Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Ђ. Приватне Е. . Арапског коња.

1. Иноденцијев двор кнеза Одескалкија, Илок, Срем. Има 630 катастралних јутара. Гаји арапског чистокрвног и полукрвног коња.

2. Велики (Салаш, крај Србобрана, у Војводини, Стеве Дунђереког, за гајење арапског полукрвног коња. |

Липицанског коња. 3. Цабуна, грофа А. Јанковића, у Подравини. (Основана 1845), 1922 продана је, због аграрне реформе.

4. Сухопоље-Терезовац, Андрије Јанковића-Бесана, у Подравини. Најстарија је липицанска ергела, основана око 1700.

5. Капинци у Подравини, Е. Фрајтага. Основана, је 1908, са. запатом А. Тикерија из Дарувара.

6. Нижа господарска школа у Пожеги. Основана, је 1991. -

Арапског и липицанског коња. 7. Гладнош, крај Ирига, Срем, Б. Лађевића. Има 952 катастрална јутра. Има 922 расплодне кобиле и 58 грла подмлатка.

8. Калиновица, крај Запела. Основана је 1915/16, у циљу гајења америчког касача. Од 1920 даље гаји се арапски полукрвни коњ и чистокрвни липицанадц.

9. Властелинство Ђаковачке бискушије. Енглеског пунокрвног и полукрвног коња. 10. Камендин, Боке Дунђерског, крај Србобрана, у Бачкој. Основана је 1919. Поред енглеског пунокрвног коња гаје се и американски касачи.

11. Зобнатица Ј. Лелбаха, у Војводини. Има 918. катастралних јутара. Гаји се енглески пунокрвњак и полукрвњак и американски касачи.

12. Роглатица, Др. В. Војнића, крај Суботице. Има 777 катастралних | јутара. Гаји се енглески пунокрвњак и полукрвњак. 13. Чеб, Др. Г. Дунђерског, крај Паланке, у Војводини. Има 9.220 катастралних јутара. Гаји се енглески пунокрвни и полукрвни коњ, и норичко-арденске кобиле.

14. Жлебине, Л. Штерна у Подравини. Има. 1.100 катастралних јутара. (Основана. је 1895. Гаје се енглески пунокрвни и полукрвни коњи. Има 28 расплодних кобила и 43 грла подмлатка.

15. Нетеч, Ј. Јанковића, у Подравини. Гаји се енглески пунокрвни и полукрвни коњ.

16. Изидоровац, (От. Лајера, крај ЈЛипика, у Хрватској. Гаји се енглески пунокрвни и полукрвни коњ. Има 30 расплодних кобила и 74 трла подмлатка.

17. Јарош, Др. К. Герстера, крај От. Бечеја, у Војводини. Има 70 катастралних јутара.

Енглеског полукрвног коња. 18. Зобнатица, С. Војнића, у Војводини. Има 974 катастрална јутра.

19. Кутош, Јаше Дунђерског, крај 'Cpбобрана, у Војводини. Има 927 катастралних јутара.

· ВРДЕДИ

20. Лустарит, Др. И. Ивановића, Н. Бечеја, у Војводини.

21. Хајдучица, тђе 0. уд. Јовановића, крај Вршца, у Војводини.

22. Футок, грофа Котека, у. Војводини.

Ергеле за гајење више пасмина. 93. Властелинство грофа Елца у Вуковару. Гаји се а) енглески полукрвњак племените крви. Основана је 1894.

6) Липицанска eprema у Липовачи. Основана. је 1871. 1

в) Нониус ергела у Грабову. Основана

је 1868. Има 160 расплодних кобила, 996 грла подмлатка. : 24. Властелинство Рума. Основана је. 1908. 1920 већи је део, због аграрне peформе, раслродан. Гаји липшицанца и Нониуса. 25. Фернбахова Е., крај Сомбора, у Војводини. Изводи се укрштање између кобила. американских касача и Нониус-пастува. 26. Валпово, грофа Р. Нормана, у (Славонији. Основана. је 1810. Гаји Нониуса и енглеског полукрвњака.

27. Д. Михољац, грофа Л. Мајлата (Гргин), у СОлавонији. Гаји Нониуса и ентлеског. полукрвњака. ;

28. Дубрава, Ш. Coprepa, y IIonpaBHHH. Гаји енглеског полукрвњака и белгиског коња. :

29. Гачиште, у Подравини. Гаји енглеског пунокрвног коња и полукрвног коња, липицанца и белписког коња.

Литература: Н. Вуксановић, Наше коњарство у будућности (1920); H. Byксановић, Наше. приватне ергеле (1993).

10. Улмански.

ЕРДЕВИН, село у Срему, котар Илок; подно (119 M) Фрушке горе јужно, од Илока к југу. Има 4.095 становника, IIOшту, телеграф и телефон, општинско по-

крај

главарство, римокатоличку жупу, православну | парохију, три основне ~ школе,

творницу кудеље, млин, две штедионице. Ту су шуме кнеза Одескалкија. Ј. М-н. ЕРДЕВИЧКА ШТЕДИОНА. Основана је 1885. Централа НЕрдевик. Капитал 30.000 ДИН. H. О,

ЕРДЕДИ ИВАН ГРОФ, бан хрватско-

далматинско-славонски 1790—1806 (1760 — 93/8 1806). Наследио је IBamamy на предлог загребачке – жупанијске – скуп-

штине и препоруку бискупа Максимилиjara, Врховца. На будимском се сабору, 1790, заједно с бискупом Врховцем, одлучно одупро мађарском захтеву о постепеном увођењу мађарскога језика у све уреде, па и на хрватском територију. Бан је изјавио, да ће се на тај начин оба краљевства завадити, јер једно хоће да наметне другом закон. Одатле је по свој прилици настала крилатица: Regnum regno. поп ргаезстћђи Јевез, коју традиција погрешно приписује бану Томи КЕрдедију.

= ДЕ