Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЕМА МЛИН Д. JI.

од 1869 до пенсионисања (1891) у Млецима. У Љубљани се јавио код B.. поред осталих његових научних интереса, и интерес за литературу и културну историју реформације код јужних Словена, особито у Крањској. Од 1955 објављивао је Е. о том предмету посебна издања и писао чланке за љубљанске МанЋћеЏипвеп а. Ћазбог, Мегејшпез, протестантске енциклопедије, Aligemeine deutsche Biographie, а нарочито од 1880 за GeqkH Jahrbuch der Gesellschaft таг die Geschichte des Protestantismus in Oesterreich, — Irana BH. дела cy: Geschichte der evangelischen Gemeinde Laibach (i856), Budget des evangelischen Gymnasıiums in Laibach 1852 {Mitth, 1862), Die Superintendenten der evangelischen Kirche in Krain (1863), Die Universitat Tibingen

und die Studenten aus Krain (1877), Die An-_

finge des Protestantismus in Krain {Jahrbuch, 1880), Paul Wiener (Jahrbuch, 1882), Die slowenischen protestantischen Gesangbiccher (Jahrbuch, 1884), Die slowenischen protestantischen Katechismen {Jahrbuch, 1893), Die slowenischen protestantischen Postillen {Jahrbuch, 1893), Die slowenischen protestantischen Gebetbicher {Jahrbuch, 1894), Die slowenischen protestantischen Ritual-, Streit-, Lehr-, und Bekenntnisschriften {Jahrbuch, 1894), Die slowenischen protestantischen Bibelbicher (Jahrbuch, 1895), Primus Trubers Briefe (Тиbingen, 1897), Die Rektoren der krajn, Landschaftsschule in Laibach \{Jahrbuch, 1899), Die evangelischen Predigčer Krains im 16, Jahrhundert (Jahrbuch, 1900—01), Е. је тражио систематски библиотеке са. радовима књижевне продукције југословенских протестаната и архивске документе за њихову историју. Он је поставио испитивања овога доба на јаку основу. При употреби архивске грађе, показивао је КЕ. мало смисла за брзу могућност контроле, а у литерарно-историским чланцима CaMO библиографско- дескриптиван дар. E. је сметало слабо познавање језика и азбуке (ћирилице и глагољице).

Литература: Сизећп у, ЕђЉепвгешћ, Сагшоја, 1908, 87—97; Кидрич у Оловенском биографском лексикону, 156—159.

Ф. Кидрич.

ЕМА МЛИН Д. Д., Пожега. Основан је 1014. Капитал је 5,000.000 дин. Капацитет је 4 вагона дневно. Покретна снага је 150 HP. Запослено је 25 радника.

ЕМАНУЕЛ ЂОРЂЕ, Ђенерал кавалерије руске војске (2/4 1775, Вршац — 1837, на Кавказу, у Русији). Као ученик српске школе у Вршцу, Е. је остао међу добровољцима да чува варош, кад су аустриске трупе 1788 напустиле варош, нападнуте од Турака. Не знајући да су редовне трупе напустиле варош, Турци нису пошли даље, и варош се одржала. Овај успех омилио је КЕ. војничку службу, и он је, преко воље својих родитеља, 1789

ступио у: Михаљевићев фрајкор, са њим прешао у Србију и остао до распуштања фрајкора. По том је Е. ступио у пук барона Оплени, са овим био у Румунији, и тамо остао до мира 1791. По доласку у Вршац исте године поново је ступио у Михаљевићев корпус као каплар, и до 1794 учествовао је у свима борбама тог корпуса против Француза. 1794 примљен је“ у мађарску гарду, и био је произведен за коњичког потпоручника. 1797 измолио је отпуст из гарде и аустро-угарске“ војске, па је отишао у Русију, где је примљен у чину коњичког поручника у лајбхусарски пук. 1799 произведен је за коњичког капетана у гарди, 1800 за пПуковника, 1902 шрешао је у армију (Кијевски драгунски пук), 1812 произведен је за Ђенерал-мајора, 1817 за ђенерал-лајтнанта и постављен је за команданта драгунске дивизије, 1828 за Ђенерала жкавалерије. E. je учествовао у рату са Турском 1789 и са Француском 1793 као аустриски добровољац и официр. У рату 1806—07 против Наполеона учествовао је као труски официр и одликовао се у бојевима код Пултуска, Гејнсберга и Фридланда. У руско-француском рату 1812, као командант коњичког пука, учествовао је у свима бојевима, и нарочито се одликовао у боју код Мир (28/6) и Вјазме, те је добио чин генерал-мајора. У рату коалиције против Наполеона 1813 одликовао се у бојевима код Луцена и Бауцена, и у свима бојевима у Шлезији, a нарочито у битци код Лајпцига (6 и 7/10), где је стално био командант претходнице или заштитнице. У рату 1814 и 1815 такође је учествовао као командант претходнице, и одликовао се у бојевима код Ремса и Париза, за шта је произведен у чин генерал-лајтнанта. По повратку у Русију одређен је био за команданта драгунске дивизије (4), а 1826 за команданта целокупне војске на кавкавској линији. Овде је Е. показао и политичарске способности, јер је успео да сва кавкаска племена, сем Карачаеваца, мирним путем признаду руску власт и положе заклетву на верност. Племе Карачаеваца покорио је 1828 силом. За овај рад произведен је за ђенерала кавалерије (пуни ђенерал). Последње године живота провео је Е. у сталним експедицијама и борбама, 1830 је био тешко рањен (код тврђаве Внезапни), 1831 је напустио војничку службу и до смрти је живео на свом имању, које је добио као награду за храбро држање против разних непријатеља Русије. Белић.

ЕМОНА (Етопа), у античко доба име Љубљане. КЕ. је првобитно илирско насеље. Доцније су га вероватно заузели Таурисци, келтског порекла. НЕ. је била насељена јамачно већ више од 2.000 пре Христа. Од 34 пре Христа била. је римска колонија. За време далматинско-

= #09 —