Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЂУРЂЕНОВАЦ

стављену пародију тужбе босанског дервиша, који је несрећно заљубљен. МР. ЂУРЂЕНОВАЦ, насеобина у Славонији, жупанија Вировитица К(Осек), котар Haшице, од Нашица 9 км к северозашаду; железничка станица СОушине—Ђ. славонске вициналне ~ железнице = Осек—Крижевци. Ma 2.074 становника, пучку школу (нашичку), творницу танина, шаркета, бачава, паропила. Ту је Вука Д. Д. за израду шуме. Ј. Ин.

ЂУРИЋ „ДИМИТРИЈЕ, ђенерал, упра'витељ Војне Академије (29/9 1838, Београд — 19/10 1893, Београд). Овршио је целу тимназију у Београду и 29/10 1855 ступио је у Артилериску Школу. 19/8 1860 унапређен је ва пешадиског потпоручника, 1862 за поручника, 1861 био је послат у топографско одељење Главног 'Ђенералштаба у Берлин. 5/2 1863 поднео је оставку, јер није испуњено обећање да ће ступити у пруску вишу војничку школу. Оставка му је била уважена, и он је отишао у Русију, где је био 1864 примљен у чину пешадиског поручника. 1865 ступио је у Николајевску Ђенералштабну Академију, коју је свршио 1867, и вратио се у Србију, где је био примљен у чину Ђенералштабног поручника 5/12 1867. За Ђенералштабног капетана 1 кл. унапређен је 1873, за потпуковника 1876, за пуковника 1881, за ђенерала 1893. У трупи је служио врло мало: као млад водник (1860—1861), и у Русији (1 гоmany), a као Ђђенералштабни пуковник 1881 командовао је пешадиском бригадом стајаће војске. Био је у Главном Ђенералштабу начелник Историског и Оперативног одељења, у Министарству Војном начелник економног одељења, два пут министар Војни (1889 и 1892). Неколико месеца био је референт Пешадије у команди Активне Војске (1883), два шут управник Војне Академије (1888 и 1899), и од чина јђенералштабног поручника (1867) све до смрти био је професор Војне Академије. Предавао је ту многе предмете, но главни и стални су му били Тактика и Стратегија. 1879 био је делегат владе за одређивање границе према Бугарској. Као министар Војни 1889, предузео је утврђивање границе према Бугарској, ради чега је био образовао »Тајни Комитет за утврђивање наше границе«. Рачуна се као истакнути војни педагог и философ. У рату 1876, као ђенералштабни мајор, био је главни интендант, у рату 1877—78, као Ђенералштабни потпуковник, био је начелник штаба Шумадиског корпуса, у рату 1885, као Ђђенералштабни пуковник, био је главни интендант. Био је обилат писац и књижевник. Сем многобројних чланака у војним и научним часописима (Војин, Ратник, Гласник Орпског Ученог Друштва, Глас Академије Наука), штампао је: Основи Тактике три рода

војске, елементарни део (1879), Основи тактике три рода војске, примењени део (1881), Тактика великих тактичких тела (1885). После његове смрти штампана је Стратегија (по предавањима краљу Александру, 1895). 1885—1886 штампан је у Ратнику са засебном пагинацијом. Рад главне интендантуре у рату 1885/86 год. а после смрти штампана је, такође у Ратнику 1894, Грађа за Историју српско-турског рата 1877/78 године, коју је Ђ. радио по налогу српске владе за Руски Главни Ђенералштаб. Од превода штампао је: Рат-

на начела Наполеона (са француског; пре-

вео као питомац Артилериске Школе), и са немачког Тактика (од Грисхајма, штампано у Војину). В. Белић.

ЂУРИЋ ДРАГИША MP. статистичар (23/11 1858, Крагујевац — 8/10 1924, Београд). Свршио је гимназију у Крагујевцу, а философеки факултет (државне науке) у Лајпцигу, Јени и Хајделбергу, где је 1884 промовисан за доктора философије. Постављен је исте године за писара у Министарству Финансија и послан је у Беч на студије статистике. Ради свог политичког уверења често је отпуштан и премештан. 1907 постављен је за шефа трговинске, а касније и државне статистике. 1876 ступио је у добровољце и био је рањен. Учествовао је и даље у ратовима 1885, 1912, 1913, а 1914 пошао је у рат као резервни артилериски капетан 1 класе, одакле се вратио на дужност директора државне статистике. Рад му је концентриран више око званичне српске статистике. Докторска му је радња О васалним државама и протекторатима, а статистичка Попис кућа и станова у Београду 1907. PP. (.

ЂУРИЋ МИЛАН, шрота (9/3 1844, Заовине, округ ужички —— 30/4 1917, Рим). Свршио је основну школу и Богословију. 1862, при бомбардовању Београда, на челу ђачке чете учествовао је у сукобу с Турцима. 1875 био је претседник усташког одбора за Босну и Херцеговину. 1876, у рату против Турака, био је рањен као бригадни свештеник и добио је два ратна одликовања. Изабран је први пут за посланика, 24/10 1878, па је после биран још у 20 избора. У шочетку 1886 био је оптужен за саучесништво у убиству народног посланика Напредне Странке Вељка Јаковљевића (из Љубића, округ руднички), затворен, злостављан и после тромесечног затвора пуштен из недостатка доказа. Но по наредби из Ђеограда требало га је поново затворити за исту ствар. Извештен о томе побегао је, у априлу 1886, у Црну Гору, а одатле је, у августу 1887, отишао у Цариград. У избеглиштву је провео три године, па се, у априлу 1889, после абдикације краља Милана, вратио у Орбију. Узиман је на одговор и за Чебинчеву аферу, али није ни затваран ни суђен. 24/6 1899, због Ивањданског атен-

== #7100: