Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ЕРЈАВЕЦ
(1881), Како се је Олинарју из Головца по свету годило (1859). У популарно-научном стилу писане су његове Домаче ин тује живали, 1—5 (1968—1873) и Наше шкодљиве живали (1880—18892), које је издала Дружба Ов. Мохорја. Строго научне су његове на српскохрватском језику написане расправе О постанку и развитку тракавица (1862), О власицах или трихинах (1865), Славонија у малакологичном погледу (Рад, 31), и најзнаменитија. је на немачком Die malakologischen Verhšltnisse der gefirsteten Gralschatt Gorz (1877), Е. је превео и 5 школских уџбеника за јестаственицу и издао је оригиналан Природопис руднинства али минералогија (1883). Његове Избране списе 1—9 (1889—1889) издала је у редакцији Фр. Левца Оловенска Матица (у другој свесци налази се и MH. биографија од Левца).
Литература: И. Пријатељ, Летопис Матице Српске (1907, св. 4); И. Графенауер, Згодовина | новејшега – словенскега словства, 2, 404—420.
И. Пријатељ.
ЕРЈАВЕЦ ФРАН, новинар (10/2 1898, Вижмагрје, код Љубљане). Учио је основну школу у Шт. Виду (1899—1902) и Љубљани (1909—1903), свршио је нижу гимназију у Љубљани и Kpatby и Учитељску Школу у Љубљани (1913). 1913—1914 био je учитељ у Мисличама, код Диваче, 1914—1918 у рату, 1918—1922 био је чиновник Министарства за Социјалну Политику. — Е. се бави новинарством и издавањем словеначких класика за омлаmany. Сарађивао је у скоро свима слове-
начким учитељским часописима и многим политичким листовима. Издао | је
Наша Истра (1919), Орпске народне приповедке (1922), Згодовина социјализма B Србији (1993), Оловенци (1923), чешко проширено издање (1994), Брезпоселност ин проблеми скрбеотва за брезпоселне (1994), 'и заједно с П. Флеревем словеначке класике за “омладину (досада су изашли: Фр. Левстик (1921), Фр. Ерјавец (1991), Мат. Ваљавец (1999), Joc. Отритар (1993), (О. Јенко (1923), А. М. СОломшек (1994), Јанко Керсник (1924), (Отарејше словенске песнице ин писатељице (у штампи). Ио ТЈ.
ЕРЛИХ ЛАМБЕРТ ДР. (Ehrlich), професор Университета (18/9 1878, Жабнице, талијанска, Корушка). #. је учио гимназију у Целовцу (1889—1897), Университет у Инсбруку, Паризу и Риму, био је 1910 до 1919 професор богословије у Целовцу, 1919 до 1920 члан наше делегације на конфенцији мира у Паризу, а од 1922 професор је Университета у Љубљани. M. je написао: Католишка церкев (1919), Огпшт of Australian Reliefs (1922) и више грасправа за љубљански Час и Богословски Вестник. М. Кос.
+
ЕРЛИХ. ХУГО (Ећгсећ), архитект (31/7 1579, Загреб). Високу Техничку Школу свршио је у Бечу. 1908—1912 радио јеразне грађевине на Женевском Језеру:; доцније је радио у Загребу, где је у за– једници са арх. Ковачићем израдио основу“ за уређење Штросмајеровог шеталишта и Језуитског трга, као и план многих зграда (Славенске Банке, Југославенске Банке и т. д.). Руководио је радовима око подизања палате Обртне Банке = Загребачке Берзе. | С И.
ЕРМИЛ И СТРАТОНИН, београдски му-
ченици (13/1 315). Е. је био ђакон и рев-
ностан проповедник хришћанства. Ликиније га је стога предао у тамницу Отратонику и бацио на страшне муке. Његова страдања изазвала су сузе у тамничара Отратоника, те су зато и њега мучили, затим су их обојицу бацили у Дунав. На 15 стадија ниже Београда, у Горњој Мизији, нашли су на дунавској обали оба тела мученика, и ту су их у један гроб закопали. Црква им слави помен 13/1. 2
ЕСНОМПТНА БАНКА, Загреб. В. Хрватска Ескомптна Банка, Загреб.
ЕСКОНТНА БАНКА. Основана је 1900 у Београду. Капитал 5,000.000. Фондови 1,305.267, улози на штедњу 5,564.210, повериоци 5,839.278, реесконт 9,307.500, TOтовина 1,241.144. менице 3,731.755, дуже ници 13,946.326, некретнине 7,844.522, хартије од вредности 3,276.862, добит 771.232 динара, дивиденда 12%. Поред банкарских послова бави се индустријом (кланичном и кожарском). Претседник управHor одбора Љуб. (Орећковић, директор Љуб. Јовановић. MH. OC
ЕСКОНТНА И ПУЧКА БАНКА M. u
Суботица. – Капитал | 5,000.000. — Резерве 1,000.000, ~ улози 8,075.572, повериоци 56,240.294. готовина 1,170.189, некретнине“
1,793.164, хартије од вредности 1,617.766, дужници 58,008.223, менице 129,208.697, ЧИста добит 1,001.911 дин., дивиденда 15%. На редовној акционарској скупштини у марту 1925 банка је претворена у филијал Хрватске Ескомптне Банке у Загребу. Директор је Милан Драгић. H. С.
ЕСНАФИ су сталешке организације самосталних правних | занатлија. _ BH. воде: своје порекло из средњег века. У Орбији је стварање, одржавање и циљ MH. регулисано српским Законом о радњама (чл. 99 до 116). Према тим прописима MB. су принудне корпорације занатлија, са циљем унапређења, занатства у опште. Задатак 8. предвиђа чл. 102 поменутог Закона, који нарочито истиче неговање и развијање духа. заједнице и узајамног помагаљња међу члановима. Закон прописује, како има да се изврши регулисање односа између занатлије, и његовог помоћног особља, али без могућности ути-
= 190. =—