванреднога, а 1920 за редовног професора Университета. У Женеви је 1895 положио ДОКторат из природних наука. Од децембра 1895 до августа 1897 вршио је дужност кустоса Зоолошког Института и наставника, зоологије и упоредне анатомије на. Великој Школи. %. је научни рад веома разнолик. Радио је микроскопско-морфолошке радове на авертебратама (дисертација: Кесћегсћез зиг Јез dlandes du pied дез ТЛате фг, 1895), Затим је радио у многим расправама на испитивању српске и балканске фауне, најџшре вертебратске, а после авертебратске (на пр. Амфибије и рептилије, Глас, 1900, Српске Диаптомиде, · Планктоорганизми великих језера Балканског Шолуострва, Глас, 1905 и др). Засебну скупину чине његови радови, који се тичу голубачке мушице и њених протозоичких парасита, а значе прелаз ка шротоистололији (на пр. Нова, испитивања на толубачкој мушици, Глас, 1923). Последњу скупину чине 10 радова о параситним протозоама. Општи преглед резултата одао је 5. у приступној академској беседи: Нови погледи на круг развоја праживотиња. миклоспорида, (Глас, 107, 1993). Израдио је и неколико шпражтичних списа (Упут ва препарирање животиња, 1897), неколико брошура о рибарству и пољопривреди (Како је у држави Данској, 1. и II, 1908, Рибарство у Орбији, 1900 и т. д.), Написао је и 1 део Зоологије (1923), као уџбеник за високе школе. Ј. Хаџи.

ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН, књижевник, оснивач Орпског Народног Позоришта, шпес„Ник химне краљевине Орбије (13/11 1826, Сента — 9/4 1900, Београд). Учио је гимназију у Сегедину, Новом Саду и Темишвару, философију у Пешти, а 1845 уписао се на пештански медицински факултет. 1848 дефинитивно је прекинуо студије. 1849 бачки велики жупан, Исидор Николић-Џавер, и сам познати писац, позвао та је к себи у Сомбор. Одатле је '. отишао у Лугош за судиског чиновника, а

професор

1852, на. позив патриота, прешао је у Нови Оад за професора велике српске гимназије. Овде је, због напредних, ByKOBских и народњачких идеја, дошао у сукоб с неким члановима патроната, те је (1857) примио у Пешти секретарство Матице Орпске и уредништво Летописа. Но, наишавши и овде на непријатељство истих чинилаца, одазвао се 1859 понуди Данила. Медаковића и прихватио је, уз Ђ. Поповића, сауредништво Орпског Дневника у Новом Саду. 'Ђ. је, углавном, водио администрацију и пунио просветни део листа. По 'Đ. каријеру одлучне су биле 1860 и 1861. 1860 почео. је да објављује низ оних значајних чланака о позоришту, којима је усталасао војвођанско СОрпство и тиме непосредно допринео оснивању сталног Српског Народног Позоришта, у први мах (16/7 1861) под окриљем СОрпске Читаонице. 1861, као посланик на благовештенском сабору, 'Ђ. је писао белешке са саборских седница, које је после издао у књизи: Радња Благовештенског (Сабора, 1861. Кад је ШПоповић-Даничар иступио из уредништва, Ђ. је наставио рад са '. Вукичевићем. 'Đ. je y те дане био главни чинилац свега културног полета у Војводини. Ове просветне манифестације, као што је била и свечаност о Текелијиној стогодишњици (17/7 1861), коју је он организовао, биле су смишљене прилике, да се у то време крутог апсолутизма, национални дух одржи компактан и активан. 1863 ЗЂ. је предао фактично уређивање Српског Дневника (Оветозару Милетићу, а сам се све више посветио по0з0ришту, заводећи непрекидно турнеје. 1864 Српски Дневник је био обустављен, а 'Ђ. као одговорни уредник стављен под војни суд. И ако је 1865 дошло до опште амнестије, лист више није покренут. 1867 'b. је довео новосадску трупу на гостовање у Београд. На претстави 5/11 1867 кнез Михаило је обећао лично '., да ће о свом трошку сазидати зграду за позориште у Београду. 1868 позван је %. за првог директора Народног Позоришта у Београду, а кад је (1870), креирано звање драматурга, 'Ђ. је именован на то место. 1878 Народно Позориште је затворено, против Ђ. воље, а он је постављен за наставника. 1876 постао је 'Ђ. управитељ полугимназије у Шапцу, 1878 управитељ гимназије, а 1880 управитељ учитељске школе у Београду. 1888 изабран је за професора, опште историје у Великој Школи. Пошто: је још 1892 био кратко време министар Просвете у Авакумовићевом – министарству, и исте године свечано, у размерама општег народног славља, прослављена педесетотодишњица – његовог књижевног рада, '. је 1896 пенсионисан. 1887 био је наставник краљу Александру 88 историју и географију, и пратио га је на шуту у Крим.

. је почео да пише стихове 1842 (Опомен сестри Милици). И касније је радио

— 094 —