Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

лике већином љубавне, али има нешто и

шаљивих, па доста побожних, и неколико.

озбиљних епског карактера, као на пр. Даворија у смрт Марка Краљевића. Него и његове љубавне песме нису никако 03биљне. Види се јасно, да се Ђ. љубављу и женом шали, често и руга, при чему не зазире ни од пикантних сцена, које је од. чести узимао и из Бокачева Декамерона. Иначе Ђ. по песничком таленту и укусу, по лепоти форме и звучности стиха, спада међу најбоље наше старије песнике. Пошто се 1705 вратио у домовину, његова поезија добија углавноме сасвим други смер, те он пише од сада готово саме побожне песме. Најпре узе да обрађује мотив (библиске Магдалене, можда већ 1705. Тако су постали његови Уздаси Мандалијене покорнице, који су издани тек 1728, као велика песма са осам »уздаха« т. ј]. певања. Испрва песма се је имала састојати само од два певања, и то тако, да је прво било састављено од разних комада првога и седмога, а друто опет од разних жомада трећега и другога. Како се из самога натписа види Уздаси нису епска песма, него осам лирских Магдалениних монолога, у жкојима она спознаје, исповеда и жали своје грехе и размишља о Богу и божјој љубави. То су. дакле побожни осећаји и теолошке рефлексије, којима 'Ђ. хоће да искаже своју побожност, али опет му је најбоље испало четврто шевање, где описује грешни живот Магдаленин. Годину касније после Уздаха издао је Ђ. (у Млецима, 1729) Салтијер словински, први наш превод целога псалтира, што га je 'D. CBDшио још 1718 по латинској 'Вулгати, али узимљући у обзир донекле и јеврејски оригинал, друге преводе и разне коменTape. Превод је врло добар, у лепим стиховима равног метра. Него и као бенедиктинац '. се није сасвим одрекао љубави и шаљиве песме, те је као »опат мелитенски« – испевао Сузе Марункове, врло вешто састављену пародију тужбе младог момка Марунка с отока Млета, који је несрећно заљубљен. 'Ђ. се огледао и на пољу прозе. Пред Салтијером има доста дуг Живот краља Давида, а у рукопису је оставио врло опширан живот Ов. Бенедикта, оснивача бенедиктинскога. реда.

Откада се вратио у домовину, 'B. се бавио више науком неголи књижевношћу, те je неуморно истраживао | најстарију историју и археологију старе Илирије, те је о томе оставио много обрађеног и необрађеног материјала. Од свега тога, уз пар ситнијих ствари, издао је само једно повеће дело ДГ. Рашјиз арозбојив (Мледи, 1730), којим је хтео доказати, али није доказао, да се је брод, којим се је Св. Павао возио из Азије у Рим, сломио код Мелите у Јадранском Мору, т. ј. код дубровачкога Млета, а не код Мелите у Средоземном мору т. ј. код Малте. Осо-

ЂУРЂЕВИЋ.

бито је важно, што је Ђ. први почео прикупљати материјал за биографије стари- · јих дубровачких књижевника у делу Vitae et carmina nonnullorum yivium Rhacusinorum, ; | Литература: Дјела Hmannja IIopum (Стари писци хрватски, 924, 1917, 95, у штампи). 6 М. Решетар.

ЂУРЂЕВИЋ ИСО, књижар, издавач у Београду (10/9 1887, Шитомача, Хрватска). Свршио је основну школу, служио по књижарама А. Џајевића у Новом Саду, 0; Цвијановића у Београду, и Ст. Куглија у Загребу. Основао је своју књижару у Сарајеву 1913, у Београду 1921. Главна издања: Мала Библиотека, Одабрана Библиотека и (Савремене Књиге. Број његових издања је око 200, од којих су 80 распродата. И. JJ.

ЂУРЂЕВИЋ НИКОЛА ДР.) адвокат, државни саветник (12/10 1864, Доњи Михољад, Славонија). Основну школу и гимназију свршио је у (Осеку, а правне науке у Бечу и Загребу (1889). 1893 отворио је адвокатску канцеларију у Броду (Славонија), где је био адвокат до 1990, када је постао повереник за правосуђе код покрајинске управе у Загребу. 16/2 1921 именован је за претседника земаљске владе у Сарајеву, а 11/7 исте године постао је покрајински намесник за Босну и Херцеговину. 1922 постао је члан Државног (Оавета. Бавио се политиком и журналистиком, те је сарађивао у Орбобрану, Застави и Народном Гласнику. Био је први потпретседник српске Haродне радикалне странке у Бојводини. Од 1897 па даље био је стално посланик на српским народним и црквеним саборима у Карловцима, а 1907 изабран је за потпретседника – сабора. 1900—1908 био је један од главних сарадника и поузданика босанско-херцеговачких муслимана у њиховој борби за верску и просветну самоуправу. ..

ЂУРЂЕВИЋ CTAMEHHO, pajap (6/11 1888, Крњево, смедеревски округ). Као чобанче у своме крају и као радник у Београду пао је у очи са својим покушајима, те је примљен у београдску уметничку школу. Пошто је свршио ту школу, студирао је вајарство у уметничкој школи у Прагу и у Паризу соје Nationale Зирепеште дез Веаих-Ат, 1924 приредио је у Београду изложбу својих радова, већином портрете виђених српских јавних радника. Познатији су му радови, бисте:

кнегиње – Љубице, H. Пашића, ~ краља. Петра, Опоменик – Трећепозивцу, = Карађорђу и т. m. 8. 177.

ЂУРЂЕВИЋ (ЂОРЂИЋ) СТИЈЕПО (Слог 1), шесник, дубровачки властелин из почетка 17 века. Уз неке незнатније љубавне и шобожне песме написао је Дервиша, ванредно живахно и духовито са-

— 699 —