Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЕПАНАГОГА

стао је у Енглеској у 17 веку, а води по“ рекло од арапско-берберских коња, који су за време Мавара дошли из Шпањолске и окциденталних кобила, те претставља мешани тип. У ужем смислу означују се данас овим именом енглески. племенити коњи за трку, чији су родитељи и прародитељи по оцу и матери уписани у Сепегае 5еадфђоок, Назив је конвенционалан и неправилан, јер је свака племенита у чистој крви одгојена животиња »пунокрвна«. Испрва се назив правилно употребљавао само за оне коње, који су били унети у јавне књиге, дисте. Најзнаменитије линије тога коња јесу од пастуха: Darley Arabian, Godolphin и Byerley Turk. IIo спољашности овај коњ је сличан час оријенталском час окциденталском типу. Висина је до гребена 160—180 см. Према сврси, којој поглавито служи (за велику брзину на кратке даљине) прса су нарочито у дубини и дужини добро развијена. Врат је дуг и често погрешан, а сапи су исто тако дуге. Предње ноге су често погрешне. Што се брзине тиче, тражи се редовно, да коњ пређе 840 м у минуту. — Почетком 18 века пренет је тај племенити енглески коњ за трку у Америку и Европу, те се брзо раширио даље, свуда као прворазредни тркач. Постале су разне ергеле, које су одгојивале и гаје овај тип у прилагођеном облику и додавањем свеже крви, на пр. Тракенен (Тгаkehnen) y Немачкој и Китшбер у Мађарској. Као луксусни коњ дошао је он и у пределе наше државе, где се на многим местима гаји у чистој крви или употребљава за укрштавање са другим пасминама у циљу оплемењивања. (в. Коњарство, Ергеле). С. Улмански.

ЕПАНАГОГА (ново издање закона), византиски законик у 40 отсека, из последњих година владе Василија 1 Македонца. Овршен је, како мисли Нештђасћ, 884 до 886. E. je само ново, прерађено издање Прохирона, пошто је израда Василика у првом издању (око 883) изазвала потребу за изменама и допунама у Прохирону. Због ~ извесних противуречности у =. Тасћа а уоп ТАпвеплећа! мисли, да Е. није · званично ни објављена као законик, већ да је остала само као законски шројект, чиме би се објаснило што КЕ. није могла истиснути Прохирон из праксе, ни доћи до сличног угледа. . садржи. без мало цео Прохирон, изузевши само неке главе из њега, са интерполацијама у неким пасусима и са измењеним распоредом.

Pp.

ЕПАРХИЈА, црквена административна, област, којој је на челу епископ. Име је узето из државне терминологије о источног римског царства, јер су се на истоку саставни делови дијецеза називали MH., a означавале су мању – административну област. Прву организацију српске цркве по КЕ. извео је Ов. Сава 1219 у споразуму

"епархије.

са краљем Стеваном Првовенчаним. Тада је установљено 9 BH. Доцније је њихов број растао, упоредо са ширењем и развијањем српске државе. За време Турака, после обновљења пећске патријаршије

· (1557), достигао је највећи број, око 40. РОГ.

Данас НЕ. има 26.

ЕПАРХИСНА СКУПШТИНА, – црквенонародна институција (Срба у митрополији карловачкој. Установљена је, као заступништво епархије, на основу привременог уређења епархија од 29/5 1871. Претседник је E. С. епископ, а чланови, вирилни (окружни протонресвитери и епархиски школски референт), и изборни, свештеници и световњаци, сталешки изабрани, према утврђеном тразмеру броја свештеника и православних душа у епархији. Е. С. спада у делокруг: Избор и надвор органа за црквену, раније и школску, управу (консисторије, административног и школског одбора), припремање предлога народно-црквеном сабору о устројству тих органа и других епархиских потреба. Рад Е. (О. потпадао је под контролу саборског одбора, а мандат је трајао три године. [ЈЕ

ЕПАРХИСКИ ДУХОВНИ СУДОВИ у српској патријаршији. Пошто још није донешен закон о устројству српске патријаршије, то су BH. JU О. и консисторије, по разним, раније одвојеним обла– стима,. уређени и даље по старим законима и уредбама, али им је компетенција углавном свима иста, јер им је задатак: да доносе решења и пресуде по свима црквено-административним и брачним пословима из области своје епархије. Е. Д. CO. обично претседава надлежни епископ, осим у београдској митрополији, где је један протојереј сталан претседник MH. ДЕ (О. Затим, у већини, Е. Д. С. један део чланова су државни чиновници, судије или саветници, а други део чланова обично се бира на три тодине из редова парохиског и монашког свештенства те

је. Само у карловачкој митрополији нема још сталних судија, већ су сви чланови консисторија, по старој епархиској уредби, бирани привремено Ha три године. То је уједно и једина црквена област, у којој се и /5 световњака бирала и постављала за чланове црквених судова. Као призивна власт против одлука E. JL С. постојао је у неким црквеним областима, (београдској митрополији, Босни и Херцеговини) и пре 1920, велики духовни суд или митрополитски црквени савет (за митрополију карловачку), док је у другима (Црна Гора и Далмација) та инстанција био сам архијерејски синод. Данас је за све жалбе против решења свих MH. Д. О. надлежан jeдино велики духовни суд српске патријаршије. Р. Грујић.

ЕПАРХИСКИ УПРАВНИ И ПРОСВЕТНИ САВЕТ, црквенонародна институција. пра-

= 710