Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЕРДЕДИ

Литература: Ф. Шишић, Хрватска повјест, 3, 1913. М. П-г.

ЕРДЕДИ ПЕТАР ГРОФ, бан хрватскодалматинско-славонски 1557—1567 (— 26/4 1567, Јастребарско). 1543 преузео је од свога оца богато наслетство у Угарској и Хрватској, што га је овај био добио од свога стрица, острогонског надбискупа и кардинала Томе Бакача од Ердеда. 1545 заузели су Турци најбољи део његових земаља на југоистоку кри· жевачке жупаније. После тога био је Е. предузео одбрану Костајнице и Новиграда на Уни, који је Н. Зрински уступио краљу. У то се доба E. jom јаче придружио Зринском; био је верио једну своју кћер за Николина сина Јурја m учинио с њиме уговор, по коме му је уступио свој угарски посед. Касније се ова веридба покварила. То је био први повод великој мржњи између ових кнежевеких фамилија, која се на нарочити начин испољила у доба завере Зринских и Франкопана. У непрестаним борбама с Турцима E. ce нарочито прочуо победом над Мустафа-пашшом Ооколовићем код Обрешке (близу Марче) 10/9 1565. Због те победе дао је краљ Максимилијан њему и његовим потомцима грофовску титулу. За бана је дошао после Николе Сигетскога.

Литература: В. Клаић, Повјест Хрвата, 5, 1911; Бојничић, Племство и б0гатство обитељи Крдеди (Просвјета, 1895, бр. 1 и 9). М. П-г.

ЕРДЕДИ ТОМА, бан хрватско-далматинско-славонски | 1584—1595 m 1608—1614 (1558 — јануара 1624, Крапина). Оин је бана Шетра Epnmema и сестре“ Гашпара Алапића. Већ као двадесетогодишњи младић ратовао је уз генерала Кћеуепћи ега и бана Крсту Унгнада. После победе код Церника (1581) над Турцима, постао је љубимац хрватскога племства. 1583 венчао се са кћерком бана Креста Унгнада, и постао је његов наследник (1584). Исте тодине потукао је Турке, у заједници с генералом Јосифом Јоштом 'Турном, код Слуња · (26/10 1585), заузео је и спалио Костајницу. 1591 освојио је некадашњи град своје породице Мославину, коју је разорио. 1592 босански паша Хасан Придојевић победио је Е. код Бреста, и после TOPA очекивала се катастрофа целога краљевства. 1598 caOpama ce "већа хришћанска војска, која је напала Хасан-пашу код Сиска. Потпуном поразу Хасан-паше допринео је највише Нрдеди (22/6). Паша Климент УШ послао му је писмо пуно хвале, а шпањолски краљ Филип П имеповао га је витезом Ов. Опаситеља. Зато што је долазио стално у сукобе с немачким официрима у земљи, и није примао плату за војску, захвалио се на балнској части 1595, али је и даље учествовао у борбама с Турцима. Одликовао се нарочито код Петриње (1595). 1600 при-

мио је »на молбу читавога краљевствас част капетана краљевства, коју је вршио пожртвовно до 1619, када је, због старости, напустио. 1607 краљ га је именовао за наследног великог жупана вараждинске жупаније. 1608, на пожунском сабору, устао je против равноправности протестаната и католика. 1608 постао је H. опет бан, а 1614 опет се одрекао банске части. Том приликом сталежи су му дали писмену захвалност за његова »презнаменита дела« за отаџбину, за тачно вршење банских дужности, у чему му нема премца. Уједно су га сталежи именовали за коњаничког капетана краљевства с правом, да ту част може по вољи пренети и на своје синове. Е. је предао банску част 1615 своме наследнику, али је учествовао у јавном животу све до своје смрти. Сахрањен је у столној цркви у Загребу.

Литература: Карло Хорват, Тома Ердеди-Бакач, бан хрватски (1900); В. Клаић. Повјест Хрвата, 5, 1911. М. Прелог.

ЕРДЕЉАНОВИЋ ЈОВАН ДР,, професор Университета у Београду (30/10 1874, Панчево). ОСвршио је гимназију и историско-филолошки о отсек Велике Школе. Као државни питомац провео је четири године у Бечу, Берлину, Лајпцигу и Прагу, где је 1906 положио докторат. 1906 постао је доцент, 1919 ванредни, а 1921 редовни професор Университета. Написао је Доње Драгачево (Етнографски Зборник, 4), Кучи (Етнографски Зборник, 8), Братоножићи (Етнографски Зборник, 12), Постанак племена Пипера (Етнографски Зборпик, 17), Етничко сродство Бокеља и Црногораца. (Глас, 96), Неколико етничких проблема код Јужних Оловена (Зборник, посвећен Ј, Цвијићу), Македонски Срби (1925), Трагови – најстаријег словенског слоја у Банату (Зборник, посвећен Л. Нидерлу). Ради у Академији Наука на скупљању етнолошке грађе и на уређењу Етнографског Зборника и Архива. Сарађивао је и сарађује у неколико научних и књижевних листова, код нас и на страни.

71.

ЕРДУЈХЕЉИ МЕЊХЕРТ, мађарски историчар (1860 1995). Теолошке науке свршио је у Калочи. Као свештеник био је у Ади, Сантову, Новом Саду, Малом Иђошу и Сенти. Бавио се теологијом и историјом. Од историских радова важни су за нашу историју: А karl6czai patriarchA4tus ćs a boszniai gorogkeleti egyhaz m Историја Новог Оада (1894, на српском, мађарском и немачком језику).

Д. MI.

ЕРДУТ, село у (Олавонији, жупанија Вировитица (Осек), котар Осек, паробродарска станица на Дунаву, железничка станица на прузи Даљ—Богојево (Бачка). Има 836 становника, пошту и телеграф, православну | парохију, основну – школу, винограде, млинове, риболов. На дунав-

= 18 —