Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

"сажова. Сезону 1923/24 провела је на видим наукама у Бечу. Од 1924 удата је за Бранка Гавелу, директора драме.

ЂУНИС, село у Србији. Име места дошло је несумњиво од неке локалне цркве Ов. Дионисија. У рату с Турцима 1876, ту је "била главна српска одбранбена линија. 17/10 1876 Турци су заузели висове 'B. и“ потисли војску Ђуре Хорватовића. Срби су услед тога морали молити руску интервенцију за примирје, и добили су та после ултиматума Русије 0

ЂУР (Субг), варош у Мађарској, на Дунаву. Има 44.300 становника (1910), од којих је било Мађара 42.037, Срба. 15, а православних 47. — Већ за време Римљана био је Ђ. знатна војничка станица. Џо турском Јаник зван је у нашим песмама Јанок. 1594 пао је у руке Турдима. Пошто је ослобођен од Турака (1598), населио га је гроф Палфи Србима, из Бачке, који су ступили у шајкашку службу. У 'Ђ. се налази српска црква, посвећена Ов. Николи. 21. JJ.

ЂУРАЂ ДУБРОВЧАНИН (Сеог из Вабизецз), научник (1579, Дубровник 1622, Падова). Родио се као незаконито дете, те је кукавно живео, просјачећи, док га није један Млечић, који је упознао његову бистру памет, повео са собом у Млетке, и дао га на науке. Поставши свећеник, учио је на падованском Университету теологију и философију, па математику и медицину, а после неког времена шостао је тамо професор философије. Писао је доста философских и теолошких дела на латинском језику, од којих су штампана само његова Математичка писма у Паризу 1623.

31. Pp.

ЂУРАШЕВИЋИ, потомци зетског властелина 'Ђураша Илића, који се први пут помиње 1326, у пратњи (Стевана Дечанског, као челник. После је био шристалица Душанов против старог краља. 1355—56 бранио је Скрадин од Мађара, и у невољи га предао Млечанима. У Зети су га потисли Балшићи. Умро је око 1362, и сахрањен је код манастира на Превлаци. — Вероватно су његови унуци Ђурђе и Алекса 'Ђ., који су 1404 мислили да нападну Сандаља Хранића, а које су Млечани _ узалуд кушали да придобију против Балше Ш. — Ђурђеви синови: Гојчин, Ђурашин, Стефан и један непознати зову се час Ђурашевићима час Црнојевићима. Ово друго име шреовлађује од средине 15. века.

Литература: К. Јиречек, Историја Срба, П, 186—187. 2.

ЂУРАШИН СТЈЕПАН „ДР., професор ботанике Ha Университету у Загребу (22/5 1867, Оборово, Хрватска). Гимна-

зију и Университет је свршио у Загре-

ЂУРЂЕВАЈКА

бу, па је као професор гимназије био у Госпићу и Затребу. Докторат философије положио је 1895, а хабилитирао се за Доцента Университета 1899, радећи и даље у гимназији. 1915 ослобођен је рада у средњој школи, и постављен за ванредmora професора Университета. · Шредаје ботанику на Университету (философски и ветеринарски факултет) и у Вишој Педатошкој Школи у Загребу. — Ђ. је написао већи број научних радова из морфологије и систематике биља, а познат је и као врло плодан популарни писац и као цисац уџбеника за средњу школу. ТЕ |.

. ЂУРЂЕВ ДАН, старински пролећни празник, са циљем, да се осигура, на првом месту, шлодност у стоци (»сточни Велигдан«), а затим и плодност људска и најзад пољска. Демони и божанства, која могу доћи у 'обзир, имају (што не изненађује) хтонични карактер (отуда се радње врше шре изласка. сунца, и то често на реци, отуда многобројна, врачања и тгатања). Међутим ваља нагласити, да највећи број обичаја спада у чисту магију, при чему онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство. Централно место има ритуална, сакраментална жртва јагњета, са KOјим се »причешћује« сва чељад. Пре 'B. јагње, и сва ситна стока и сточни шроизводи, табуирани су. Од врачања | најважније је превлачење сточне плодности. Та магична радња врши се ноћу, и врше је жене (ретко људи), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). Ове то показује, да је обичај веома, стар. На сличан начин привлачи се и пољска плодност. Са великом ревношћу · пратикују се и љубавна врачања и гатања. Врсте гатања и предмети, по којима се гата, врло су многобројни (по хлебу, јечму, копривама, кукавици, свињама, роси и т. д.). Велики значај има и купање на реци, шре сунца. Са кушањем је у вези и дивинизирање разним магичним биљем (селеном, копривом, врбом, дреном, зеленом пшеницом и др.), којим се људи и жене ките, или »причешћују« или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, и др. По некад се у реку бацају венци од разног цвећа, или сипа млеко. То је свакако жртва претцима. (В. Етнографски ЗборНик, 31, 71 и даље) У (обредним) песмама, које се тога дана певају, апострофира се понекад (Овети) Ђорђе (који је ту заменио неко раније божанство). В. Чајкановић.

ЂУРЂЕВАЈНА, младина венчана _кошуља, од ланеног платна са широким рукавима. Вез је на њој израђен махом срменом жицом, а крашен кићанкама од разнобојних Ђинђуфа, асприцама и свиленим кићанкама и шљокицама. Носе је Ha Косову. Д. 193.

= 697 —