Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЕДМУНД МОСТЕР

мичку, битољску и охридску), које су ушле у састав српске патријаршије.

Литература:В. ТепловЂ, Грекоболгарски церковнеги вопросљ (1889); И. ШПалБмовЂ, Болгарскан Екзарх1искал церковт, первоначалљное и современное ен устроисетво (1896); TI. Балкански, Српски народ У скопљанској епархији (Дело, 1899): M. Иванић, Из црквене историје Срба у Турској 18 и 19 века (1909). :

Р. Грујић.

ЕДМУНД МОСТЕР И ДРУГ ML. MH., Загреб. Основано _ је 1911. Капитал је 5,000.000 дин. Друштво је преузело “Qa"брику истоимене приватне фирме, која. је подигнута 1906. Данас друштво има, фабрике у Загребу, Лепоглави и Берлину, у којима израђује писаљке и пера >Шенкала«. У фабрикама је запослено око 400 радника. Покретна снага је 110 о

ЕЗЕ ЛЕОН. B. ese.

ЕКАВСКИ ГОВОР. HB. Источни дијалекат. ЕКЛИСИЈАРХ, манастирски часник, У рангу иза иконома. Главна му је дужност била брига око вршења култа и чување богослужбених предмета, књига и разних драгоцености. Отога су за ту службу постављани обично најпобожнији и најобразованији монаси. Помоћник ЈЕ. зове се параеклисијарх. У. народу су за те службе позната имена клисар и црквењак.

, OR

ЕКЛОГА (избор закона), византиски законик, издан 739, за владе Јава ЈП Исавријевца и сина му Константина МУ Копронима. За разлику од других правних збирака под тим насловом, ова се НЕ. зове Исавријевска. Састављена. је из Јустинијанових законика и новела, али са знатним изменама, или »исправкама у смислу човекољубља«, како је то одмах у званичном наслову истакнуто. — Законик је подељен у 18 отсека и обухвата приватно (1—16) и кривично право, највише се бави породичним и наследним, а. нај мање стварним правом. У E. je јасно испољена тежња за реформама у праву, у смислу, да се право удаљи од Јустинијанове кодификације и приближи Haродном обичајном праву. Нарочито су већа отступања у породичном, – специјално брачном праву, где је јак утицај канонског права, и у наследном шраву, особито у интестатском наслеђивању. Е. је рано преведена на словенски, како мисли Зигељ, за владе цара Симеона, у Ђугарској, и ушла је у т. зв. штампану Крмчију као 49 глава (српска Крмчија нема те главе). 46 глава штампане Крмчије под насловом »закон судни људем цара Константина Великога«, у 32 параграфа, није ништа друго него словенска компилација, постала у исто време у Бугарској, чије су две трећине (23 параграфа) узети из Е., највише из 17 отсека,

где се говори о казнама. Е. је употребљена као извор и при саставу Закона дара Јустинијана. Р. Поповић.

ЕКСПЕДИЕНТ ПОШТАНСКИ. B. Неерарне, контрактуалне шоште.

ЕКСПОЗИТУРА ПОШТАНСКА. Б. Помоћне поште.

ЕКСТЕНСИВНО ГОСПОДАРЕЊЕ (ГАЗДИНСТВО), у противности према интенсивном, назива се пољопривреда, у којој на сталну површину долази мало канитала

| (аграда, мелиорација, стројева, стоке) или

рада, те се тло слабо искоришћује. Привреда на нашим планинама и на јавним пашњацима је типично екстенсивно искоришћавање земље. Дужност је државне управе, да просвећивањем народа омогући провођење бољих метода привреде, преnasa са екстенсивнијег на интенсивније газдинство, јер је у интересу државе, да се површина тла, што боље искоришћу је. У нашим заосталим крајевима отпада од зиратне земље на угар (необрађене оранице) у Лици 15%, око Битоља 19%, У Босни и Херцеговини преко 50%. На земље које у опште нису искоришћене долази у Далмацији 14%, северној Орбији 44%, · јужној (Србији 59%, Црној Гори 72%. У самој Орбији има необрађенога тла близу 5 милиона ха, готово толико, колико сва наша држава има ораница и вртова заједно. Литература: 0. Франтеш, Које су границе стављене интенсивирању пољопривредне производње у Краљевини OXO? 0. Ф. ЕЛАФИТЕС (Elaphites vw. ј. Јеленска острва), скуп од 7 острва, на источној страни Јадранскога Мора, у дубровачкој области, југоисточно од Млета. Сада су то острва Олип, Јакљан, Шипан, Лопуд, Колочеп, Дакса и Локрум. Лопуд се је још у 13 и 14 веку звао Далафота т. ]. da Lafota, Ј. М-н.

ЕЛЕКТРИЧНА ЦЕНТРАЛА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСНЕ основана је 1891, као приватно концесионирано предузеће. После Светског Рата општина је одузела Е. Ц. од концесионара, а пресудом избраног суда прешла је 1924 у својину општине. Покретна снага је парна од 7.000 HE. Дневно производи 45.000 II

ЕЛЕКТРИЧНА ЦЕНТРАЛА ФАЛА А. Д., Београд. Основана у данашњем облику 1993. Капитал је 5,000.000 динара. Све су акције у рукама друштва НЕлектроверке А. Г. у Баселу, чији је капитал 20 милиона швајцарских франака. Друштво је преузело електричну централу Фалу на "Драви, у (СОловеначкој, од дотадашњег сопственика = Електричног Друштва y Грацу. Целокупна произведена електрична енергија претставља 40.000 НР. Од Фале се струја спроводи у Лашко (78 км),

= 706 —