Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

панонског устанка (6—9 по Хр.) била је НЕ. важно место за Римљане, који су ту чували непријатељске таоце. 14 по Хр. Август и Тиберије опасали су град једним зидом с кулама. Тај зид се делом очувао до данас. 388 заузео је Е. Максим, али је Теодосије опет ослободио. Цар Валентинијан се ту бавио 364. Последњи пут ce E. помиње 408, кад се Аларих улогорио с војском пред градом. Е. је најпре припадала Панонији, а од 2 века по Хр. Италији. У 4 веку Е. је била владичанска столица.

ЕНГЕЛ ЈОВАН ХРИСТИЈАН. (Јоћалл Christian von Engel), gcropHk (17/10 1770, Левоча, Чехословачка — 20/3 1814, Beq). Основну и средњу школу је учио у Левочи и Братислави (Пожуну), а Университет у Гетингену. Ту су му били учитељи Херен и Шлецер. После свршених студија постао је практикант код“ Ердељске Дворске Канцеларије у Бечу (1791), а 1793 унапређен је за акцесисту. 1794 постао је ценсор књига, 1795 канцелиста, 1799 дворски конциписта. Саветник евантеличке консисторије је постао 1801, а 1812 је постављен за дворског секретара, све код исте канцеларије. — Рођен у немачком граду, а словачкој и руској околини, у угледној протестантској породици, која је држала с Мађарима, КЕ. је понео од куће жив интерес за многоврене проблеме и довољно подобности, да их тачно схвати, да није био брзоплет и жесток полемичар. Написао је веома много. Дела су му непрегледна, више историски магазини него историје. Био је тенденциозан. Хтео је доказати права Мађарске на све »споредне« земље, ваљаност племићске управе и добре стране протестантизма. Пред аустриском полицијом, која ma је гањала, тврдио је да све ради само у корист Хапсбурговаца. Нису му веровали. Остао је сумњив као мађарски патриота, протестантски взелот и пријатељ (Словена, о чијој је прошлости писао. — Најважнији су му историски радови Сезсћећее des Ungrischen Кејсће und seiner Nebenlinder (I-IV, 1797—1804), Geschichte des Freystaates Ragusa (1807), и Geschichte des Ungrischen Reichs (—У, 01814). У првом делу је најважнија историја словенских и влашких држава, које су Мађари имали, или на које су полагали права. Е. је помешао све те историје кроз све четири свеске, али углавном је у првој историја Бугара, у другој Хрвата, у трећој Срба, а у четвртој Влаха. Особито се ценила српска историја због нагомиланог историског материјала, и због тога, што је Е. извео Рајића, који је био већини странаца неприступачан, Срби нису били задовољни с због његове државноправне тенденције и уображеног високог тона. Ипак су га много преводили, а Давидовићева историја је прави извод из Е. Јиречек та је прогласио својим прет-

ЕНГЛЕСКИ ПУНОКРВНИ КОЊ

ходником у састављању српске историје немачким језиком. Историја Дубровника је много "боља. Још Добровски ју је хвалио а. Дум Иво Стојановић ју је превео · и допунио (Повјест Дубровачке Републике, 1922). Превод иде до стр. 239, а даље је најновија историја Дубровника од преводиоца. :

Литература: А, ЕЈедег, Веигаре zur Wurdigung der ungarischen Geschichtschreibung, III (Historische Zeitschrift, 19, 1868); Ј. Радонић, ШПрилошци историји словенског препорођаја (Летопис, 201—03, 1900); L. Thall6czy, Johann Christian von Engel und seine Korrespondenz {1770 bis 1814), Aus der Ungarischen Rundschau (1915); Н: Радојчић, Из историје хрватске

и српске историографије (Југославенска Њива, 7, 1923). Н. Радојчић. ЕНГЛЕСКА СВИЊА. ШПоједине багре

Е. С. прешле су и на континент, а у наше 'крајеве дошле су јоркширска, баркширска, линколнска, корнвалска, сусеке и суфолк, Осим јоркширске и баркширске свиње друге су багре остале осамљене · У појединим узгојима великих поседа. Јоркширска и баркширска свиња се у нас узела у већој мери за укрштавање т. ј. за оплемењивање домаћих пасмина, и то јоркширска нарочито у бившој беловарско-крижевачкој жупанији и у Загорју, а баркширеска за укрштавање с туропољском свињом. Осим тога има и многих чистих узгоја у разним пределима. (8. Јоркширска и Ђаркширска свиња.) 2

ЕНГЛЕСКА ТРГОВИНСКА БАНКА (Вгtish Trade Corporation), Ilegrpama Лондон, филијали Данциг, Београд, Загреб. Основана, је 1916 у Лондону. Филијал У Београду од 1921. Капитал 1,000.000 фунти. Резерве 325.000, повериоци 9,225.000, готовина 148.169, дужници 1,999.000, чиста добит 75.710 фунти, дивиденда 6%. — ШПретседник Лорд Фарингдон, директори у Београду Кларк и O O

ИС.

ЕНГЛЕСКИ ПОЛУКРВНИ КОЊ. (ћанБгеа), Разни облици коња, који су у 18 и 19 веку постали у НЕнглеској и другим земљама укрштањем енглеског (пунокрвHOT) племенитог коња за трку са разним другим шасминама, зову се заједничким именом Е. П. К. Главне су врсте: Норфолктрабер (касач), Англонормански коњ (каросиер), велики Нониус у Мезехеђешу, Roadsters, Hackney, Cobs, мекленбуршки коњ, хановерански (и каросиер и јахачки коњ), и холштајнски коњ. Из Енглеске ву експортиране у друге земље Европе, па и у пределе наше државе, где служе делом за гајење у чистој крви, делом опет за укрштање с другим пасминама (в. Коњарство, НЕргеле, поједине Ma

00% “ ЕНГЛЕСКИ ПУНОКРВНИ КОЊ | (ћогоцећ-Бгееа), племенити коњ за трке. По-

== #7100: —