Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ИРА

зантиског затвора, деспот · Јован Асен, добио је авлонски крај. Џолубрат Душанов, деспот Симеон (Синиша), зет Анин по њеној кћери Томанди, засео је у Арти и Епиру. 'Ћесар Прељуб постао је управ-

ник Тесалије. — Кад се Симеон, по. смрти Душановој, дитао да. његовом сину Урошу отме царство, успео је бивши

епиреки деспот Нићифор П, управник једне трачке области, да привремено отргне наследницима умрлог Прељуба Тесалију, а и Симеону већи део Епира (1356). Међутим, Нићифор се убрзо посвађао с те'салским и епирским Албанцима, желећи да тамо изведе аграрну реформу у корист грчку, а на штету албанску. Уједно се он замерио и самим тамошњим Грцима, јер је хтео да се разведе са својом женом Маријом Кантакузиновом, а да узме сестру српске царице Јелене. Албанци се дигоmre на буну. Грци скрстише руке. Нићифор покуша помоћу турских најамника да савлада покрет, но он погибе у битци на реци Ахелоју-Аспропотаму (1358). У Епиру је поново завладао Симеон, пруживши се и у Тесалију, па наместивши престоницу у тесалској Трикали. — СОимеон је затим дао област Јањине на управу деспоту Томи Прељубовићу, који му је постао и зет по кћери Марији »Анђелки«, унуци Нићифорове матере Ане Епирске (1367). Област Арте био је отртао од Орба Албанац Јован Опата, па се и он назвао деспотом. То су сад две микроскопске НЕ. Д. Међутим, Тома је у Јањињи погинуо од својих војника (1384), а његова се удовица наскоро (1385) преудала за Флорентинца Исаила де Буонделмонти, од породице Токо, палатинских трофова од Кефалоније, намештених на Кефалонији још одавно од Анжујаца на место оборене породице Орсини. Тако су сада владали над Јањином, додуше под османлиским суверенитетом, деспоти из дома Токо, као последњи деспоти епирески (1385—1449). У Тесалији шак, предао је син и наследник Оимеонов, Јован Урош, последњи мушки Немањић, по свом замонашењу (1381), управу ћесару Алексију »Анђелу« Филантропину и његову брату Манојлу, који су и сами ту убрзо постали османлиски васали. Од тих нових тесалских »Анђела«, који су ваљада потицали од онога Кантакузинова сестрића и тесалског намесника, = пехарника, ~ Јована Анђела, јер се и они називају »Пехарницима« (»Епикернејима«), – узео је затим султан Бајазит Тесалију (1393/94).

Литература: МУ. Miler, Тће Таtins in the Levant (1908),

Д. Анастасијевић.

ЕРА, лист за шалу, сатиру и забаву. Излазио је у Београду једанпут недељно 1882. НЕ. је био један од првих шаљивих листова у Орбији. 7. IT.

ЕРГЕЛЕ. Држава има због војске нарочитог интереса за продукцију подесних

коња у великој количини т. ј. за унапређење коњарства, помоћу одгајивања Baљаног трасплодног материјала, у првом реду пастува. За подизање земаљског коњарства служе ергеле, у којима се, преMa прикладности и потреби појединих

крајева, гаје односне пасмине.

Приватне ергеле оснивају се на приватној иницијативи, дакле слободној вољи појединаца, те њихов циљ није одређен прописима. Због тога мора и држава да има такве институције, да би била у стању директно утипати на развој земаљског коњарства. У нашој држави постоје ове ергеле:

А. Државне Е. 1. Љубичево (Србија), за крај од Радујевца Дунавом до Београда, па Савом до Обреновца, даље на БВаљево, Чачак, Куршумлију, Грделицу, на бугарској траници, а од ове на север до Радујевца. Главни задатак је: одгајивање енглеског полукрвног коња. Основана је 1859, најпре у Пожаревцу, 1860 шренесена је у Љубичево, 1902 у Добричево, 1919 опет у ЈЉубичево.

2. Карађорђево (Војводина), за крај од Бездана, на Дунаву, дуж наше и румунске границе, Дунавом до Београда, Савом до Обреновца, Бање Луке, Б. Градишке, Ђакова, Д. Михољца до Бездана на Дунаву. Основана је 19921. Има задатак да гаји Nonius и енглеске полукрвне коње.

3. Горажда ~ (Босна-Херцеговина), · за крај од Улциња морском обалом до Задра, даље на Бихаћ, Нови, Приједор, Бању Луку, Бијељину, Лешницу, Ваљево, Чачак, Куршумлију, Грделицу, на бугарској граници, даље на југ нашом и бугарском границом, па нашом, грчком и албанском границом на море до Улциња. Задатак је одгајивање арапског и балканског коња. Основана је 1895 и провизорно је била смештена у Бутмиру, Ливну 1 Борикама. Од 1900 постала је Горажда зимовалиштем, а Борике летовалиштем. 1914 КЕ. је уништена, а расплодна су грла смештена у Модрић. Од 1919 налази се H. у Рогатици. |

4. Државна ергела Станчић (Хрватска). за крај од Драве до Михољца на Ђаково, Б. Градишку, Бању Луку, Приједор, Нови, Бихаћ, Задар, Бакар, Чрномељ, Кршко, Вараждин и Д. Михољац. Задатак ове . је: гајење липицанца. Е. је основана 1919. Има 6 расплодних пастува и 53 кобиле липицанске пасмине.

5. Државна ергела Село (крај ЈБубљане, Словеначка), за крај северно и западно од подручја Е. Отанчић-Кутјево до граница наше државе. Задатак ове Е. је: гајење коња тешког типа нарочито пинцгавца и арденца. КЕ. је основана од Аустрије. Литература: Правилник за извршење закона о устројству државних ергела и о уступању државних пастуха приватним лицима на привремену употребу за приплод и послугу (1994).

— 710 —