Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
тде се трансформира. Поред Марибора и
петнаестак општина, добијају електричну .
енергију из те централе трбовљански
рудници, хемичка фабрика Руше, фа-
арика цемента у Зиданом Мосту и др. G. 31:
ЕЛЕКТРИЧНЕ ЦЕНТРАЛЕ нису у наTIOJ земљи ни издалека искористиле ни богате руднике угља ни водене снаге, које могу да се искористе за производњу електричне енергије. Поред оскудице капитала за остварење већих пројеката, којих има много, главна је сметња грађењу нових НЕ. Ц. и то, што се за веће централе не могу лако наћи потрошачи за електричну енергију, коју би оне произвеле. Највеће Е. Ц. подигнуте су или у индустриски најразвијенијим крајевима, или у крајевима, где је било у изобиљу сировине, за чију је прераду потребна јевтина електрична енергија.
Е. Ц. има у целој земљи око 150, и то као самостална – предузећа ~ (општинска, или приватна), или као споредне инсталације већих шредузећа, која снабдевају електричном енергијом своју општину или и околне општине. — Калоричне централе подигнуте су у свима већим варошима у оним крајевима, тде нема Довољно водене снаге (Војводина, Србија), или. где има толико угља, да није било потребно традити хидроцентрале (Босна). Најважније калоричне централе су у: Београду, Загребу, Вараждину, Апатину, Сремској Митровици (Сремска Електрана Д.Д., НоBOM Саду (Новосадско Електрично Друштво), Великом Бечкереку, Вршцу, Великој Кикинди, Земуну, Крагујевцу, Старом Бечеју, Шапцу, Великом Градишту и т. д. — Хидроцентрала има нарочито у Словеначкој, Хрвалској, Босни и Далмацији. Највеће су: Фала на Драви, Краљевац, код Омиша, Манојловад у Далмацији, Јаруга у Далмацији, Јајце, Овзаљ, код Карловца, Тетово, Зелени Вир, код Окрада, Сарајево, Бања Лука, Травник, Ваљево, Ужице, Ниш, Лесковац, Овчар и Каблар, Чачак, Краљево. Многе од садашњих КЕ. Ц. могу да појачају своју снагу, јер нису искористиле сву водену снагу, а несумњиво је, да ће с развитком индустрије у опште бити олакшано оснивање нових BH. IL на води и, нарочито, на богатим рудницима лигнита и млађег мрког угља, чији се превоз на велике даљине не исплаћује. О. Џредић.
ЕЛЕКТРИЧНИ МЛИН ОКРУЖНЕ БАНКЕ, Ниш, Основан је 1911. Поред електричног мотора од 150 НР има локомобилу од 195 НР. Капацитет је 5 вагона дневно. дапослено је до 30 радника.
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ИНДУСТРИЈА, жкоје до уједињења није у нашој данашњој држави скоро никако било, почела је после уједињења нагло да се развија. (Ове
јаче искоришћење електрицитета као по-
== 107 ——
ЕЛЦЕ
кретне снаге, и све већа потреба за оснивањем нових централа, дала је маха оснивању многих предузећа за инсталирање централа. и оправку и израду електричног материјала. Многа од предузећа, која се називају предузећима ва електричну индустрију, у ствари су или технички бирои за израду шланова. за инсталације, или атентуре, или стоваришта материјала истоимених страних – предузећа. Таква cy: Југославенско Сименс Д. Д., Загреб (основано 1923, 200 чиновника и радника, капитал 1,500.000 дин.), које је инсталирало преко 40, и то од највећих, цен-
'трала у нашој земљи; Елин, Југословен-
ско Друштво sa Електричну Индустрију (основано 1922 у Загребу, капитал 5,000.000 дин.);. Југославенско Ганц JI JL, ЗатребЂеоград; Југославенско АГ Електрично Друштво, Београд (основано 1929. капитал 5,000.000 дин.: Југославенско Електрично Акционарско Друштво Браун-Бовери, Београд (основано 1993, капитал 3,000.000 дин.): Југославенски Кременецки Заводи за Жаруље и КЕлектрику, Загреб (основано 1920, капитал 3,000.000 дин.) Ивзрадом појединих врста електричног материјала баве се углавном сва предузећа, која се једино могу и сматрати индустриским предузећима, а не само бироима или агентурама: Трансформатор IL Д. Љубљана (основано 1928, капитал 5,000.000 дин.) израђује "трансформаторе; Волта Д. Д., Марибор, израђује сијалице; Север Творница Електричних Стројева Д. Д., Суботица (основано 1923, капитал 1,000.000 дин.), израђује моторе, генераторе, трансформаторе; Енергос Д. Д. за Електротехничку Индустрију, Осек; Велоке A. JL, Београд; Акумулатор JL Д. Марибор; Синдаг, Југославенска Олабострујна Индустрија Д. Д., Загреб, израђује елементе, батерије, телефонске и телеграфске апарате; Светла Д. Д. за Жарнице, Електротехнико ин Аутоматеријал, Љубљана (основано 1992. капитал 1,000.000 дин.) Итес, Југославенска, Творница Електричних ОтроjeBa JI. JL, Карловац (основано 19920, капитал 1,250.000 дин.), израђује електромоторе. Има и других, мањих предузећа, која израђују електрични материјал m вероватно ће њихов број све више расти, а нарочито ће се предузећа из прве групе све више претварати у права индустриска предузећа. C. Предић.
ЕЛЕКТРО-ТЕХНИЧКИ ЗАВОД. В. Семинари (заводи-институти) на Университету у Ђеограду.
ЕЛЦЕ ТЕОДОР ДР. (Еље), историчар југословенске реформације (17/7 18923, Алтен, код Десау — 97/6 1900, Млеци). Учио је гимназију у Десау, 1842—44 протестантску теологију у Тибингену, 1844—45 у Берлину. Живео је као васпитач Анхалтског принца до 1847 у Италији, до 1851 у Немачкој, 1851 у Трету, 1852—65 био је пастор у ЈБубљани, 1865—68 у Мерану,
*