Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

на поезији, спевавши популарну п080ришну алегорију Маркова сабља, српску химну (Боже правде) и т. д. Али од свега књижевнога рада има више значаја '. иницијаторско и организаторско деловање на културном, специјално на поз0ришном пољу. Овамо спада и Глумачка Школа, коју је основао 1870, и у којој је предавао он сам с Бачванским до 1893, као и документовани мемоар о позоришту и његовој кризи, који је предао министру Просвете 1873. Од књижевних радова, сем поменутих, ваља поменути још: биографије о Двојици Станимировића и о ЧучукСтани, Латинско-српски речник (1886), Општа историја у две књиге (1898), многобројна позоришна дела с мађарског и немачког (Шилерова Сплетка и љубав), оцене за многе уџбенике и књижевне појаве, путописи (Летопис, 183, 134, 135), занимљиве успомене у Јавору од 1892 HT. JL

Литература: А. Хаџић, Календар Орао, 1878, Застава, 1877, бр. 173, IIogoриште, 1892, Бранково Коло, 1901; А. Гавриловић, Знаменити Срби 19 века; ЈЛетопис, 1858, П, 194; Браник, 1900, бр. 44.

В. Петровић.

ЂОРЂЕВИЋ ПЕРА, филолог и државни саветник (21/6 1855, Крагујевац — 18/11 1902, Београд). Учио је гимназију у Кратујевцу, а свршио је Велику Школу у Београду. Био је од 1975 наставник гимназије у Београду и Крагујевцу, 1890 секретар Министарства – Просвете, начелник, а од 1892 државни | саветHHK. 1894 је пенсионисан, а 1901 постао је доживотни сенатор. — Шисао је студије из српске синтаксе (О падежима, без предлога, Гласник, 68—69, О реду речи у српском језику, Глас, 53), које показују савремени поглед на та питања, затим школску Теорију ~ књижевности (1892). Учествовао је у Ш издању Вукова Српског рјечника (1898, заједно са (С. Томићем и Љ. Отојановићем). Врло je брижљиво издао купљене граматичке и полемичке списе РВ. Караџића (1894—96, у 3 књиге, а 5 св.). Био је од 1897 до 1908 претседник Орпске Књижевне Задруге и У њој је био врло активан. Приредио је за штампу житије Герасима Зелића и превео је Стањуковића Џрве кораке (у издањима, О. К. Задруге). Имао је и политичку улогу као угледан члан радикал не странке,

Литература: ЈЉ. Јовановић, Пера П. Ђорђевић (Дело, 26, 1903). a

20,

ЂОРЂЕВИЋ ТИХОМИР ДР, професор Университета = (19/2 ~ 1868, Књажевад). Основну школу учио је у Алексинцу, гимназију у Алексинцу и Нишу, историскофилолошки отсек Велике Школе у Београду. Студирао је у Бечу и Минхену, где је 1902 промовисан за доктора. Био је професор у Учитељској Школи у Алексинцу,

1891.

ЂОРИЋ

1907 доцент на Университету у Београду, 1919 ванредан, а 1921 редован професор. 1916—1918 радио је у Лондону; ту и иначе по Енглеској држао је предавања из српске историје и етнографије (нарочито зашажено предавање о (Србији у (ветој Земљи). — Научни радови '. су многобројни, већином по домаћим часописима. Већи су радови: О Македонији (на енглеском, преведено на српеки и француски језик), Из Србије Кнеза Милоша (1—2, 1922 и 1924), Наш народни живот (1924, у издању С. К. Задруге), О еснафима. Ђ. је основао и уређивао часопис Карадић (1899—1903), уредио неколико књига, Етнографског . Зборника (О. К. Академије. 'B. је најбољи српски фолклориста. 27 ЂОРЂЕВИЋКА СОФИЈА (ЦОЦА«), глумица (19/9 1880, Београд — 96/7 1908, Београд). _ Ступила je ma позорницу Народног Позоришта у Београду 31/10 1895. Ангажована је за чланицу 20/6 1896. Али је она већ и раније излазила пред публику у Орпском Народном Позоришту (Нови (Оад). 1890 играла је у комаду (Сељак као милионар. Својом интелигентном и природном игром стицала. је врло брзо симпатије целокупне позоришне публике, да ce без претеривања може трећи, да је била све до своје смрти њена права љубимица. Главне су јој улоге биле: Марија (Гаврани), Јелкица (Цвет), Магргарита (Драгана), Оимона (Платонски брак), Франческа (Паоло и Франческа), СОтана. (Чучук. Стана), Нури (У долини), Ајша, Алмаза (Он), Марија (Завичај), Наташа. (На дну), Олга (Голгота), Марсела (Деш топде), i 204

ЂОРЂИЋ. В. Ђурђевић.

ЂОРИЋ МИЛОШ ДР., књижевник, новинар, стручни писац (28/9 1893, Ниш). Ђ. је докторирао на медицинском факултету у Тулузи. Учествовао је у ратовима 1912—1917 као медицинар и трупни лекар. Сарађивао је претежно сатиричним стиховима и причама, у Оловенском Југу, Шијемонту, Крфеском Забавнику, Мисли, Босанској Вили и т. д. Досад је посебно објавио збирку песама Под шаторским крилима (1922), Кад млидијах умрети, драмолет у 1 чину, тезу за докторат, Меphrite syphilitiqgue associće, затим Реклингхаузенова болест. У последње време сарађује у Политици. BP. JI.

ЂОРИЋ НИКОЛА ДР, песник (1/5 1859, Омољанац, пожаревачки округ — 29/10 1913, Окопље). Философски факултет свршио је у Београду, а медицински у Бечу. Радио (је као лекар у Нишу, Варварину, Ражњу, Неготину, Шапцу и Врању. Напослетку је био окружни лекар у Скопљу. — Шочео је писати, већином стихове, у Отаџбини, у (Србадији и у „Летопису. Збирку љубавних песама, Љубице, из-

дао је 1893 у Нишу. Затим. је написао

== 1695! ——